PRVI PUT NA SRPSKOM PRIČE ZBOG KOJIH JE SOLŽENJICIN PROTERAN IZ SSSR-A: Objavljena zbirka pripovetki čuvenog ruskog nobelovca

SABRANE priče čuvenog ruskog nobelovca Aleksandra Solženjicina, jednog od najpoznatijih zatočenika Gulaga, izašle su u izdanju novosadske Akademske knjige, pod nazivom "Priče 1", dok su "Priče 2" u pripremi. Većina ovih pripovedaka po prvi put je objavljena na srpskom jeziku, a prevod potpisuje Radojica Nešović.

Foto: Wikipedia

Zbirku otvara čuvena novela "Jedan dan Ivana Denisoviča", prevratničko delo koje je Solženjicina i proslavilo, i koje je ujedno prvi put otvorilo temu Staljinovih progona političkih neistomišljenika. Opisujući jedan sasvim običan dan zatvorenika u Gulagu, Solženjicin zapravo predstavlja sudbine stotina hiljada nevinih ljudi, koji su iskusili neverovatna stradanja.

Sam autor je o ovom književnom junaku rekao: "Oko mene je bilo mnogo zatvorenika, mogao sam se setiti mnogih desetina ljudi koje sam dobro poznavao, pa i stotina. Iznenada, iz nekog razloga, tip Ivana Denisoviča počeo je na neočekivan način da se oblikuje. Počev od prezimena Šuhov; ono se uvuklo u mene bez ikakvog izbora, nisam ga ja odabrao, bilo je to prezime jednog mog vojnika iz baterije, za vreme rata. Onda, zajedno s tim prezimenom i njegovim licem, došlo je i malko njegove stvarnosti - odakle je bio, kojim jezikom je govorio. I namah, iz nekog razloga, baš taj redov iz baterije u sovjetsko­nemačkom ratu, iznenada poče da ulazi u priču, premda nije ni bio zatvorenik. Naravno, bio je isti onaj redov, samo u drugim okolnostima... Beše to jedan vrlo mio, jedan tako divan, prekaljen vojnik. Ali ni pomišljao nisam da ću o njemu pisati. I eto, odjednom, on se tu poče primati sam, a njegova logoraška biografija i njegovo logoraško ponašanje - to već ne beše njegovo lično iskustvo, već kolektivno, iskustvo mnogih zatvorenika. Uostalom, tu, razume se, ima i autobiografskog: ne bih ga mogao opisati tako a da i sam nisam bio običan zidar u logoru. Smisao razumevanja samog posla - to je teško nakupiti iz druge ruke, po čuvenju. Ja tu slikam seljaka, opisujem ga s njegovim seljačkim stavom, sa stavom zeka, međutim, ponešto i iz mog ličnog iskustva neminovno se mora odraziti, a odraziće se u bilo kome."

Akademska knjiga, Instagram

U ostatku knjige nalaze se kraći prozni radovi ruskog nobelovca. U njihovom središtu je postgulaška stvarnost, sjedinjena sa izuzetnim opisima sovjetske provincije, teškog života radnika i seljaka, ublažene jedino prirodnom dobrotom ljudi i prelepim predelima. Najupečatljivi je lik starice Matrjone (nalik čuvenoj Petriji Dragoslava Mihailovića), preko koje Solženjicin tka univerzalnu sliku žene koja podnosi prevelik teret ratova, stradanja, ali i potlačenosti jednog patrijarhalnog društva.

Kao poseban odeljak u knjizi objavljene su "Mrvice" - Solženjicinove poetske minijature, u kojima opisuje predele i ljude Rusije.

Priče su pisane u rasponu od početka šezdesetih do dvehiljaditih godina.

Ove priče, a pre svega novela "Jedan dan Ivana Denisoviča", svojevremeno su razotkrile razornost Staljinovih zločina. Zbog njih je Solženjicin proteran iz Sovjetskog Saveza. U isto vreme, opet najvećim delom zbog njih, Solženjicin je i dobio Nobelovu nagradu za književnost, proslavivši novovekovnu rusku literaturu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije