DVE DECENIJE OD SMRTI GLUMCA MILIVOJA MIĆE TOMIĆA: Nije više hteo da čeka Godoa

V. STRUGAR

23. 08. 2020. u 10:15

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СМРТИ ГЛУМЦА МИЛИВОЈА МИЋЕ ТОМИЋА: Није више хтео да чека Годоа

Foto Vikipedija / Stevan Kragujević

KO, bre, sirotinja?! Neću jednu! Daj pet karata! - svi se još sećamo ove replike i prpošnog starca pod šajkačom u filmu "Ko to tamo peva".

Odigrao ga je nezaboravno, kao uostalom i sve svoje junake, "majstor sporednih uloga" - Mića Tomić (1920-2000). Umro je na današnji dan pre dve decenije, ali je za široku publiku ostao besmrtan, baš kao i njegov Maksimilijan Topalović iz "Maratonaca" koji ni u svojoj 125. godini života ne razmišlja o smrti...

Rođen je u Beogradu 20. februara i njegov prvi izbor bio je Pravni fakultet. Ipak, posle oslobođenja odlučio je da napusti studije i pri Muzičkoj akademiji upiše odsek pozorišne umetnosti. Do tada je Milivoje (kako je njegovo puno ime) već pomalo pekao zanat u KUD "Lola Ribar" i dramskoj grupi Radio Beograda. Do 1961. godine bio je zvanično član Beogradskog dramskog pozorišta, a igrao je i u Ateljeu 212.

PUBLIKA ga je zapamtila, pre svega, po njegovim filmskim i televizijskim ulogama, mada je pred kamere prvi put stao tek u svojoj trideset petoj godini. Njegov debi na velikom platnu bila je uloga Tase Praktikanta u Nušićevom "Sumnjivom licu" i režiji Soje Jovanović (igrali su i Olivera i Rade Marković, Bata Paskaljević, Ljuba Tadić), a taj glumački "minjončić" otvoriće mu vrata Beogradskog dramskog, u čijem će angažmanu provesti celu jednu deceniju.

O jednom, malo poznatom delu njegove ličnosti, u nekom od intervjua svedočila je njegova kći Milica:

- Moj otac, Mića Tomić, bio je predratni levičar, treća generacija nadrealista, beogradski skojevac koji nikad nije ušao u partiju. Celog života se družio i sarađivao sa levo irijentisanim intelektualcima. Neki od njih su bili i na vlasti, ali on nikada nije želeo da bude deo administrativnog aparata umetnosti. Osnovao je udruženje slobodnih filmskih radnika kada je dao otkaz i napustio ansambl tadašnjeg Savremenog pozorišta. Razlog njegovog odlaska bila je zabrana predstave "Čekajući Godoa". Tada je osnovao i prvu samostalnu pozorišnu grupu - Grupu A.

KLASIKA Scena iz kultne serije "Neven", Foto arhiva

SLOBODNOG duha, otišao je u "slobodnjake" i ubrzo dobio angažman u poznatom filmu Puriše Đorđevića "Prvi građanin male varoši". Taj "kadar" još jednom će mu proširiti Soja Jovanović i ponovo dati priliku i ulogu, u možda najpopularnijoj filmskoj komediji šezdesetih godina prošlog veka. Bio je to "Put oko sveta", a uz Čkalju kao Jovanču Micića, ona je Miću "videla" kao neodoljivog Kineza Vo-Kija. Ova uloga skrenuće pažnju na njegov nesvakidašnji komičarski dar, osobenu boju i neponovljiv stil. Imaće Mića Tomić svoje mesto i u filmovima potpuno drugačije provenijencije ("Tri", "Kad budem mrtav i beo", "Buđenje pacova", "Skupljači perja", "Zaseda"), a onda, sasvim neobično za uobičajenu jednu glumačku karijeru, otvoriće se novo poglavlje na terenu za decu: u maestralnoj seriji "Neven" Timotija Bajforda, Mića Tomić pozajmiće lik Čika Jovi Zmaju i kao takav ostati upamćen u mnogim generacijama tadašnjih mališana. Nije njemu ni bilo teško da dočara lik omiljenog dečjeg pesnika, sa već stečenim iskustvom u prethodnoj, ne manje popularnoj seriji "Na slovo, na slovo"...

I čega bi se god, u godinama koje su sledile, ovaj sjajni glumac dotakao - to bi se utisnulo u sećanje. Bilo da je u ulozi nagluvog dede glavnog junaka ("Ljubavni život Budimira Trajkovića"), upravnika popravnog doma ("Specijalno vaspitanje"), prostodušnog Flojdovog oca ("Nacionalna klasa"), blagajnika u osnovnoj školi ("Majstori, majstori") ili Teče Vukoja u seriji "Pozorište u kući". I baš ovaj, namrgođeni starac koji nikada ne progovara ni reč, a celu prostoriju ispuni sopstvenim prisustvom - možda "u malom" najbolje oslikava svu snagu Tomićeve glumačke ličnosti, izuzetnog kolorita i originalnog komičarskog dara.

Tri godine pre smrti, dobio je priznanje za životno delo sa imenom glumca s kojim je često igrao u nekim od naših najboljih filmskih ostvarenja - nagradu "Pavle Vuisić".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Aleksandar

24.08.2020. 03:42

Genijalno odigrane uloge. Da se rodio dvadeset godina kasnije, mozda bi bilo da Pavle pred smrt dobije nagradu Mica Tomic a ne obratno. I jedan i drugi su bili izvanredni, svetska klasa. Ali klasa sveta koji je ziveo u dimenzijama razlicitim od danasnjih u kojima zivi Holivud.