VIDEĆEMO SE U BEOGRADU 10. NOVEMBRA: Bela Mavrak, jedan od tri platinasta tenora orkestra Andrea Rijua, iz Kelna za "Novosti"

Bogoljub Grujić

06. 05. 2021. u 10:14

"VEČERNJE NOVOSTI" su simbol Beograda, mojih studentskih dana i zato sam ponosan i posebno nadahnut, što ćemo se uskoro ponovo družiti i zajedno uživati! - kaže jedan od tri platinasta tenora čuvenog orkestra "Johan Štraus", koji vodi planetarno poznati maestro iz Mastrihta Andre Rijua.

ВИДЕЋЕМО СЕ У БЕОГРАДУ 10. НОВЕМБРА: Бела Маврак, један од три платинаста тенора оркестра Андреа Ријуа, из Келна за Новости

Foto privatna arhiva

Već početkom oktobra, ako epidemiološka situacija dozvoli, magični teatar čarobne muzike, kako nazivaju orkestar "Johan Štraus", sa svetski poznatim tenorom sa ovih prostora Belom Mavrakom, kreće u nove pohode širom sveta.

- Najpre smo u Čileu i Urugvaju, naravno ukoliko proces vakcinacije uhvati dobar vetar.

TANDEM Bela nazdravlja Andreu, Foto privatna arhiva

Izrael i nekoliko vezanih koncerata u Tel Avivu su već sada potpuno izvesni, a neizmerno mi je drago što je i Beograd 10. novembra označen zelenim. Srbija je jedna od zemalja u kojima vakcinacija ide zadivljujućom putanjom i tu ćemo započeti malu balkansku koncertnu trilogiju, Beograd, Skoplje i Sofija - kaže Bela Mavrak, Zrenjaninac iz sela Mihajlovo.

PREDLOŽIO "TAMO DALEKO"

Zvuci pesme "Tamo daleko" na srpskom jeziku i dan-danas lede krv u žilama svih koji su je na prethodnom beogradskom koncertu slušali u izvođenju orkestra Andrea Rijua i Bele Mavraka, koji je čuvenom virtuozu, na njegovu opasku da mora da se izvede nešto lokalno, karakteristično, predložio baš ovu pesmu, u ritmu prepoznatljivih valcera "Johan Štraus" orkestra.

Rođen je u Badenu kraj Beča, odrastao u Banatu, odskora stanovnik Novog Sada i večiti zaljubljenik u Beograd i mentalitet srpskih ratnika, predaka, naučnika i veličina, koje su ove prostore, proslavile i danas ga slave, svuda po svetu.

Dokumentarac Snimanje filma "Moj put prema Novom Sadu", Foto privatna arhiva

Sa petnaestogodišnim stažom nezamenljivog člana čuvenog orkestra i preko 1.500 koncerata, uz tri decenije dugu karijeru, Bela Mavrak svakako zaslužuje elitno mesto u kategoriji umetnika, velikana, koje je sam pomenuo, a koji su i te kako bitni za Srbiju.

- Jesenas, zbog korone nismo imali sreće, beogradski koncert je otkazan, ali u sećanju mi je prvi nastup u "Areni" sa Andreom Rijuom i onaj na Tašu, pred 25.000 duša, povodom 60 godina RTS-a, 2018. na poziv mog druga sa fakulteta, dirigenta Bojana Suđića - priseća se Bela.

Sa očeve sahrane na koncert

Dve godine nakon smrti majke i 50 godina skladnog braka, 8. marta prošle godine, u Mihajlovu, malom selu nadomak Zrenjanina, Beli je preminuo otac, a on je 10. imao zakazan koncert u Tampi na Floridi sa Andreom Rijuom, koji mu je džentlmenski prepustio odluku šta će i kako.

Iz poštovanja prema maestru, Bela je nadljudskom energijom uspeo da se ukrca na prvi avion za Beograd, prisustvuje sahrani oca i iste noći, preko Frankfurta, odleti za Ameriku i stigne i peva na koncertu osam svojih pesama.

Velika želja master profesora na univerzitetima u Limi, Havani, Temišvaru i Novom Sadu je nastup sa vojvođanskim tamburašima orkestra RTV i Aleksandrom Dujinom, na trgu u centru Zrenjanina, pred 50.000 ljudi.

- To je moja velika žudnja, nadam se da će se ostvariti sledećeg, ili tamo nekog skoro dolazećeg leta, kada moj grad, okupan zlatnim ukusom piva, najlepše miriše na sreću - kaže punokrvni Vojvođanin, koga su nakon smrti Đorđa Balaševića i smanjene koncertne aktivnosti Zvonka Bogdana, mnogi proglasili za njihovog naslednika, "Miku Antića vojvođanske muzike i tamburaškog melosa".

USPOMENE Sa ocem, Foto privatna arhiva

Bela Mavrak je novogodišnjim šou-programom za RTV, na najlepši način to potvrdio i, kako kaže, samo delimično se odužio Novom Sadu, gradu kojem duguje koncert pod otvorenim nebom, povodom titule Evropski grad kulture, koji je zbog epidemije prolongiran.

Milić od Mačve na buvljaku

- Čudesna koincidencija, 1989. kao student sam pevao u galeriji SANU. Sećam se u prvom redu, u odori grčkog filozofa, sedeo je Milić od Mačve i uživao. A onda, 30 godina kasnije, na buvljaku, na ulici u Mastrihtu, jedan Belgijanac, koji pojma nije imao čija je, ponudi mi njegovu sliku "Čudesna ulica" - priča Bela, uz napomenu da je uspeo dobro da obori cenu i kupi sliku koja mu je draga i zauzima počasno mesto u njegovoj zbirci, u stanu u Kelnu.

"Moj put prema Novom Sadu" dokumentarni film čiji delovi su već snimljeni, biće specifično obeležje karijere Bele Mavraka, u produkciji RTV, a njegovu premijeru umetnik sa ushićenjem očekuje.

- Počastvovan sam, veliki Andre Riju, mada to retko i nerado čini, pristao je da govori o našem prijateljstvu i dugogodišnjoj saradnji, i filmu, čija priča će teći kao reka, a sve počinje iz zamka jednog od tri musketara, D'Artanjana iz 15. veka, u kojem Andre živi u holandskom Mastrihtu - kaže Bela.

Priča preko Kelna i Rajne, ide ka Beču, u kojem je rođen, čuvenog dvorca Šenbrun i Dunava, do Budimpešte i Petrovaradina, gde je čuveni princ Savojski savladao Turke. Nastavlja do kuće Mileve Marić, prve Ajnštajnove supruge, teniskog terena na kojem je trenirala i svet pokorila Novosađanka Monika Seleš i Nikolajevske crkve, gde je prvi put pevao sa horom pokojnog profesora Slobodana Bursaća, koji ga je naučio šta je harmonija i kontrapunkt i najzaslužniji je za njegovu karijeru.

PISMO JEHUDIJA MENJUHINA

Albert Ajnštajn i čuveni violinista, lord Jehudi Menjuhin, značajni su za ovu priču, zbog nadahnuća i fascinacije, čudesne povezanosti. Suprug Mileve Marić je bio na prvom koncertu tada dvanaestogodišnjeg vunderkinda, a onda je Bela Mavrak, na početku svoje karijere, imao čast da koncertira sa slavnim violinistom, Menjuhinom, koji je poslednje pismo, nekoliko nedelja pred smrt, napisao upravo njemu i zahvalio mu na sjajnom pevanju.

Nakon što je rođen u Badenu, banji kraj Beča, u kojoj su živeli roditelji njegove majke Julijane, zajedno sa ocem Belom i majkom, seli se u Zrenjanin, gde je detinjstvo proveo u NJegoševoj, kako sam kaže, internacionalnoj ulici, u kojoj su živeli Rumuni, Mađari, Slovaci i pričalo se na svim jezicima. Trenirao je boks kod čuvenog olimpijca Zvonka Vujina, ali je zahvaljujući upornosti svoje majke, koja je poznavala profesora Slobodana Bursaća, ubrzo ring zamenio svetlima pozornice i počeo da raskošni tenor prezentuje sa horom "Josif Marinković", a kasnije i kao student u Beogradu, Italiji, Kelnu.

- Otac je predavao biologiju, majka srpskohrvatski jezik, želeli su da završim studije i steknem akademsko zvanje. Uporedo sa medicinskom školom, završio sam nižu muzičku i tu negde prelomio da je platinasti tenor, i to da postanem jedan od slavne trojice, moj životni san, koji mi se, na sreću, ostvario.

Svoju suprugu, Kubanku, upoznao je na aerodromu u Havani, bila je prevodilac u pratnji kubanskog ministra kulture. Emocije su se spojile na prvi pogled i kako ponosno ističe supruga koja govori sedam jezika i koja je sada menadžer jednog hotela u Kelnu, na španskom je rekla "da".

- Često odemo na ćevape u Duren, mesto gde je nekada živeo moj ujak, Josif Lukenić, pionir džeza i član orkestra tadašnjih radio-televizija Beograd i Novi Sad.

Komunikativan, raspoložen i uvek nasmejan, sa porukom da obožava da publici gleda pravo u oči, jer je pola tenor a pola šoumen, Bela obožava slatkaste razgovore o običnim stvarima na buvljaku u Mastrihtu, italijanskom restoranu u Kelnu, u centru Novog Sada ili Zrenjanina, sokaku u Mihajlovu, gde od brojne rodbine, među živima, još ima tetku i jednog ujaka.

Otvoreni, srdačni razgovori sa običnim ljudima, ulivaju mu dodatnu energiju, bez obzira na to da li se govori na mađarskom, srpskom, italijanskom, španskom, engleskom, nemačkom jeziku...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)