DRŽAVA ČUVA ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE U VINČI: Za Belo brdo tri miliona evra, skoro pola miliona dolara i od SAD (FOTO)

M. KRALj

03. 09. 2020. u 21:18

ДРЖАВА ЧУВА АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ У ВИНЧИ: За Бело брдо три милиона евра, скоро пола милиона долара и од САД (ФОТО)

Foto: P. Milošević

PORED tri miliona evra koja će u naredne tri godini Vlada Srbije uložiti u kapitalni projekat "Vinča-Belo brdo", za spasavanje od klizišta i otpadnih voda arheološkog nalazišta jedne od najstarijih evropskih kultura, stigla je i bespovratna pomoć od SAD.

Ovo je rečeno dok su lokalitet na Dunavu obilazili premijerka Srbije Ana Brnabić i ambasador SAD Entoni Godfri.

- Američka ambasada, kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine, obezbedila je 475.000 dolara za saniranje ugroženog dela Vinče - objavio je Godfri. - Intervencija će zaštititi ovaj važni primer kulturne baštine Srbije, Evrope i sveta. Posle sanacije, ekipe arheologa će moći da nastave svoj rad na iskopavanju starog, vrednog istorijskog blaga, koje pripada najstarijoj zabeleženoj civilizaciji Evrope.

Nije krio da je zadivljen što stoji baš na mestu na kome se nalazio jedan od prvih gradova na svetu, i to 3.000 godina pre piramida u Gizi:

- U vreme kada se ljudski rod bori sa krizama, red je da odamo priznanje ljudima koji su se okupili pre nekih 6.000 godina da stvore bezbednije i komfornije mesto za svoje porodice, kao što mi i danas radimo na tome - nastavio je Godfri, i objasnio da putem Ambasadorovog fonda, Stejt department pomaže zemljama širom sveta da sačuvaju istorijska mesta, rukopise, muzejske zbirke, tradicionalne forme muzike, plesa i jezika. - Istorijsko nasleđe Srbije je među najstarijima na svetu. Reč je o zakopanom blagu od kojeg će cela Srbija imati koristi.

MILION DOLARA ZA BAŠTINU SRBIJE

TOKOM protekle dve decenije, putem Ambasadorovog fonda za zaštitu kulturne baštine, uključujući i Vinču, donirano je nešto više od milion dolara. Prvo je 2001. popravljen krov na manastiru Rakovica. Finansirana je i obnova Spomen-škole u Orašcu, škole pri Altun Alem džamiji u Novom Pazaru, rimskog amfiteatra u Viminacijumu, fresaka u manastiru Studenica. Iz Ambasadorovog fonda renovirana je i Crkva Svete Ane u Beloj Crkvi, prezerviran krov Etnografskog muzeja, konzervirana starorimska humka Carske palate Feliks Romulijana, postavljeni mozaici u Carskoj palati Sirmijum. Pomoć za saniranje krova dobila je i UB "Svetozar Marković", kao i Užička tvrđava.

Prema njegovim rečima cilj je da se Vinča pretvori u kulturnu znamenitost svetskog ranga i bude primer odgovorne turističke ponude:

- Budući posetioci moći će ovde da se susretnu sa samim korenima zapadnoevropske civilizacije - zaključio je Godfri. - Srbija je važna SAD i veoma smo ponosni na odnose koji se razvijaju, a ovaj lokalitet nije važan samo za naše dve zemlje, već za sve.

Kako je naglasila predsednica Vlade Srbije, lokalitet Belo brdo u Vinči je primer na kome bismo morali da naučimo kako da čuvamo sopstvenu, ali i kulturnu baštinu koja pripada celom svetu.

STVARANjE PREDUSLOVA ZA UNESKO

RUKOVODILAC istraživanja na Belom brdu profesor Nenad Tasić istakao je da se deo lokaliteta koji je otklizao, može jednostavno inženjerski umiriti "zavesom" od betonskih stubova, a ta brana će omogućiti arheolozima da bezbedno nastave iskopavanja. U sledećeh sedam-osam godina, u planu je da se istraži prostor ekvivalentan svemu do sada. Ovo nalazište se, međutim, još ne nalazi na listi svetske baštine, bez obzira na to što su stručnjaci koji su se njima bavili bili obučeni kako se konkuriše za Unesko.

- Za to nisu postojali osnovni preduslovi - objašnjava Tasić. - Imovinsko-pravni odnosi su bili nerešeni, pristupnog puta i zaštite lokaliteta nije bilo, tako da smo bili skrajnuti na rep događanja vezanih za Unesko. Ovo sada će to znatno promeniti.

- Želim da se zahvalim SAD, ambasadoru Godfridu i njegovom timu što su prepoznali značaj ovog projekta - istakla je Ana Brnabić. - Prijavili smo se za Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine da bismo zajedno radili na ovome, i dobili više nego što smo tražili.

Ovo je, kako je, objasnila najveća podrška koju je kroz ovaj fond dobio neki projekat zaštite naše baštine u poslednjih 20 godina, ali i jedan od 10 najvećih projekata koji se finansira ove godine na svetskom nivou.

- Mi nastavljamo da ulažemo i sopstveni novac, a prioritet je da saniramo klizište. Zbog neodgovornog odnošenja prema našoj kulturnoj baštini i arheologiji, svake godine, klizište je odnosilo deo lokaliteta u reku. I tome je došao kraj - obećala je Ana Brnabić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)