UPLAŠIM SE DA ĆE ME PUBLIKA ZABORAVITI: Ana Sofrenović očekuje renesansu kad sve prođe, jer ljudi ne mogu jedni bez drugih

Vukica Strugar

nedelja, 09. 08. 2020. u 10:22

УПЛАШИМ СЕ  ДА ЋЕ  МЕ ПУБЛИКА ЗАБОРАВИТИ: Ана Софреновић очекује ренесансу кад све прође, јер људи не могу једни без других

Foto V. Danilov

NA Osmom Festivalu mediteranskog i evropskog filma, koji je sinoć počeo u Trebinju, nagrada "Zlatni platan" za izuzetan doprinos filmu pripala je Voji Brajoviću i "našoj Engleskinji" (kako glasi naziv jednog njenog ostvarenja) - Ani Sofrenović.

Lepa i svestrana glumica, rođena u srpsko-britanskoj porodici, prvi put se čula, pa tek onda videla u filmu: debitovala je pevajući naslovnu numeru u "Kaži zašto me ostavi" 1993. Dve godine kasnije imala je veoma zapažene uloge u "Paket aranžmanu", "Ubistvu s predumišljajem" i "Balkanskim pravilima", ali se ubrzo s tadašnjim suprugom Draganom Mićanovićem odselila u London.

Ipak, iz rodnog Beograda kao da nije ni odlazila - igrala je u predstavama i filmovima, nastupila na 37. Bemusu u operi "Orfej i Euridika", osvojila "Caricu Teodoru" za "Nebesku udicu"...

* Dobili ste novo filmsko priznanje i priliku da prvi put posetite grad u srcu Hercegovine?
- Meni je u detinjstvu Trebinje uvek bilo "pred radost" za more, poslednji mali bastion pre nego što izbijemo na obalu. U vazduhu se već osećala blizina pučine, zato je za mene to uzbudljivo mesto. U samom gradu nikad nisam bila. Presrećna sam što sam dobila priliku da sada upoznajem Trebinje od Trebinjaca, koji će da me vode u obilazak. Gledala sam fotografije i očarana sam. Nosim kameru i jedva čekam da snimam, ti platani izgledaju kao nebeski prizor. Trebinje je na tromeđi, za mene je mali centar Balkana. Tu se slivaju svi uticaji i svima pomalo pripada.

Foto V. Danilov

* Vaša filmska karijera krenula je punim zamahom, a onda kao da je nastalo zatišje?

- Za film je potrebno da vam se poklopi dosta stvari. Prvo, da ste "tačni" za podelu i da dođe vaša priča. Nisam glumica koja može biti "kastovana" za svakakve uloge. I po tipu, i po fizionomiji. Ali, pauze zapravo nije ni bilo. Otprilike, svake dve godine, snimala sam poneki kratki, ili duži film. U Crnoj Gori sam 2014. imala glavnu ulogu u ostvarenju Nikole Vukčevića "Dečaci iz Ulice Marksa i Engelsa". Tako da mene nije nestalo, samo sam se u međuvremenu više prebacila na eksperimentalnu muziku, na istraživanja sa glasom. Imam puno interesovanja, pa neki segmenti moje karijere i trpe.
* Posle "Zojkinog stana" u BDP, ne vidimo vas u podelama beogradskih pozorišta?
- Prošle godine je ovaj naslov skinut sa repertoara. Bila je to divna predstava koja je imala publiku, ali sada je BDP krenuo u novu fazu. Drago mi je da sam se, posle mnogo godina, vratila u teatar igrajući baš u Beogradskom dramskom, gde sam nekada sa Irenom Ristić radila "Mišolovku" Agate Kristi. Ipak, došlo je vreme za sledeću fazu - kako za ovo pozorište, tako i za mene. Kad završim jedan projekat želim da idem dalje, da svaki od njih bude priča za sebe.

Prvi put u seriji

- PROŠLOG meseca završila sam niskobudžetni ali zanimljiv australijski film "Here Be Dragons". U oktobru bi trebalo da imam malu ulogu u jednoj veoma lepoj istorijskoj seriji. Biće to prvi put da ulazim u svet domaćih serija, do sada nisam igrala ni u jednoj! Inače, i dalje radim na svojim projektima, pokušavam što više da iskoristim ovo vreme u kome smo svi zaustavljeni i "ugurani" za smišljanje novih stvari - kaže popularna glumica.

* Snimali ste puno koproducijskih projekata?

- U jednom trenutku najviše sam i radila koprodukcije. Sada se uglavnom snimaju TV serije i niskobudžetni filmovi, a ima i onih sa većim sredstvima od kojih posle nastaju serije. To je glumački život. Naše karijere nisu jednostavne, ali su uzbudljive. I publika me nekako prati u tome, mada se ponekad uplašim da će da me zaboravi. Ali, to se nikad ne dešava, naprotiv. Inače, prvi put sam ušla u medije 1989. sa amaterskim pozorištem Teatar levo: gostovali smo na RTS pred odlazak na svetski pozorišni festival u Francusku. Kasnije sam shvatila, ma kolika bila pauza između dva projekta, još je veće interesovanje ljudi da vide šta radim.
* "Nebeska udica" je vaš poslednji film sa Nebojšom Glogovcem, igrali ste zajedno i u jednom od prvih, "Ubistvu s predumišljajem"?
- Radili smo dva divna filma. U prvom se nismo neposredno sreli ("Ubistvu"), ali u "Udici" smo direktni partneri. Bilo je to veoma specifično vreme. Nebojša je tek postao otac, ja sam bila mlada majka. Doba bombardovanja i priprema filma, snimanja, pa novog roditeljstva - sve je bilo veoma duboko i emotivno. Vreme koje se ne zaboravlja, velike traume, ali i divnog rada koji nam je dao priliku da o toj traumi i strašnim emocijama kroz koje smo prošli (sa Ljubišom Samardžićem kao rediteljem i producentom ) - snimimo film i ispričamo priču za budućnost. I to dok je još bila sasvim rovita. Od svega što sam uradila, "Ubistvo" i "Udica" su za mene najsnažnija i najznačajnija ostvarenja. Ne samo u umetničkom već i u istorijskom smislu, ostavljaju lep i tačan opis vremena.
* Dragan Mićanović je bio vaš životni partner, postoji li mogućnost da se ponovo sretnete na filmu ili u teatru?
- Glumac ne može da utiče i odlučuje u koje će projekte da ga zovu, ali verujem da hoćemo. Nas dvoje lepo sarađujemo i volimo da igramo zajedno. Ipak, to će prevashodno zavisiti od reditelja i priča koje se budu radile.
* Kako izdržavate ovo, teško vreme - virusa i fizičke distance?
- Sećam se kad sam sa Stivenom Berkofom snimala film "Legionar" u Maroku. Pričao mi je kako svoju familiju viđa tri meseca godišnje, jer osam meseci radi. Pitala sam ga kako to izdržava, a on mi je odgovorio: "Dobro je, jer stignemo da se zaželimo jedni drugih". Nije lako, svakako, ali je i divno stići da se nekog poželiš. Nije nas ovo nadvladalo, pametniji smo od toga. Samo nam treba vreme. A kad sve prođe, mislim da će se desiti nova renesansa. Zbog potrebe ljudi da budu sa - ljudima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

Vaki

09.08.2020. 10:35

Ко може да заборави сцену секса са Сергејем Т у филму "Убиство с предумишљајем"...

goran

09.08.2020. 23:22

svi se secamo prelepe mlade devojke ,sa konjskim repom ,utegnute u farmerke koja je hrlila na pozornicu...prelep i sjajan utisak je ostavljala .Priroda je izmislila sve lepo sto tehnologija nije i nece uspeti da izimitirw. Samo ce smetati originalu ,unistavajuci original ,a nemajuci snagu da ga dostigne. I danas kad Vas vidimo ,osetimo ostar vazduh sa vrha planinine ,svezu vodu sa izvora, miris letnjeg cveca itd hvala sto postojite.