DUHOVNI ZENIT 20. VEKA: Sto godina našeg najznačajnijeg avangardnog pokreta biće obeleženo izložbom u "Rimi"

Miljana Kralj

25. 01. 2021. u 09:34

ДУХОВНИ ЗЕНИТ 20. ВЕКА: Сто година нашег најзначајнијег авангардног покрета биће обележено изложбом у Рими

Foto Privatna arhiva

ČOVEK - to je naša prva reč. Iz samoće ukočenih zidova i prokletih ulica, iz mračnih dubina podsvesti i sablasnih noći, mi izlazimo pred vas kao apostoli, kao proroci, da propovedamo: ČOVEKA UMETNOST.

Čovek je centar makrokosmosa, a umetnost i filozofija kružnica njegove najveće spoznaje - najviše svesti. Najviša manifestacija duha i duše.

U prvom pasusu teksta na prvoj stranici, prvog broja internacionalne revije za umetnost i kulturu "Zenit", ovo je pre tačno jednog veka zapisao LJubomir Micić, pesnik, prozni pisac, književni kritičar, glumac i osnivač našeg, u međunarodnim razmerama, najznačajnijeg avangardnog pokreta, rođenog upravo u ovoj publikaciji. Po njoj je poneo i ime zenitizam, a stogodišnjicu njegovog nastanka, na datum objavljivanja prvog broja "Zenita", 1. februara, obeležiće dokumentarnom izložbom galerija "Rima", u beogradskom prostoru, u Pariskoj ulici.

Postavku koja prati razvoj pokreta će činiti originalni primerci časopisa, ali i drugih "Zenitovih" izdanja. Ali će, u okviru nje, postojati i tematske celine, otkriva, za "Novosti", Marija Stanković, koja je uz Nevenu Martinović (obe su kustosi "Rime"), autor izložbe, čiji je stručni konsultant profesor Irina Subotić, jedan od najvećih naših eksperata za zenitizam.

Foto Privatna arhiva

- Prvi deo izložbe posvećen je periodu osnivanja, od prvog broja štampanog u Zagrebu, preko preseljenja redakcije u Beograd, do zabrane časopisa u decembru 1927. kada izlazi poslednji, 43. broj - objašnjava sagovornica.

- Drugi deo izložbe obrađuje emigraciju, jer se Micić, pred progonom policije, preselio u Pariz. Poslednji deo postavke bavi se periodom posle njegovog povratka u zemlju, od 1936. do 1971. Tu je poseban naglasak stavljen na njegov trud da se zenitizmu oda zasluženo priznanje.

Foto Privatna arhiva

Kako primećuje kustos galerije "Rima", do pune afirmacije dolazi mnogo kasnije: prvo je 1967. u Muzeju savremene umetnosti izložbu organizovao Miodrag B. Protić, a posebno važna revalorizacija, desila se tek 1983. sa postavkom čije su autorke bile Irina Subotić i Vida Golubović, u Narodnom muzeju.

- Organizovano je još mnogo izložbi, snimani su filmovi, a zenitizam je ostao pojava koja i dalje inspiriše i pretrajava u vremenu, navodi na razmišljanje - dodaje Stankovićeva. - Zenitizam je imao za cilj potpuno napuštanje tradicije, radikalni otklon od svega zastarelog, sa tradicionalnim okvirom razmišljanja, kako bi se stvorila nova umetnost. Ona je podrazumevala inovacije u svim oblastima, svih tada postojećih medija. U književnosti, slikarstvu, skulpturi, tipografiji, arhitekturi, muzici...

NEUPRLJANI BARBAROGENIJE

MICIĆ je bio jedinstven i po ideji balkanizacije Evrope, odnosno stvaranju prototipa Barbarogenija - nastavlja sagovornica.

- NJegov Barbarogenije je autentičan fenomen.

Kao učesnik Prvog svetskog rata, Micić je bio svestan pravog varvarstva koje se desilo, i nakon razočarenja u humanističke ideale, suprostavio im je duhovnu reinkarnaciju.

Barbarogenije je predstavljao čoveka sa Balkana koji je bio neuprljan onim što su tada predstavljale evropske civilizacijske tekovine.

Nastao posle Prvog svetskog rata, "Zenit" ide rame uz rame sa međunarodnim avangardnim stremljenjima, primećuje sagovornica:

- U to vreme pojavljuju se mnogi radikalni umetnički pravci: futurizam, dadaizam, suprematizam... Veliki rat doneo je veliko razočaranje u humanost, bile su urušene tekovine Evrope. I svi ti radikalni pokreti stremili su stvaranju nove humanosti, nove umetnosti. Tako se i "Zenit" zalagao za humanistički i nadnacionalni karakter svega novog.

Foto Privatna arhiva

Tako je zenitizam, u trenutku nastanka, bio potpuno ravnopravan sa međunarodnim avangardnim tendecijama, sličnim i različitim. Imao je više od stotinu saradnika iz čitavog sveta, podseća autorka izložbe:

- Među njima su se našla važna, amblematska imena poput Vasilija Kandinskog, Aleksandra Bloka, Vladimira Majakovskog, Ilje Erenburga, Maksima Gorkog, Maljeviča, Rodčenka, Marinetija, Modiljanija, Gropijusa...

Ali, vizionarske ideje, koje prevazilaze lokalne okvire, sa Micićem delili su i mnogi jugoslovenski autori, koji su se duže ili kraće zadržali u krugu "Zenita", poput Vinavera, Crnjanskog, Rastka Petrovića, Dragana Aleksića, Mihaila Petrova, Radeta Drainca, Jovana Bjelića i drugih.

Posebnost časopisa, ističe sagovornica, bila je i u tome što je objavljivao tekstove izvorno, na jezicima njihovih autora:

- I u tome se ogledala njegova internacionalnost, a bilo je i tekstova na esperantu.

Sarađujući sa raznim umetnicima iz sveta Micić je došao u posed veoma vrednih radova, i već u Zagrebu stvorio galeriju "Zenit". To je zapravo bila njegova umetnička zbirka izložena u redakciji. Odmah po prelasku u Beograd, prvi objavljeni broj bio je neka vrsta kataloga te kolekcije. Jer, Micić je aprila 1924. priredio u sali Muzičke škole "Stanković" izložbu nove umetnosti. Tada su prvi put kod nas mogla da se vide remek-dela Kandinskog, Arhipenka i drugih.

Celokupna Micićeva umetnička zbirka, zaključuje Marija Stanković, posle njegove smrti i dugog ostavinskog procesa, pripala je Narodnom muizeju. Osim jedne slike - "Borbe dana i noći" Jovana Bjelića, koja se čuva u Muzeju savremene umetnosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)