SVETSKI DAN URBANISTIČKOG PLANIRANJA: Prilika da se istakne uticaj urbanizma na kvalitet života

SVETSKI dan urbanističkog planiranja je prilika da se ukaže na to koliko urbanizam utiče na kvalitet života ljudi. Urbanizam je nauka i umetnost planiranja, projektovanja i upravljanja gradovima i naseljima, kako bi se obezbedio održiv, funkcionalan i lep prostor za stanovanje, rad i rekreaciju.

Foto: Shutterstock

Svetski dan urbanističkog planiranja (World Town Planning Day) obeležava se 8. novembra svake godine, počev od 1949. godine, kada ga je pokrenuo argentinski urbanista i profesor Carlos Maria della Paolera, koji je bio prvi Južnoamerikanac koji je diplomirao na Institutu za urbanizam Univerziteta u Parizu. On je želeo da podstakne interesovanje i svest o važnosti urbanističkog planiranja za razvoj gradova i društva.

Na Svetski dan urbanističkog planiranja okupljaju se urbanisti, arhitekte, planeri zajednica, u preko 30 zemalja, kako bi podigli svest u javnosti o važnosti razvoja gradova.

Urbanističko planiranje se bavi različitim aspektima urbanog razvoja, kao što su: demografija, ekonomija, sociologija, ekologija, arhitektura, saobraćaj, infrastruktura, zelene površine, kulturno nasleđe, javni prostor i participacija građana.

Foto: Shutterstock

Danas se urbanističko planiranje suočava sa brojnim izazovima kao što su: klimatske promene, rast populacije, nejednakost, siromaštvo, zagađenje, nedostatak resursa, konflikti, migracije i pandemije. Urbanisti moraju da pronađu rešenja koja će omogućiti gradovima da budu otporni, inkluzivni, zdravi i lepi.

Kako bi se savladali svi izazovi potrebni su saradnja i dijalog sa svim akterima koji učestvuju u urbanističkom procesu. Svetski dan urbanističkog planiranja je prilika da se podstakne takva saradnja i da se pokaže kako urbanizam može da doprinese boljem svetu za sve.

Ekološki zdravi gradovi imaju nekoliko zajedničkih faktora:

• Pružaju stanovnicima obilje mogućnosti da uživaju u visokom kvalitetu života

• Teže da sačuvaju ili unaprede svoju ekonomiju i kvalitet životne sredine

• Cilj im je da poboljšaju zdravlje svojih stanovnika

• Obezbeđuju različite stambene opcije za svoje stanovnike

• Planiraju i uključuju puno prostora za šetnju, vožnju biciklom i boravak na otvorenom

• Javni prevoz čine lako dostupnim i pristupačnim za sve kojima je potreban

Razvoj zelenog grada kao novi pristup planskom uređenju

Održivi grad („zeleni grad“ ili „eko-grad“) je urbana enklava u čijem se dizajnu i izgradnji prioritet daje očuvanju prirodnog ekosistema uz ekonomsko, socijalno i fizičko zdravlje i dobrobit stanovnika grada.

Pitanja korišćenja zemljišta, očuvanja biodiverziteta, kao i nezagađenja vazduha i vode pažljivo se razmatraju u održivim gradovima, koji takođe imaju za cilj da podstaknu veze među ljudima i ojačaju zajednice kroz namerni urbani dizajn.

Kompanija Economist Intelligence Unit (EIU) godišnje objavljuje izveštaj u kojem rangira najbolje i najgore gradove za život.

U ovom istraživanju posmatrana su i bodovana 173 grada u pet kategorija: bezbednost, kultura, zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura.

Deset najboljih gradova za život u 2023. godini:

1. Beč, Austrija

Deset najgorih gradova za život u 2023. godini:

164. Duala, Kamerun

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije