Kultura

INTERVJU - MILAN CILE MARINKOVIĆ: Svi smo u vrtlogu, nije nam to prvi put, ipak se čovečanstvo nekako izvuče

Goran Čvorović Od stalnog dopisnika - PARIZ

29. 05. 2023. u 15:59

NEMA boljeg svedoka od slikara Milana Cileta Marinkovića za sagledavanje celokupnog rada Kulturnog centra Srbije u Parizu koji upravo proslavlja pola veka postojanja. Jubilej se podudario sa vremenom stvaranja ovog barda srpskog slikarstva. Tu je izlagao na mnogo grupnih i četiri samostalne izložbe.

ИНТЕРВЈУ - МИЛАН ЦИЛЕ МАРИНКОВИЋ: Сви смо у вртлогу, није нам то први пут, ипак се човечанство некако извуче

Foto: Goran Čvorović

Prvi put, 1977, samo nekoliko godina posle otvaranja Centra, dok se još nalazio u Ulici Kolize, nedaleko od Jelisejskih polja i Velike palate, a poslednji, za sada, prošle godine na adresi koja već dugo postoji, prekoputa prestižnog francuskog Nacionalnog centra za umetnost i kulturu "Žorž Pompidu", popularnog "Bobura". Ciletovo slikarstvo, istovremeno, prati i vreme u kome živimo. Nekada je izlagao vesele prizore iz gradskog života, sada su na njegovim platnima neki oklopnici u haosu turbulencije i žene izgorele na preteranoj planetarnoj vrelini.

Foto: Privatna arhiva

 

Koliko je značajan naš Kulturni centar u Parizu?

- Mnogo. Toliko je značajan da mi se čini da možda ne shvatamo značaj te pozicije. Izrastao je u veoma ozbiljnu galeriju na pariskoj likovnoj sceni. Zaista je institucija, uz to na fantastičnom mestu. Uvek je bio važan izlog našeg kulturnog i umetničkog predstavljanja. Sada, posle renoviranja, postao je prava svetska muzejska galerija.

Pruža uvid u rad afirmisanih stvaralaca, ali i za mlade predstavlja važnu odskočnu dasku?

- Bezuslovno! Ali, sve, ipak, na kraju zavisi od samih umetnika. Niko ne sme da čeka da ga otkriju, već sam mora da napravi prvi korak. Kada dolazi u Pariz, mladi umetnik mora da bude pripremljen za tu sredinu. Tako sam se i ja spremao kada samo dolazio u Pariz.

Foto: Privatna arhiva

 

Imamo li šta da ponudimo svetu?

- Uvek. Mladi pokušavaju da se dokažu. Pojavljuje se puno talentovanih slikara. Dosta nauče na akademiji, a kasnije se sami bore. Treba im dati vremena. Poslednjih decenija mnogi su uglavnom bili okrenuti konceptualnoj umetnosti. Sada dobijaju potrebu da slikaju. I njihove slike nastavljaju da žive. I kroz izložbe u našem pariskom Kulturnom centru.

U poslednje vreme nas je napustila cela jedna pariska generacija, poput Mihailovića, Popovića, Veličkovića, Šobajića, Omčikusa, Jovanovićeve, Bokšan, Stupara, Kragulja...

- Kao da se zaokružio generacijski krug. Ostao sam, valjda, jedini iz te pariske plejade. Svi oni bili su značajna imena na pariskoj kulturnoj sceni, u potpunosti uklopljeni u ovdašnji likovni život. I svi su izlagali u Kulturnom centru. Išao sam na sve njihove izložbe. Nisam bio samo izlagač, već i posmatrač. I, to su uvek bili značajni događaji. I za Srbiju, i za Francusku.

Dolazak za uspešan ostanak

VAŠE drugo izlaganje u Kulturnom centru, početkom devedesetih, bilo je presudno za duži ostanak u Parizu?

- Dolazio sam i krajem osamdesetih, izlagao u galerijima na Sen Žermenu. Dobio sam preporuke i mogućnost za sledeće izložbe. Ostvario sam kontakte. Uspeo sam da u ovom gradu nastavim karijeru. Druga izložba u Centru je, svakako, bila važan momenat u mom umetničkom razvoju. Uslišen je tako moj vapaj za daljim radom, jer imam potrebu samo da slikam.

Kako su izgledali počeci rada Centra?

- Bio je to manji prostor, ali osvežavajuća pojava na kulturnoj sceni, sa velikim događajima. Sećam se, moju prvu izložbu u tadašnjem Jugoslovenskom kulturno-informativnom centru otvorio je ambasador Radomir Raša Radović. Direktor je bio poznati filmski radnik Oto Deneš. Bio sam uzbuđen. Ali, svaka izložba donosi neki vid uzbuđenja. Pre toga sam dobio Specijalnu nagradu žirija na tada značajnom međunarodnom salonu slikarstva u mestu Kanj sir Mer. Pripala mi je i stipendija Fonda za unapređenje likovne umetnosti "Moša Pijade", što mi je, uz prodaju slika, omogućilo da dođem u Pariz gde sam proveo godinu dana. Menjao sam ateljee po kraju oko Jelisejskih polja, išao u "Raspućin". Bio je to moj prvi boemski Pariz. I pravi početak međunarodne afirmacije.

Foto: Privatna arhiva

Šta ste tada izlagali?

- Slike koje sam radio kod Cuce Sokić i one prve posle akademije. Pojavile su se tada i moje "Prolaznice", koje je primetio Mića Popović kao član žirija Oktobarskog salona. Bile su na njima grupe, zabave, scene iz diskoteka.

Život je tada bio veseliji?

- Svakako. Slikao sam prizore iz običnog života.

A kakvi su danas prizori?

- Drugačiji. Odaju druge utiske. Slike su, kao i život, kroz vreme, evoluirale. Imamo nove poglede. Trenutno radim omaže mojim starim slikama, kojima dajem nova značenja i nova viđenja, svojevrsnu nadogradnju kroz sve što se dešava, ne samo kod nas, nego i u celom svetu, Francuskoj, Engleskoj, SAD, s ratom u Ukrajini, kretanjem migranata čije matične gradove i kulturu, kao svedočanstvo civilizacije, uništavaju. Slikama dodajem aktuelnost i angažovanost. Sada su statične. I stalno se pojavljuje neka važna osoba na njima. I boja im je sada tamnija: karmin, ultramarin, tamnozelena.

Aplauz ispred "Bobura"

BILO je i turbulentnih perioda. Sećam se, kada smo za vreme sankcija donosili slike, sa sve ramovima, preko Mađarske. Neverovatno iskustvo. Vozili smo ih na krovu automobila, pa su se u jednom trenutku, čak, rasule po putu. Posle smo ih skupljali. Poslednja izložba u Kulturnom centru bila je prva posle epidemije kovida. Izuzetno je bila posećena. Na bilbordu stoji moja fotografija, prilazim centru, a Parižani koji se konačno opuštaju ispred "Bobura" i ponovo pronalaze slobodu okupljanja, aplaudiraju mi. Takve scene se ne zaboravljaju.

Ima li danas mesta za radost na planeti?

- Svet je potonuo. U vrtlogu smo. Propadamo. Ali, to nije prvi put. Uvek se izvučemo. Zato dodajem oranž i žutu boju u moje slike, kao nadu, da nas pokrenu. Snaga koja se dobija kroz individualno stvaranje i autentičnost ostvarenog umetnika, može da prikaže apsolutnu sliku vremena i prostora. Iz mojih slika izbija optimizam. I, to je obećavajuće.

Foto: Privatna arhiva

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

ĐOKOVIĆ MU NIJE PRVI NA LISTI: Evo šta je Andrej Rubljov rekao nakon što je izbacio Alkaraza u Madridu
Tenis

0 4

ĐOKOVIĆ MU NIJE PRVI NA LISTI: Evo šta je Andrej Rubljov rekao nakon što je izbacio Alkaraza u Madridu

Andrej Rubljov uopšte nije naivan teniser. Oni koji su ga posmatrali samo u prethodnih šest sedmica, kada nije imao nijednu pobedu do dolaska u Madrid, verovatno bi pomislili drugačije, ali je on upravo u prestonici Španije nokautirao i najboljeg Španca koji trenutno igra tenis - trećeplasiranog na ATP listi, dvostrukog uzastopnog šampiona madridskog mastersa, Karlosa Alkaraza. A onda je momak na koga je Rusija ponosna izjavio nešto zanimljivo.

01. 05. 2024. u 21:36

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DA LI JE JUTARNJA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)

DA LI JE JUTARNjA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)