TESLA JE MOJA INSPIRACIJA: Utisci slavnog grčkog koreografa i baletskog igrača Dimitrisa Papajoanu o Srbiji

J. SIMIĆ

13. 04. 2021. u 09:11

SA oreolom svetski uglednog koreografa i igrača, Atinjanin Dimitris Papajoanu (57) tokom svog četvrtog gostovanja u Srbiji u okviru Beogradskog festivala igre, prvi put će se u naredna dva dana (sreda i četvrtak) predstaviti publici u Novom Sadu.

ТЕСЛА ЈЕ МОЈА ИНСПИРАЦИЈА: Утисци славног грчког кореографа и балетског играча Димитриса Папајоану о Србији

Foto N. Karlić/GOST Dimitris Papajoanu i Ana Jung

Na Sceni Srpskog narodnog pozorišta Papajoanu i kolege iz njegove trupe predstaviće se savremenom predstavom "Mastilo" koja je premijerno izvedena prošlog leta u Torinu, a posle novosadske ubrzo će je videti i publika u Avinjonu.

 - Čini me srećnim što imam priliku da igram prvi put u Novom Sadu i baš na sceni najstarijeg srpskog pozorišta. Drago mi je što se u Srbiji moje predstave izvode sa uspehom - rekao je ovaj umetnik u ponedeljak u obraćanju novinarima u novosadskoj Gradskoj kući.

U prisustvu upravnika SNP dr Zorana Đerića, predsednice Skupštine grada Jelene Marinković Radomirović i umetničke direktorke Beogradskog festivala igre Aje Jung, Papajoanu je kazao da je od predstave "Mrtva priroda" s kojom se prvi put pre nekoliko godina predstavio u Beogradu, započela njegova fascinacija genijalnošću Nikole Tesle.

 - Tesla je i dalje prisutan u mojim radovima. U predstavi "Mastilo" on električnu energiju menja energijom vode. Na sceni je čovek u crnom kostimu, a oko njega su svi prirodni fenomeni - otkrio je ovaj nesvakidašnji umetnik.

Najpre je postao poznat kao slikar i strip crtač ali je ubrzo svoju pažnju preusmerio na scenske umetnosti kao reditelj, koreograf, izvođač, scenograf, kostimograf, dizajner svetla i šminke. Osnovao je Edafos teatar igre (1986), kao platformu za sopstvene originalne scenske produkcije, eksperimentalne igre i scenskih umetnosti.

Planetarnu slavu stekao je 2004. godine, kao kreator ceremonija otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara u Atini. Pozorištu se vratio 2006. godine, stvarajući hrabra i avangardna dela rekordne gledanosti.

EMOTIVAN RUČAK U RESTORANU

GOSTA iz Atine raduje što za razliku od grčkih, srpska pozorišta rade "jer na taj način umetnici daju do znanja sebi i publici da su još uvek živi". Nostalgiju za pretpandemijskim vremenima osećao je pre dva dana u Beogradu kada je posle više od godinu dana ponovo mogao da ruča u restoranu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)