POZORIŠNA KRITIKA: Legenda o TO; Jugojugoslavija, režija Bon Park (Nemačka). BDP

Dragana Bošković

25. 11. 2020. u 10:34

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Легенда о ТО; Југојугославија, режија Бон Парк (Немачка). БДП

Novosti

OSIM ovog naslova, koji nosi jedna od "lekcija", iz kojih se sastoji pozorišni tekst "Jugojugoslavija" nemačkog reditelja Bona Parka, ostali su takođe metaforični - "Himna Jugojugoslaviji", "Škola", "Zoran od pliša", "Saga olimpijske klizačice Tijane Sju Jing Marjanović Ture", "Smrt TO"...

U saradanji sa akterima predstave, Jadrankom Selec, Jelenom Čvorović Paunović, Isidorom Simijonović i Nikolom Malbašom, reditelj je sklopio futuristički igrokaz, zasnovan na sećanju na Jugoslaviju. Namera Bon Parka da predstavi i evocira "sećanje na budućnost" ideala mogućnog ponovnog suživota, potpomognuta je dečjim horom, koji predstavlja narod i orkestrom na sceni, koji učestvuje u radnji. Svi nose oko vrata crvene pionirske marame, a radnja se odvija u mauzoleju, gde je postavljen "branč" za parti (saradnik za total dizajn Julija Nusbaumer).

Pitanje je, da li bi predstava o tome kako stranac prikazuje "optimizam sećanja" ovdašnjeg običnog čoveka na divotu nekadašnje domovine, bila čitljiva i publici koja nije odavde. Apsurd, kojim se Park obilato služi da problematizuje isključivo lepe uspomene na prošlost, ne postiže cilj, kome ovaj postupak treba da vodi - da uspostavi istinu, kojoj se, napokon, može verovati. Svojim songovima, narodom, koji predstavljaju deca, mizanscenom i fizičom radnjom glumaca u "edukativnom" igrokazu, reditelj ne uspostavlja nikakvo novo značenje, pa čak ni grotesku, ili persiflažu starih uspomena. Spoljnim sredstvima, on pokušava da učita pojedinačno, emotivno u korpusu ljudi, koji su živeli u Jugoslaviji, u svoj koncept, preširok, da bi bio suštinski vezan za ovu nama bolnu temu. Dramaturg predstave Luka Kurjački mogao je više da doprinese tome... Bon Park režira muzičko-scensku priredbu, u kojoj su i glumci, i članovi dečjeg hora (pod upravom Božidara Obradinovića), a naročito muzičari na sceni efektni i zanimljivi segmenti storitelinga o bivšim domovinama, bivšim odnosima i bivšim emocijama, projektovanim u (neveselu) budućnost. Isidora Simijonović, citirajući hiphoperku Majli Sajrus, završava predstavu frenetičnim izvođenjem songa, u kome je i naslov poslednje "lekcije" predstave "Jugojugoslavija": "Ne možemo da stanemo/ nećemo da stanemo/ ovo je naš parti/ mi stvaramo stvari/ ne stvaraju one nas!"

Afterparti, tačnije rečeno!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)