GRUBORI SU JOŠ U PEPELU: U zaseoku sela Plavno kod Knina, komemorativnim skupom, obeleženo 26 godina od svirepog ubistva srpskih civila

U ZASEOKU Grubori sela Plavno kod Knina, danas je obeleženo 26 godina od svirepog ubistva šestoro srpskih civila, 25. avgusta 1995. godine, u danima posle zločinačke vojno-policijske akcije "Oluja".

Foto "Fejsbuk"

Uz rodbinu žrtava komemoraciji su prisustvovali potpredsednik Vlade Hrvatske Boris Milošević, predsednik Srpskog nacionalnog vijeća Milorad Pupovac, kao i izaslanik predsednika Srbije Veran Matić.

Iako već godinama ponavljaju obećanje kako treba stvoriti uslove za povratak stanovništva u Grubore i Plavno, sada opustela sela u opštini Knin, bez ljudi i sa još razrušenim zgradama koje su u tom stanju od avgusta 1995, gotovo ništa od toga nije realizovano. Grubori su još u pepelu.

- U ovih godinu dana nisu se napravili neki tektonski pomaci, a teško je posle 26 godina napraviti revolucionarne iskorake. Ljudi su očito stvorili živote negde drugde, a na primeru Grubora smo želeli da pokažemo da stvaramo uslove za povratak - rekao je Milošević, uz napomenu da postoji podrška lokalne zajednice, od županije do grada Knina.

Milošević je, takođe, rekao da "treba ići prema nedvosmislenim zakonskim rešenjima za pozdrav 'Za dom spremni'" i najavio da će se na jesen razgovarati o inicijativi Jevrejske opštine za potpunu zabranu ustaških simbola, jer je dosadašnja sudska praksa neuravnotežena.

Obraćajući se prisutnima, Milorad Pupovac je podsetio na tragične događaje u tom kraju tokom i posle "Oluje" i, takođe, komentarisao predlog Jevrejske opštine da se promeni kazneni zakon i onemogući u bilo kojoj prilici isticanje ustaškog pozdrava: "Za dom spremni", rekavši da se o tome razgovara sa predsednikom hrvatske vlade Andrejom Plenkovićem.

- Dobro je što je premijer rekao da je nedopustivo isticanje ustaških simbola, a razgovore ćemo da nastavimo - kazao je Pupovac, ali detalje tih razgovora nije otkrio.

Pupovac je pozvao sve da mlade upoznaju sa zločinačkom NDH i izrazio nadu da sadašnja hrvatska vlada želi da reši taj problem.

Jezivo ubijeni svi stanovnici i sve kuće spaljene, Foto Printskrin

U Gruborima su 25. avgusta 1995. godine pripadnici tzv. antiterorističke jedinice "Lučko" ubili šestoro srpskih civila, a mrtva tela zapalili. Iako su optužnice za zločin u Gruborima bile podignute, niko na kraju nije osuđen, iako je sud utvrdio da su zločini počinjeni. Svi koji su se našli na optuženičkoj klupi oslobođeni su "zbog nedostatka dokaza": za izvršenje ubistava komandir grupe Franjo Drlja, kao i Božidar Krajina i Igor Benet, komandant specijalne policije Željko Sačić teretio se da nije ništa učinio da bi sprečio zločin u Gruborima, a na osnovu komandne odgovornosti, sudilo se i generalu Ivanu Čermaku. Jedan od optuženih komandira specijalne policije pronađen je mrtav pre nego što je suđenje završeno. Njegova majka je tvrdila da je ubijen jer je želeo da otkrije istinu o zločinu u Gruborima.

UNPROFOR IGNORISAO UPOZORENjA

ZLOČIN u Gruborima je počinjen nad svim zatečenim stanovnicima, a ubijeni su Đuro Karanović (41) i članovi porodice Grubor: Marija (90), Miloš (88), Jovo (65), Milica Grubor (51) i 73-godišnji Jovo (Damjanov). I sve kuće su zapaljene. Pripadnici Unprofora su istog dana uočili dim iz zapaljenih kuća, zatekli zapaljena tela umorenih civila i sve snimili, kao i izjavu generala Ivana Čermaka, a potom su zločin prijavili svojoj komandi, koja je ignorisala upozorenja, pa su se zverstva na području tadašnje Republike Srpske Krajine nastavila.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije