Svet

DESET KORAKA ZA OPORAVAK RUSIJE: Sankcije Zapada uzdrmale ekonomiju najveće zemlje sveta, ali Moskva se ne predaje

A. VOJINOVIĆ

19. 03. 2022. u 09:24

ODLUKA Amerike i njenih saveznika da Rusiji uvedu sankcije zbog vojne operacije u Ukrajini očekivano je uzdrmala privredu ove zemlje. Među kaznama koje su Moskvu udarile jako najvažnije su one koje se tiču finansija, izvoza energije i deviznih rezervi. Tako je Kremlj bio prinuđen da reaguje i preduzme korake za stabilizaciju i ublažavanje posledica ekonomskog rata.

ДЕСЕТ КОРАКА ЗА ОПОРАВАК РУСИЈЕ: Санкције Запада уздрмале економију највеће земље света, али Москва се не предаје

Ruski portal "Raša tudej" izdvojio je deset mera koje je najveća zemlja sveta do sada preduzela ovim povodom.

"MIR" I "SVIFT"

Kako su sve glavne ruske banke isključene iz sistema SVIFT, čime im je onemogućen pristup međunarodnim tržištima, Rusija je pronašla način da obavlja transakcije putem "MIRA", alternativnog sistema plaćanja. Ovaj sistem omogućava joj da posluje sa stranim bankama i kompanijama, a može i da zameni "vizu" i "masterkard", koje su ruskim klijentima obustavile međunarodne transakcije početkom marta.

investicije

Kako bi podržali rublju, koja je u odnosu na ostale valute ovog meseca zabeležila veliki pad, ruskim kompanijama koje posluju sa inostranstvom naloženo je da prodaju 80 odsto svoje zarade u stranoj valuti i zamene je za rublje. To će, prema očekivanjima, stabilizovati nacionalnu valutu i ohrabriti više investicija u Rusiji umesto da ih preseli van nje.

TRGOVINA RUBLjOM

Sankcije Zapada bile su usmerene na rusku imovinu u evrima i dolarima kako bi Rusiji onemogućili međunarodno trgovanje. Međutim, Moskva je uspostavila trgovinske mehanizme kako bi omogućila plaćanja u nacionalnoj valuti sa stranim partnerima. Rusija i Kina već neko vreme imaju sistem plaćanja u rubljama i juanima, dok je Turska ranije ovog meseca izrazila spremnost da trguje u ruskoj valuti. Takođe, šema plaćanja u rubljama i indijskim rupijama najavljena je za potrebe izvoza ruske nafte u Indiju, koja je do sada samo tri odsto ukupnog uvoza nafte kupovala od Rusa.

STOP ZA ŽITARICE

Rusija je privremeno zabranila izvoz žitarica u zemlje Evroazijske ekonomske unije. Ograničenja se odnose na pošiljke ka bivšim sovjetskim državama koje dele slobodnu carinsku zonu sa Rusijom. To su Jermenija, Belorusija, Kazahstan i Kirgistan. Cilj je da domaće tržište hrane bude dobro opskrbljeno i da se spreči skok cena.

RAST KAMATE

Budući da je gotovo polovina deviznih rezervi zemlje zamrznuta i nedostupna za podršku oslabljenoj rublji, ruska centralna banka je hitno podigla ključnu kamatnu stopu sa 9,5 na rekordnih 20 odsto godišnje. Na ovaj korak odlučili su se kako bi se nadoknadio povećani rizik od devalvacije i inflacije. Donete su i dodatne mere za podršku kreditnim institucijama i preporuke bankama da ne naplaćuju kamate i penale na kredite, kao i da dopuste restrukturiranje plaćanja.

OTPLATA DUGA

Rusija je odobrila dve isplate vlasnicima obveznica u iznosu od 117 miliona dolara. Novac stiže sa državnih računa koji su blokirani u inostranstvu. Sada je na SAD i njihovim saveznicima da odobre prenos. A ako to ne urade, ruska vlada je naredila da se dug plati u rubljama po zvaničnom kursu centralne banke u trenutku prenosa. Zapadne institucije insistiraju na tome da će Rusija, ako ne plati dug u valuti izdavanja, biti suočena sa prvim neispunjavanjem obaveza u sto godina.

POVEĆANjE PLATA

Putin je u sredu odobrio nove mere podrške građanima. Fokus će biti na zaštiti porodica sa decom i starijih osoba. On je najavio i da će odluka o povećanju minimalne zarade, plata u javnom sektoru i socijalnih naknada, uključujući penzije, biti doneta u narednih nekoliko dana.

PREDUZETNICI

Ruska vlada odobrila je Nacrt plana za podršku malim i srednjim preduzećima. Lokalnim vlastima je naloženo da organizacijama, preduzetnicima i samozaposlenim građanima obezbede mere podrške uključujući subvencije i kredite.

DOMAĆE TRŽIŠTE

Putin je pozvao izvoznike da ne smanjuju proizvodnju kao odgovor na sankcije, već da opskrbljuju domaće tržište. Ovim putem sprečiće se porast cena u zemlji, uključujući benzin, dizel, metale i drugu izvoznu robu.

STRANCI DA OSTANU

Suočene sa pritiskom sankcija, brojne kompanije su objavile da se privremeno povlače iz Rusije - IKEA, "Majkrosoft", "Folksvagen", "Epl", "Šel", "Mekdonalds", H&M i druge. Kako bi pronašli načina da ove firme ostanu da posluju u zemlji dati su predlozi da se one nacionalizuju. Međutim, Putin je u sredu rekao da će Rusija poštovati privatno vlasništvo stranih kompanija. A ranije je i podržao predlog da se uvede eksterni menadžment, kako bi strane firme mogle da vode partneri u Rusiji. Ministarstvo privrede priprema Predlog zakona kojim će se regulisati ovaj postupak.

TERZIĆ: NEĆE IH SLOMITI, IMAJU VELIKE RESURSE

AKADEMIK i bivši ambasador Srbije u Moskvi dr Slavenko Terzić na pitanje "Novosti" da li će ruska ekonomija uspeti da izdrži sankcije Zapada odgovora da, iako nije ekonomista i ne prati bliže ekonomske tokove, uveren je na osnovu svog iskustva u Moskvi i znanja ruske istorije da sankcije neće slomiti Rusiju - što, kako naglašava, očekuju Zapad i SAD:

- Svedoci smo nesumnjivo snažnog i gotovo nezabeleženog ekonomskog rata protiv Rusije. Cilj je da se ona privredno razori i izazovu unutrašnji nemiri poput negdašnje Oktobarske revolucije. Posledica i to ozbiljnih će biti naročito u nekim oblastima, ali je ruski narod "preturio" preko glave mnoge sankcije. To je zemlja ogromnih resursa, ne samo u energetici nego i u mnogim drugim oblastima. Više će se nego dosad okrenuti tržištima Azije. Dosta će zavisiti i od sposobnosti ruske države i odgovornosti njene administracije. Potrebna je veća unutrašnja socijalna solidarnost - smanjivanje jaza između bogatih i siromašnih.