ZAPOSEDNUT ŽIVOT: Ta žena mi je nastanila glavu, grudi i trbuh, išla je za mnom u stopu, diktirala mi emocije

PA ipak sam ja ostavila V.-a, nekoliko meseci ranije, posle veze od šest godina. Delom zbog umora, a delom zato što sam bila nesposobna da žrtvujem svoju slobodu, stečenu posle osamnaest godina braka, zarad zajedničkog života koji je on od samog početka zdušno priželjkivao.

Foto Tanjug/AP

I dalje smo se čuli telefonom i viđali s vremena na vreme. Jedne večeri me je pozvao, najavio da se seli iz svoje garsonjere i da će početi da živi s jednom ženom. Od tog trenutka su važila nova pravila - što se telefoniranja tiče: zvaću ga samo na mobilni, a kad je reč o viđanju: nikada uveče ili vikendom. Po osećaju poraženosti koji me je ophrvao, primetila sam da se pojavio novi element. Od tog trenutka, postojanje te druge žene zaposelo je moj život. Od tog trenutka mislila sam samo kroz nju.

Ta žena mi je nastanila glavu, grudi i trbuh, išla je za mnom u stopu, diktirala mi emocije. Istovremeno, njeno neprekidno prisustvo podstaklo me je da živim intenzivnije. Izazivala je unutrašnje kretanje za koje pre nje nisam znala, šireći po meni energiju i izvore maštanja za koje se više nisam smatrala sposobnom. Održavala me je u neprekidnoj i grozničavoj aktivnosti.

Dok je to stanje trajalo, nisam obraćala pažnju na svakodnevne brige i razdraženosti. Na neki način, ono me je smeštalo izvan dometa uobičajene osrednjosti života. Ali i politička dešavanja i aktuelnosti tada nisu mogli da deluju na mene. Koliko god pokušavam da se prisetim, izuzev Konkorda koji nakon uzletanja pada na Hotelisimo u Gonesu, ništa što se tog leta 2000. dogodilo u svetu nije mi ostalo u pamćenju.

Morala sam po svaku cenu da saznam njeno ime i prezime, starost, zanimanje i adresu. Podaci koje je društvo izmislilo kako bi odredilo identitet pojedinca, za koje se olako tvrdi da ne vode dubljem upoznavanju osobe, zapravo su bili, sada sam shvatala, od prvorazrednog značaja. Samo su oni mogli da mi pomognu da iz raznorodne mase svih žena izvučem jedan fizički i društveni tip, da zamislim jedno telo, poseban način života i utvrdim sliku te osobe. I čim mi je V., prilično nerado, rekao da ona ima četrdeset sedam godina, da je nastavnica, razvedena, sa šesnaestogodišnjom ćerkom, i da živi u Rapovoj aveniji u VII arondismanu, zamislila sam siluetu u strogom kostimu i bluzi, besprekorno isfeniranu, kako sprema nastavu za stolom u polumraku nekog buržujskog stana.

Broj 47 postao je neobično materijalan. Te dve cifre su mi se svuda priviđale, preuveličane. Žene sam tada delila samo po vremenu i starenju čije sam znakove procenjivala na njima, poredeći ih sa svojim. Sve žene za koje sam mogla reći da imaju između četrdeset i pedeset godina, koje su se odevale "elegantno jednostavno", u uniformi stanovnica imućnih kvartova, postale su dvojnice te žene.

Primetila sam da mrzim sve nastavnice - pri čemu sam to bila i sama, kao i moje najbolje prijateljice - zbog njihovog odlučnog i besprekornog izgleda. To me je vraćalo na moj doživljaj nastavnica kad sam sama bila učenica, kada su me toliko impresionirale da sam bila ubeđena da nikad neću moći da se bavim tim poslom i budem poput njih. To se telo moje neprijateljice proširilo na ceo skup onoga što je u tom trenutku nosilo najprikladnije moguće ime: nastavno telo.

U metrou, bilo koja žena u četrdesetim, sa školskom torbom, bila je "ona", a pogled na nju ispunjavao me je patnjom. Osećala sam koliko je ravnodušna prema mojoj pažnji, a njeno manje-više živahno i odlučno ustajanje sa sedišta, potom izlazak na stanici - čije sam ime momentalno pamtila - doživljavala sam kao poništenje moje ličnosti. Ona u kojoj sam tokom čitave vožnje videla novu V.-ovu ženu na taj način mi se plazila.

Jednog dana setila sam se kako se Ž., zacakljenih očiju pod kovrdžavom kosom, hvalila da u toku sna doživljava orgazme od kojih se budi. Najedanput je ova žena, koja mi se pričinjavala, zauzela njeno mesto. Iz nje su počeli da izbijaju čulnost i neprekidni orgazmi. Kao da se čitava erotski vanredno obdarena kategorija žena, arogantna, poput one žene čije fotografije krase letnji "seksualni dodatak" u ženskim magazinima, trijumfalno uzdigla - pokazujući kako ja ne spadam u nju.

Ako bi mi se desilo da prelistavajući čitulje ili oglase za nekretnine u "Mondu" naiđem na spomen Rapove avenije, svest da ta žena živi u njoj naglo bi mi zaposela čitanje, koje se nastavljalo gubeći smisao. Unutar neodređenog prečnika koji se proteže od Doma invalida do Ajfelove kule, obuhvatajući most Alma i mirni, ušuškani deo VII arondismana, prostirala se teritorija gde ne bih smela da kročim ni za živu glavu. Ta oblast je uvek bila prisutna u meni, a sad ju je potpuno zarazila druga žena. Snop sa svetionika Ajfelove kule, vidljiv s prozora moje kuće na obroncima zapadnog predgrađa, uporno mi je, svake noći, pokazivao tu teritoriju, obasjavajući je redovno sve do ponoći.

Preporučujemo

Kultura

0 0

UZVIŠENI VENAC STIHOVA: Predstavljeno novo dopunjeno izdanje antologije "Zlatni vek srpskog pesništva"

09. 12. 2022. u 13:33

Kultura

0 0

"BIBLIOS" PRIPAO KRAGOVIĆU: Priznanje za životno delo koje dodeljuje biblioteka "Vlada Aksentijević"

07. 12. 2022. u 23:45

Kultura

0 1

KLUB ČITALACA KINESKE KNjIŽEVNOSTI: Han Šaogung govorio o svom romanu "Rečnik mesta Maćao"

01. 12. 2022. u 18:00

Kultura

0 1

BRANILAC BAŠTINE: Rajko Petrov Nogo bio je duboko ukorenjen u tradiciju srpskog pesništva

30. 11. 2022. u 10:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije