SPASAVANJE PLANETE: U Parku skulpture MSU prvi deo međunarodne postavke "Efekat pregleda"

M. KRALJ

03. 10. 2020. u 07:52

DA bi opisao kako iz perspektive astronauta, koji su je posmatrali iz svemira, izgleda Zemlja, svojevremeno je Frenk Vajt, odabrao termin - "efekat pregleda", kojim je i imenovao knjigu objavljenu 1987.

СПАСАВАЊЕ ПЛАНЕТE: У Парку скулптуре МСУ први део међународне поставке Ефекат прегледа

Foto B. Janjić

Isto ime iskoristili su istoričari umetnosti i kustosi Blanka de la Tore i Zoran Erić, za veliku međunarodnu postavku namenjenu muzeju na beogradskom Ušću, a čiji pogled je takođe usmeren ka Plavoj planeti, tražeći za nju - ekološku pravdu.

Pandemija korone, nažalost, odložila je ovu postavku za sledeću godinu (od 19. juna do 20. septembra), a njena svojevrsna "uvertira" započela je u petak u Parku skulptura, ispred Muzeja savremene umetnosti. Prethodnicu velike izložbe, koja će pod krov MSU dovesti radove više od pedeset umetnika iz celog sveta, čine skulpture, instalacije, murali. U ovom, prvom delu "Efekata pregleda" zastupljeni su umetnici Regina Hoze Galindo, Anka Benera i Arnold Estefan, Markus Hislajtner, Kinga Kjelžinska, Tomas Kolbengtson, Elena Laveles, Tea Makipa, Meri Metingli, Ana Moreno, Branislav Nikolić, Mirko Nikolić, PSJM, Škart, Mariele Videler, Tanja Vujinović.

Izložba ispred Muzeja, zapravo je početak projekta koji će se razvijati tokom cele godine, a podrazumeva rad sa umetnicima u javnom prostoru, rad sa zajednicom i ekološkim incijativama, objasnio je Zoran Erić. Inače, Erić i Blaka de la Tore već su, uz Šejmusa Kilija, pre nekoliko godina, sarađivali na projektu "Nevidljivo nasilje", koji se odvijao u Beogradu, Baskiji i Salcburgu.

Izložba će u središte pažnje postaviti umetnike i gledišta koja se prema životnoj sredini odnose s poštovanjem, nasuprot nadmenosti i oholosti koje odlikuju savremeno društvo, ističu autori. Radovi umetnika će se baviti kako problemom ekološke pravde, tako i vezama između klimatskih promena i drugih oblika nepravde (rodne i rasne pripadnosti, korporativnog imperijalizma, starosedelačkog suvereniteta i značaja dekolonizacije i izmeštanja čoveka iz središta sveta).

Ovim temama, prema rečima španske istoričarke umetnosti, projekat će se baviti u šest odvojenih celina, svojevrsnih eko-laboratorija, koji će nositi nazive: rod, rasa i kolonijalni trag; vodoutopije; bez ivica (problem ekologije zemljišta); pouke straosedelaštva; nakon antropocena (posthumanizam, animizam i mnogostrukost vrsta živog sveta); povratak u budućnost (futurologija i spekulativni realizam).

U traženju odgovora na ta složena pitanja vezana za zabrinjavajuću budućnost planete, neće biti uključeni samo umetnici, već i institucije iz svih delova sveta. Između ostalih svoj udeo u projektu daće muzeji, instituti, galerije iz Lođa, Meksiko Sitija, Sijetla, Frankfurta, Majamija, Johanezburga...

SVOJIM KOLIMA IZ BEČA

UPRKOS svim epidemiološkim merama i rizicima, austrijski umetnik Markus Hislajtner, čiji rad je postavljen ispred MSU, nije propustio priliku da lično prisustvuje lansiranju "Efekta pregleda". Svojim kolima zaputio se iz Beča u Beograd, kako bi prisustvovao otvaranju izložbe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)