INTERVJU Anđelka Prpić: Glumica otkrila koji deo serije "Jedini izlaz" iščekuje

JELENA BANJANIN

08. 05. 2021. u 20:30

POZNATU glumicu Anđelku Prpić, od serije "Žene sa Dedinja", na malim ekranima gledamo već deceniju, od pre tri godine na "daskama koje život znače" u monodrami "Šta me snađe" i tek odnedavno na filmskom platnu.

ИНТЕРВЈУ Анђелка Прпић: Глумица открила који део серије Једини излаз ишчекује

Foto Nebojša Babić/Promo

U psihološkom trileru "Jedini izlaz" ova vrsna komičarka pokazala nam se u novom svetlu - u prvoj glavnoj filmskoj i prvoj dramskoj ulozi. Film Darka Nikolića pretočen je u desetodelnu seriju, koju vikendom pratimo na Superstar TV i RTS 1. Glumica prepoznatljiva po veselom duhu i talentu u minijaturama iz svakodnevice, začinjenim vrcavim humorom u kojoj joj je najbolje glumačke začine dodavao kolega Andrija Milošević, uspela je da u omiljenom i u celom regionu gledanom TV serijalu "Andrija i Anđelka" gledaoce bukvalno prikuje za ekran.

Pratili smo je i u komedijama "Radio Mileva" i "Nek ide život", kao i u emisiji "Drž' ga, Božo", a tek ćemo je sresti na televiziji u seriji "Azbuka našeg života", u bioskopu u filmu "Nebesa" i, naravno, u pozorištu. Na pitanje šta je najviše uzbuđuje u glumi za koju, kako je istakla, nikada nije pomislila da je pogrešan izbor, Anđelka Prpić za "TV novosti" kaže da se slobodnije oseća ispred kamere, ali...

- Ipak, osećaj dok energiju i taj magični trenutak razmenjujete sa publikom ne može da se poredi ni sa čim. Uzbuđenje osećam bilo da me voze na snimanje ili se vraćam kombijem sa gostovanja. Zahvalna bih bila da nikada ne moram da se opredeljujem naspram medija, već isključivo naspram sadržaja.

* Vaš filmski prvenac "Jedini izlaz" videlo je oko 70.000 ljudi, te je, uprkos epidemiji, publika imala poseban izazov da odgleda ovu triler-misteriju. Koje reakcije su vas najviše iznenadile?

- Često sa svojim prijateljima komentarišem o strahu naspram tinejdžera kao publike. Čini mi se da im se nikakvim sadržajima ne obraćamo, da ne znamo uopšte šta te generacije zanima. Plašim se da smo mi, koji trenutno stvaramo filmsku ili televizijsku scenu, za njih dinosaurusi koji polako izumiru. Međutim, dobila sam informacije kako je "Jedini izlaz" imao priličan broj mlađih gledalaca. Kažu mi da su odlično reagovali na film i da im se veoma dopao. To me je utešilo i dalo vetar u leđa. Uspeli smo, izgleda, da budemo dovoljno dinamični i brzi, i da zaličimo na sve te "svetske" sadržaje koje oni "gutaju". To mi je najveći utisak.

* Zanimljiva je trivija da je za ovu retku priliku da se u domaćoj kinematografiji ženi dodeli glavni lik zaslužan ne samo scenarista Marko Popović, već i Iva Mitrović. Kako je do toga došlo? Zašto tek žena pisac može razumeti ženu?

- Ne mislim da samo žena pisac može da razume ženu. Sama sam svedočila stvaranju monodrame "Šta me snađe", u kojoj je Nebojša Romčević besprekorno ispričao priču iz ženske perspektive i nepogrešivo gađao tokove misli kod žena raznih generacija, kao i opšta mesta ženske problematike. U slučaju "Jedinog izlaza", Marko je imao dovoljno sluha i poslušao Ivin savet da ispričaju priču koja se dešava ženi. Oni su očigledno maestralan tandem, uvažavaju se kog god pola bili. Čini mi se da je veći problem u generalnoj "pretpostavci" da žena nema moć da bude lider, kako kreativno tako i finansijski. Hvala Bogu, ima već dosta primera da nije tako.

Foto Nebojša Babić/Promo

* Imali ste sreću, da tako kažem, da vam bude dodeljena uloga snažne žene koja iz položaja žrtve dolazi u poziciju pobednika, kako je opisao reditelj Darko Nikolić. Igrom slučaja, film se pojavio baš kada je nasilje nad ženama postalo tema broj jedan.

- Primeri sa srećnim krajem pomažu, nude nadu i ulivaju snagu. Činjenica da to više nije tolika tabu tema izuzetno je značajna. Ali sam sigurna da društvene mreže i polemisanje po televizijskim emisijama nisu rešenje. Potrebno je da se povrati poverenje u vladavinu prava. Dakle, policija i sud. A mi ostali da ne okrećemo glavu.

* Vaša junakinja se suočava sa preprekama i bori sa mnogo jačim protivnicima. Kolika je snaga i moć žene danas?

- Nedavno sam na televiziji gledala prilog o mladoj devojci koja se priključila obuci žandarmerije. Uhvatila sam svoju misao kako to ipak nije posao za ženu. A da li nije? Nije za ženu kao što sam možda ja. Sa druge strane, često čujem da neko nikada ne bi mogao da se bavi glumačkim pozivom zbog treme od javnog nastupa. Sa treće strane, divim se ženama koje biraju da se bave porodicom, ne zato što ne shvatam koliko je to zahtevan posao, već zato što im nije važno kako će neko sa nipodaštavanjem komentarisati da je "domaćica". Čini mi se da je pomak i snaga savremene žene upravo u tome što imamo izbora. Nema više baš toliko podrazumevanja. I navijam da prestanemo da se "takmičimo" sa muškarcima jer jedni bez drugih ne možemo. Neko neka deli moć, snagu, pamet i poslove na muške i ženske, što se mene tiče pitanje je ko šta želi i za šta ima kapaciteta. Pol nije presudan.

* Rekli ste da su istina i neodustajanje od kopanja po sebi zapravo "jedini izlaz". Glumci zarad tumačenja likova istražuju sopstvenu ličnost, ali našim "običnim" ljudima je ta ideja i dalje neobična. Kao da nam je važnije da spolja bude gladac, a unutra...

- Eduardo Galeano je rekao "Mi živimo u svetu gde su sahrane važnije od pokojnika, gde su svadbe važnije od ljubavi, gde je izgled važniji od pameti. Mi živimo u kulturi ambalaže, koja prezire sadržaj". Iako sam gotovo sigurna da će se većina čitalaca složiti sa ovim genijalcem koga sam skromno citirala, opet ćemo svi posegnuti češće za nekakvom "ambalažom" i krenuti nekom prečicom, ma koliko taj put bio neizvestan. Znamo, a opet se vrtimo za sopstvenim repom. Eto tako doživljavam nebrigu o mentalnom zdravlju. Svakako bi umnogome pomoglo kada bi svi koji imaju moć manje manipulisali, ali mi se čini da je ovaj svet pomalo zaboravio da "na mladima svet ostaje". Moramo da se probudimo i počnemo da razmišljamo o tome šta ćemo za sobom ostaviti, a kako drugačije nego da krenemo od sopstvenog "dvorišta".

* Serija "Jedini izlaz" se po mnogo čemu razlikuje od filma. Koja proširena priča vam je posebno draga i značajna?

- Radujem se svim "pritokama" serije u odnosu na film. Kako zbog glumaca Andrije Boškovića, Anje Mandić, Milene Predić, Sonje Kolačarić, Raleta Milenkovića, Slobodana Beštića, Marka Janjića, Vladimira Aleksića, Jovane Stipić i još mnogih drugih, tako i zbog kostimografa Jelene Stefanović i šminkerke Nataše Krstić. Ipak, najviše želim da publika upozna Klaru Hrvanović, u ulozi male Ane Kolar. Taj vrlo značajan deo priče je meni najdraži, a ujedno i najpotresniji.

* Nedavno smo vas gledali u komedijama "Radio Mileva" i "Nek ide život", koja se, kako ste otkrili, svidela vašem ocu Preži. Koliko vam imponuje kada se ljudi zbog vas ili vaše uloge razskeze od uva do uva?

- Toliko mi imponuje da se ja raskezim još više od njih. Najveći kompliment i ogromna satisfakcija je kad znate da ste nekoga od srca nasmejali, opustili, popravili dan makar na pola sata. Znači, naravno, i kada vas kolege iz esnafa pohvale, ali ne zaboravljam nikada da sve što radimo radimo za publiku. Moja merna jedinica publike je tata Preža. Po njegovim reakcijama tačno znam kada sam našla "zlatnu žicu", a kada ne. Ali kada se mama Duški nešto jako dopadne, e to je onda bingo.

* Stekli ste status mlade kraljice komedije i stali rame uz rame sa vrsnim koleginicama starijih generacija. Kako to u praksi izgleda uz, recimo, maestralnu Olgu Odanović?

- Hvala Vam. Olgina veličina je upravo u tome što radi sa žarom početnika. Nije je napustila radost i nesebično je budi u ostalim članovima ekipe. Neprocenljivim kolegom je čini to što uvažava svakog kolegu, ma koliko iskustva imao. Upravo čitam nove epizode "Radio Mileve" i jedva čekam da se okupimo na setu.

* Kada imate usud da budete duhoviti, kako ste istakli, to ume da bude zahtevno i opterećujuće. Kako čuvate veseo duh i osmeh na svom licu?

- Mislim da me je Bog posuo nekakvim veselim prahom, pa mi nije teško da to održim. A ono što je do mene - odabrala sam zanimanje koje me inspiriše i pokreće i nesebično uživam sa dragim ljudima koji me usmeravaju i raduju.

* U "Azbuci našeg života", koju ćemo gledati od jeseni, igrate Sunčicu, jednu od najboljih drugarica glavne junakinje. Ova uloga je bliža vašem "fahu", ali po čemu se razlikuje?

- Jedva čekam da gledam "Azbuku našeg života". Sudeći po pripremama, načinu na koji je snimana, a ponajviše po načinu rada rediteljke Jelene Bajić Jočić gledaćemo maestralnu melodramu koja se tiče svih nas. Lik Sunčice ima zadatak da opusti atmosferu, pomalo razgali kada dođe do problema, ali kao i svaki šaljivdžija i ona ima svoju muku. Zanimljivo mi je bilo da druženje između Aleksandre Janković, Anje Mandić i mene iskoristimo za potrebe scena, ali nikako da ga preslikamo, jer da igramo likove koji su daleki od naših privatnih karaktera.

* U predstojećem filmu "Nebesa", Srđana Dragojevića, neobičnoj crnoj komediji sa elementima fantastike, tumačite Snežanu. Ko je ona i kakva je njena uloga u priči o čudima?

- Snežana je vlasnica striptiz kluba i žena lokalnog moćnika kojoj čudo oduzme najmilije, a zatim je stavi u iskušenje gde je sve u rukama čuda. Snežanin lik nije sam za sebe preterano značajan, ali zajedno sa plejadom ostalih likova prepliće vrlo koloritan mozaik. Od smeha do jecanja. Ne mogu da dočekam da pogledam "Nebesa".

* Oprobali ste se i u ulozi TV prezentera i domaćina studija u emisiji "Drž' ga, Božo", zajedno sa kolegom Milanom Kalinićem. Kako vam izgleda ovaj "izlet" iz glume?

- Milana sam oduvek volela kao glumca, ali i kao voditelja. Izuzetno brzo reaguje i prava je riznica, kako znanja tako i humora. Radovala sam se našim snimanjima. Mnogi svetski afirmisani glumci su se oprobali kao domaćini raznih televizijskih formata, pa što ne bismo i mi. Mnogi naturščici su prihvaćeni kao sjajni glumci, možda se i meni posreći kao domaćinu emisije.

* Vaš osmogodišnji sin Jakša je domaćin emisije "Poslovi" na TV "Kazbuka". Krenuo je vašim stopama u "Tomi" i "Azbuci našeg života". Čemu ga učite, koje savete mu dajete i šta vam je važno da prenesete na njega?

- Nisam sigurna da saveti i naša priča imaju najvećeg uticaja. Rekla bih da svojim primerom dajemo deci model koji oni usvajaju. Plašim se da moderno roditeljstvo ima težnju da previše zaštiti, ali valjda će nam se to oprostiti. U mojim maštanjima volela bih da izraste u poštenog, moralnog i vrednog čoveka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)