LEPOTA MALIH STVARI: Nagrada "Desanka Maksimović" svečano uručena Tomislavu Marinkoviću

D. Bt.

14. 10. 2020. u 21:57

U ATRIJUMU Narodne biblioteke Srbije u sredu je svečano dodeljena ugledna nagrada "Desanka Maksimović" za ukupan doprinos srpskoj poeziji, čiji je ovogodišnji dobitnik Tomislav Marinković (1949), koji, inače, živi u Lipolistu kod Šapca.

ЛЕПОТА МАЛИХ СТВАРИ: Награда Десанка Максимовић свечано уручена Томиславу Маринковићу

Tomislav Marinković / Foto Ž. Knežević

Statuetu sa likom omiljene pesnikinje i Povelju uručila je Svetlana Šeatović, upravnik Desankine zadužbine i predsednik žirija u kome su bili i: Tanja Kragujević, Vladimir Kopicl, Slobodan Zubanović i Sonja Veselinović.

- "Rečita tišina" Marinkovićeve poezije savremenog čitaoca dovodi do zaboravljenih vrednosti naše civilizacije u stalnom ubrzanju sveta. Sasvim tiha ličnost pesnika obeležava i njegovu poeziju, bez nametljivosti, suvišnih reči i pozerskog stava. NJegova poezija pomera granice srpske poezije filozofijom malih stvari, nostalgijom za svetom u kome nismo ostvarili snove, ali smo otkrili najdublji smisao našeg okruženja. U tom aspektu Marinković je veoma blizak pesničkom delu Desanke Maksimović, ostvarenom u vlatima trave, cvrkutu ptica i glasovima sasvim običnih ljudi njenog valjevskog kraja - rekla je Šeatovićeva.

Istakavši kako književna kritika još nije izrekla ono što je davno učinila čitalačka publika, videvši u Desanki klasika nacionalne književnosti i jednu od vodećih figura srpske kulture 20. veka, Marinković je ponudio odgovor na pitanje zašto je njeno stvaralaštvo postalo neodvojivo od naroda kome pripada:

- NJeno pesničko biće je sudbinu naroda i njegovu istoriju preuzelo na sebe, i tom zadatku služilo marljivo i sa neskrivenom ljubavi i ponosom. Ona je pesnikinja velike dobrote, one duševne lepote koju je isijavala i prema ljudima, i prema prirodi, i prema Bogu, pa je i njena poezija sa rasponom koji se proteže od lirskog do refleksivnog, univerzalna himna ljubavi.

Laureat je ukazao na dva toka u Desankinom pesništvu - na rodoljubivu liriku koja je najviše došla do izražaja u "Krvavoj bajci", koja je ostala visoki moralni i humanistički stub srpske poezije, i na motive prirode u kojoj se nalazi veza sa prošlošću i nepresušna radost življenja sadašnjeg trenutka.

Desankine i Marinkovićeve pesme čitala je glumica Rada Đuričin.

O ĆOPIĆU

ONO što je Desanka Maksimović napisala u predgovoru "Izabranim pričama" Branka Ćopića, dobrim delom se može uzeti i kao skica za njen lični pesnički i ljudski portret - rekao je Marinković. - Ona kaže da Ćopić "svoju slavu ne duguje samo lepoti stila, dobrom jeziku, već najviše što voli ljude i to voli najviše one kojima je ljubav najpotrebnija; decu, stare i napaćene, sudbinom ucveljene i sanjalice. Voli ljude svog zavičaja".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)