TV KRITIKA: Televizija kao otkriće

Božidar Zečević

27. 09. 2022. u 06:34

DA i RTS može ponekad da iznenadi, svedoči dokumentarno-igrana serija "Srpska princeza Ana Jakšić", autorke Ranke Jakšić koja je bez naročite najave, pripreme i reklame počela da se prikazuje na drugom programu RTS (četvrtkom).

ТВ КРИТИКА: Телевизија као откриће

TV ekipa sa Aleksejem Timofejevim (četvrti sleva), Foto RTS

Iako nismo sigurni da je reč o premijeri (u službenoj "košuljici" serije stoji da joj je datum proizvodnje jun ove godine), ipak je reč o priličnom iznenađenju, jer činjenica da je srpska princeza bila baka i vaspitačica prvog ruskog cara (zli jezici prozvali su ga Ivan Grozni, pošto je zaista bio grozan ruskim dušmanima) Ana Glinska - nije do ovog časa bila poznata devetorici od deset Srba!

Pojava ove pokretne istorijske slike na našoj televiziji nosila je, stoga, snagu istorijskog otkrića, ne manju od onih kojom se diče "Diskaveri" i "Vajasat histori", a stilski postupak, sasvim solidno i moderno preoblikovana istorijska građa, mogao bi da ravnopravno stane rame uz rame sa pomenutim kanalima, pa i drugim te vrste u svetu. Da, uticaj jedne srpske princeze iz roda visokog plemstva srpske despotovine na prelomne trenutke ruske istorije u prvim godinama 16. veka, kada se odlučivalo o budućnosti najveće pravoslavne države na svetu i kada se u "belokamenoj" Moskvi rađao "treći Rim", na formiranje i karakter prvog ruskog cara, koji je od velike kneževine stvorio imperiju u svemu ravnu carstvima svoga doba, bio je izvoran, možda i presudan. Kao da je iza energične bake i danas najznamenitijeg ruskog samodršca stajalo državotvorno nemanjićko nasleđe, ali i baština Komnina (ruski istoričar Tihomirov tvrdi da su beogradski Jakšići bili u srodstvu sa ovom vizantijskom dinastijom), kao što su po liniji dede Ivanovog i bake Zoje stajali poslednji carigradski Dragaši, i sami srpskog porekla. Stvaranja velike ruske države ne bi bilo bez Ivana Četvrtog, od čijeg carevanja datira prvo ktitorstvo ruskog trona manastiru Hilandaru, kult Svetog Save u ruskom duhovništvu i prve likovne predstave kneza Lazara na Kosovu na freskama kremaljskih crkava.

Potomci Jakše Brežićića, vojvode despota Đurđa Brankovića, stolovali su u čuvenoj "Jakšića kuli", koja i danas dominira Kalemegdanom sve do pada despotovine, kada su na poziv mađarskog kralja Matije Korvina nastavili da vojuju protiv Turaka. Kakvih je tu avantura, intriga, ljubavnih doživljaja, borilačkih veština i romantičnih podviga sve bilo diljem cele istočne Evrope, može se samo zamisliti.

Fascinantna povest srpskih junaka i plemića Jakšića protezala se kroz naredna dva veka, što je materijal ne za jednu, nego za deset televizijskih serija, o čemu će više reči biti u narednim epizodama iste autorke, kojih bi trebalo da je još tri (prema šturim i protivrečnim podacima samog RTS-a), a uz učešće domaćih i stranih stručnjaka za srednjovekovnu istoriju, Aleksejem Timofejeva, Tatjane Černjikove i drugih. NJima su se otvorila vrata, inače retko dostupnog Arhangelskog sabora i carskih odaja u Kremlju i carske letnje rezidencije u Kolomenskom, gde su se rodili ruski carevi Ivan Četvrti i Petar Prvi.

Miomira Dragićević kao Ana Jakšić-Glinska i Mia Ilić kao Jelena Glinska, Foto RTS

Veštim kombinovanjem naracije, diskretnih kostimiranih inserata i naročito nepretencioznih a efektnih, digitalnih kompozita, dokumenata, artefakata, ikona, odela i oružja iz odgovarajućeg perioda, autorka je dočarala epohu i podvukla ključne momente jedne uzbudljive povesne sage. Zaista, nešto slično još nismo videli na našim malim ekranima i ne bi nas začudilo da se serija sa njih preseli i na međunarodni striming. Sve one koji pamte košmarne prizore ranog detinjstva i odrastanja Ivana Groznog, iz istoimenog klasičnog filma Sergeja Ejzenštejna, sigurno će interesovati jedan drugačiji, istorijski tačniji i mnogo savremeniji pogled na ove događaje. Takav pogled pripada u celini jednoj, reklo bi se, sofisticiranoj televiziji, zaista retkoj u domaćoj praksi.

Inače, o dve igrane serije koje se emituju u istom periodu, "U klinču" i "Bilo jednom u Srbiji", može se reći samo ovo: prva je tinejdžerska improvizacija i šmiranje do iznemoglosti, a druga razvučeni amarkord bez umeća i stila.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

VLADA SRBIJE POMAŽE GRAĐANIMA: Evo ko će imati pravo na manje račune za struju