BRIŽNI ČUVAR SRPSKOG JEZIKA: Odlazak akademika Ivana Klajna, jednog od najistaknutijih i najvoljenijih lingvista i filologa

AUTORITET, onaj najveći, neuporediv, neprikosnoven. Toliki da čoveka podsvesno nagoni da, koju god reč da pišući o njemu upotrebi, posle svake rečenice zastane, preispita je, i zapita se: "Šta li bi profesor Ivan Klajn o ovome rekao"?

Arhiva

Lingvista čija se rešenja za naše svakodnevne jezičke nedoumice, u nekom od bezbrojnih izdanja, kriju u fiokama stola valjda svake osobe koja se profesionalno bavi pisanjem, dok Klajnovi nenadmašni rečnici i priručnici stoje na policama svake "pristojne" kuće. Poput nekakvog malog kućnog božanstva ili dobrog duha, sveprisutan i uvek spreman da priskoči u pomoć, razveje sumnje i razreši nedoumice, Klajn se sa stranica svojih knjiga uključivao u razgovore na sve teme, dajući konačan sud koji bi se naprosto prihvatao kao tačan. Valjda nema jezičke začkoljice, pravila, izuzetka, situacije kojom se ovaj pasionirani jezikofil nije pozabavio, uvek nam dajući tačna konačna rešenja, podastirući neoborive argumente i jasna objašnjenja.

Kada je iz Srpske akademije nauka i umetnosti obznanjeno da je u sredu, u 85. godini, od kovida preminuo Ivan Klajn, redovni član Odeljenja jezika i književnosti SANU i jedan od naših najistaknutijih lingvista i filologa - nisu samo ugledni jezikoslovci, naučnici, akademici i profesori znali da je ovo nenadoknadiv gubitak za srpsku filologiju. Uzdahnuo je zasigurno i svaki jezikoljubac ovdašnji, pitajući se: "Koga ćemo od sad pitati sve ono što o jeziku ne znamo?"

- Klajn je bio jedna nestvarno fina priroda, omiljen kod svih novinara i drugih ljudi koji koriste naš jezik, baš zbog toga što je uvek priskakao u pomoć, bio je tu i kada drugi nisu, voleo je da bude na raspologanju, da pomogne i da podeli svoje ogromno znanje - ističe Zoran Kolundžija, koji se ponosi time što je u svom "Prometeju" objavio više knjiga izbora Klajnovih legendarnih kolumni o jeziku, "Veliki rečnik stranih reči i izraza", koji je Klajn sačinio sa Milanom Šipkom, te neizbežni "Rečnik jezičkih nedoumica".

- Svakako je upravo ta njegova kolumna u "Ninu" tokom decenija za nama ostavila najdublji trag, i verovatno je i zbog nje Klajn davno postao, bez premca, najpoznatiji naš lingvista "u narodu", među svim ljudima koji koriste srpski jezik na praktičan način. A to što se on, kao italijanista, etablirao kao najpopularniji i najbolji lingvista za srpski jezik, mnogo govori o dubini i širini njegovog znanja - dodaje Kolundžija.

Ivan Klajn je bio poliglota i to mu je pomagalo da primeti mehanizme ugrožavanja srpskog jezika pod uticajem stranih jezika, naglašava i dr Rajna Dragićević, profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u u Beogradu.

- Njegova sposobnost da iz vizure stranih jezika osmotri srpski jezik predstavlja veliki doprinos srbistici jer mnogi srbisti ne mogu da u stranim jezicima pronađu referentni okvir kada treba da ocene i procene jezičke promene u srpskom jeziku - objašnjava Rajna Dragićević. - Svako ko je izučavao strane jezike i udubljivao se u njih, razume da svaki jezik ima svoju unutrašnju logiku, koja se naročito ogleda u zakonitostima spajanja morfema u lekseme, leksema u reči, reči u rečenice. Veze između punoznačnih reči sa pomoćnim, kao što su spojevi imenica sa predlozima, predstavljaju osetljive sastavnice uvezane u sistem koji odlikuje izuzetna prefinjenost i duboka preciznost. Kada se neveštim, nepromišljenim prevođenjem taj sistem naruši, onda je to veliki problem, jer se time ugrožava rad zglobova jezičkog sistema, a ti zglobovi čine sistem funkcionalnim. Profesor Klajn je uspevao da oseti i opiše ove nijanse, a za sebe je govorio da ga privlače konkretni jezički problemi, naročito uticaji stranih jezika na srpski. Ipak, dao je veliki doprinos i teorijskim pitanjima građenja reči u srpskom jeziku. Njegova dvotomna "Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku" najcelovitije je i najznačajnije delo posvećeno gramatičkim i semantičkim pitanjima tvorbe reči u srpskom jeziku.

Rođen u Beogradu 31. januara 1937, Klajn je u svom biću i porodičnom nasleđu sažeo mnoga previranja i pogrome na ovim prostorima, takoreći istoriju druge polovine 20. veka - otac Hugo Klajn, lekar i pozorišni reditelj iz Vukovara koji je sa Krležom studirao u Beču, prvi je doneo psihoanalizu u Kraljevinu Jugoslaviju i oženio se Stanom iz beogradske trgovačke familije, čije su veze Hugu spasle glavu tokom okupacije Beograda. Hugove sestre su, međutim, odreda sa porodicama stradale u Jasenovcu, a sin Ivan je o porodičnom stradanju saznao mnogo docnije.

Suprugu Aleksandru, sa kojom ima sina, Ivan je upoznao kao studentkinju italijanskog na Filološkom fakultetu - gde je sam diplomirao 1961. na Grupi za italijanistiku, magistrirao 1964. i doktorirao 1970. Izabran za asistenta za italijanski jezik 1964, a potom je na tom fakultetu radio kao docent, vanredni i redovni profesor, do penzionisanja 2002. godine.

TALENAT

Srbija je ostala siromašnija za vrsnog lingvistu velikog autoriteta, izuzetnog jezičkog poznavaoca. Akademik, filolog, istoričar jezika i profesor Ivan Klajn uspevao je da svoj nedvosmisleno raskošan talenat iskaže na različite načine. Ostavio je dubok trag svojim nesebičnim davanjem, zalaganjem i radom za srpski jezik. Ostaće upamćen po svojoj brizi za jezičku kulturu i opusu koji je trajno obogatio našu nauku o jeziku - saopštilo je Ministarstvo kulture.

VUKSANOVIĆ: ČOVEK RETKIH VRLINA

IVAN Klajn je tvorac srpske literarne lingvistike, koju su mogli da čitaju i razumeju svi njeni čitaoci. Njegova radoznalost je bila višestruka. Negovao je humor prigušene otmenosti. Činilo se da je nemaran i dok zapaža ono što drugi ne vide. Majstorski je ukrštao značenja iz nekoliko jezika. Sedeo je pored mene na sednicama Odeljenja jezika i književnosti SANU. Biće mi neobično kao i uvek kad gubimo ljude retkih vrlina - rekao je akademik Miro Vuksanović.

PIPER: GOSPODSTVENA LIČNOST

VEOMA žalim zbog odlaska akademika Ivana Klajna. Bio je retko dobar čovek, veliki lingvista široke kulture i veliki gospodin. Bio je, pre svega, veoma blagorodna i gospodstvena ličnost, lingvista širokih vidika i retko bogate kulture, serbokroatista, srbista, italijanista, romanista, hispanista, vrstan stručnjak za lingvističku kontaktologiju, gramatiku, derivatologiju, leksikografiju, leksikologiju, istoriju jezika, proučavanje književnojezičke norme i negovanje jezičke kulture, u čemu je dao nemerljiv doprinos. Njegovim odlaskom naša nauka o jeziku izgubila je jednog od svojih vodećih predstavnika - rekao je akademik Predrag Piper.

Preporučujemo

Društvo

0 8

PREMINUO IVAN KLAJN: Odlazak čuvenog filologa

31. 03. 2021. u 19:19

Društvo

1 12

FAMILIJA MI JE STRADALA U JASENOVCU: Ovako je o svom poreklu govorio Ivan Klajn - "Porodična idila nije drugo trajala"

31. 03. 2021. u 20:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije