Kultura

ŽIVOT NA SELU JE MOJA NOVA DŽINOVSKA AVANTURA: Nenad Gladić - Lepi Brka, o novoj sezoni autorske emisije "Domaćinske priče"

Jelena BANjANIN

21. 08. 2022. u 15:30

POSLE kulinarskih avantura po svetu i regionu, Nenad Gladić, poznatiji kao Lepi Brka, upustio se u životnu pustolovinu i odlučio da se iz rodnog Beograda sa porodicom preseli na selo.

ЖИВОТ НА СЕЛУ ЈЕ МОЈА НОВА ЏИНОВСКА АВАНТУРА: Ненад Гладић - Лепи Брка, о новој сезони ауторске емисије Домаћинске приче

Foto: Nova S

Vrevu glavnog srpskog grada zamenio je mirom Kosjerićke Mionice, kojoj je pre dve godine posvetio jednu od prvih epizoda autorske emisije "Domaćinske priče", čiju novu sezonu upravo priprema.

Majušno mesto na padinama Divčibara, u kom živi dvestotinak stanovnika, tipično je planinsko selo, rasuto po brežuljcima prekrasnih valjevskih brda i dolina, koga krase zeleni pašnjaci i mirisne livade sa domaćim životinjama i beskrajna područja pod listopadnim i četinarskim šumama. Upravo su lepa priroda i dobri ljudi koji tu žive privukli Nenada Gladića tom kraju Srbije.

- Odluka postoji već dugo, ali je korona prvo sprečila, a potom usporila realizaciju. Imam utisak da je dosta Beograda. Nemam nikakvu dedovinu, nemam gde da se "vratim", kupili smo imanje da pokušamo nešto drugačije. Delimično je za to kriv moj posao, pošto idem svuda po Srbiji, i u jednom momentu sam shvatio da život postoji i van gradova i da ne mora da bude loš ako znaš šta hoćeš da radiš. Možda nije glamurozan, ali mislim da je vredniji življenja. Korona me je u to ubedila kada smo bili zatvarani po stanovima, što mi je baš teško palo. Svi smo učestvovali u donošenju odluke, mada sin ima deset godina, pa ne zna sa čime se složio.

Foto: Nova S

- Sa druge strane, on voli da bude napolju, voli prirodu. Imam utisak da to doživljava kao džinovsku avanturu, a neće biti ni prvo ni poslednje dete koje je odrastalo na selu. Tamo gde ćemo živeti, ima pet, šest Beograđana u krugu od nekoliko kilometara, pa neću biti skroz u selu. Vidim da mnogo ljudi odlazi iz glavnog grada, više ne vide sebe tu, imaju poslove koji ih ne vezuju za mesto, pa se pitaju zašto bi išli u Nemačku kada mogu da žive na selu, i da žive bolje nego u Nemačkoj - kaže za "TV novosti" Nenad Gladić.

* Šest godina ste radili na luksuznom kruzeru "Kristal harmoni" i oplovili ste svet nekoliko puta, a eto vas sada na selu od ovog leta.

- Jeste, ali na kruzer sam otišao kada sam imao 20 godina, a sada imam 52. To su različite osobe, i to je normalno. Sa 20 godina sam hteo da idem u svet, da učim, da doživim, i kada sam sve to video, rekao sam: "Dobro, hajde sad nešto drugo". Onda je to bilo nešto drugo, pa sam radio razne emisije, i možda je došao momenat da se radi nešto treće. U krajnjoj liniji, nema ničeg opasnijeg od kolotečine. A ovime sam sebi napravio zadatak za narednih petnaestak godina.

DO TV EMISIJE PREKO KARAOKA

* ČESTO ste govorili da je vaša TV karijera počela slučajno, kada vas je sreo producent koji je radio sa Vokijem Kostićem. Šta je bilo presudno da vas angažuje?

- Producent Siniša Đokić je shvatio da bih mogao da vodim TV emisiju tokom večeri karaoka. Ne mislim da dobro pevam, ali ima nekoliko pesama koje volim da otpevam, i ispostavilo se da je ključan momenat bilo to kako sam te večeri "vladao scenom". Publika je bila malobrojna ali osvojena - otkiva Nenad Gladić.

* S obzirom na to da ste autor emisije "Domaćinske priče" i vlasnik "Brkinog ateljea", kako će odluka o preseljenju uticati na vaše poslove?

- Atelje je tamo gde sam ja, pa ćemo i njega preseliti. Zanimljivo mi je da neke svoje ideje prikažem svetu. Doduše, malom broju ljudi, pošto je i atelje bio manji, ali sada ću imati i imanje, koje podrazumeva mnogo više slobode - i kuvanje na otvorenom plamenu i razne ludosti koje planiram, a što u Beogradu jednostavno ne mogu. Želim da eksperimentišem i da se igram. Ne verujem da ću nešto novo otkriti, ali želim da imam pravu krušnu peć na drva, gde mogu da pečem šta god poželim. Posao mi dozvoljava da ne živim u Beogradu. Ne moram da idem na posao svaki dan. Emisije se periodično snimaju u studiju, pa se skuplja materijal, pa se opet snima, tako da mogu da dođem kad treba. Mislim da će to dobro funkcionisati i da će mi punjenje baterija biti mnogo jednostavnije nego u Beogradu.

* Kroz vaš decenijski rad na televiziji, prvo na RTS u emisiji "Gastronomad" i sada u "Domaćinskim pričama", puno ste putovali i donosili recepte iz različitih delova planete i naše zemlje. Gde ćete nas odvesti u novoj sezoni?

- Snimili smo nekoliko emisija u Republici Srpskoj i, naravno, po Srbiji, u Vrnjačkoj Banji i Gornjem Milanovcu, a planiramo i još neka putovanja. Uvek ima nešto novo da se okusi. Sada smo bili u Laktašima i saznao sam da tamo još postoji italijanska zajednica. Potomci nekoliko familija, koje su došle još u doba Austrougarske, i dalje čuvaju tradiciju italijanske kuhinje. Probao sam stara, autentična jela sa severa Italije i to mi je zanimljivija priča nego one o jelima koja se na Balkanu ponavljaju pod malo drugačijim imenom.

Foto: Privatna arhiva

* Imali ste priliku da radite sa velikim kulinarskim imenima kao što je Stevo Karapandža. Kakav je bio osećaj sa njim praviti najraznovrsnije delicije?

- Raditi sa gospodinom Stevom Karapandžom, to je tek bilo nešto... Kada sam bio mali, čika Steva je kuvao na televiziji, bio je Džejmi Oliver pre Džejmija Olivera, pojam kvaliteta u tom svetu. Imao sam užasnu tremu, ali Steva je gospodin čovek. Sa njegove strane je bilo opušteno i spontano. Nije postojala nervoza niti potreba da dominira. Kada smo počeli da radimo, video sam da imam posla sa nesvekidašnje normalnom i pristojnom osobom, pa sam se i sam opustio.

* Da li razmišljate o mlađima koji gledaju vas, kao što ste vi gledali Karapandžu?

- Radim emisije već 12 godina, i srećem mlade ljude, 20-godišnjake koji su završili škole, i kažu da su zbog mene počeli da se bave kuvanjem. Daleko od toga da sebe poredim sa Stevom Karapandžom, koji je izvanredan po obrazovanju, karijeri i svemu drugom, ali kada shvatiš da te je neko gledao, i pomislio da želi da bude kuvar samo zato što je tebe gledao, to je i odgovornost i čast.

SVE ŠTO ZASADIM, SIGURNO ĆE DA RASTE

* DA li razmišljali o tome da na selu uzgajate nešto?

- Imanje nam je dovoljno veliko, tako da možemo i time da se bavimo ako poželimo. Biće sigurno bašte, povrća, voća, a možda bude i živine... Uspeva mi cveće. To što zasadim i zalivam, sigurno će da raste. Da li me biljke vole, ili je nešto drugo, nemam pojma. Ne bih se zaletao u uzgoj krupnije stoke, ovaca, krava, koza, jer nisam siguran da sam za to spreman, ali ne bežim od toga - kaže naš sagovornik.

* Ko vam je od svetskih kuvara naročito zanimljiv?

- Kada se Džejmi Oliver pojavio, bio je baš zanimljiv. To je bilo nešto potpuno drugačije, i bilo je hit. Gordon Remzi ima svoj fazon, agresivni nastup koji se meni ne dopada previše. Za njega kažu da je inače pristojna i blaga osoba, ali ima TV personu koja meni ne odgovara. Iz tog sveta sam zaista voleo da pratim Entonija Bordejna, mada njega nikada nisam video da kuva. Pretpostavljam da je bio fenomenalan kuvar, ali je bio i sjajan putopisac. Njegov način rada na televiziji baš mi je prijao, i bilo mi je žao kada je preminuo. Kada porastem, voleo bih da pravim emisije kao Bordejn, ali neće se to desiti, ne postoji opasnost.

* Ali vaše "Domaćinske priče" i "Gastronomad" su slične Bordejnovim emisijama.

- Dobro, pokušavam nešto slično. Putujem, pričam sa ljudima i upoznajem svet u koji sam došao, ali prostor koji mogu da obilazim ipak je uži, pogotovo u poslednje dve godine. Počeo sam da radim "Domaćinske priče" kada je počela i korona, pa je otpao put u Španiju i neke druge inostranstrane zemlje. Uživam u putovanjima po komšiluku, po Srbiji, ali nije to isto. Treba uzeti u obzir da je u emisijama poput Bordejnovih reč o neverovatnim produkcijama, budžetima koje možemo samo da sanjamo. Jeste slično ali, nažalost, nikada ne može da bude isto.

Foto: Privatna arhiva

* Talente za ugostiteljstvo i kuvanje nasledili ste od majke Draginje, šefa kuhinje u beogradskom hotelu "Palas", pa i od oca Ivana, konobara stare garde, koji je stigao i do Tita na Brionima. Ako bi vam sin rekao da hoće da bude kuvar, šta biste mu rekli?

- Igrom slučaja, Dimitrijev pradeda po majci je takođe bio ugostitelj. Ugostiteljska krv mu dolazi sa svih strana, ume sa ljudima, pa možda jednog dana bude dobar kafedžija. Meni je data sloboda da biram šta hoću da budem, upozoren sam na vreme na sve probleme koji idu uz profesiju, i nemam koga da krivim osim sebe. Nema ničeg goreg od toga da teraš dete da radi nešto što neće. Bože zdravlja, neka radi šta hoće, samo neka mu se to dopada.

Zimi se na selu pišu knjige

* OTISNULI ste se u književnike i napisali knjigu "Gastronomad" u kojoj "trbuhom za duhom" vodite čitaoce kroz svet gastronomije, kuvanja i putovanja. Da li je možda neka nova "kuvarica" na vidiku?

- Želim, ali ne stižem. Imam sajt koji održavam, na njemu je petsto recepata, što je kao da sam napravio pet knjiga. Jedina muka je što to treba srediti, tražiti izdavača, pa mi se ne da. Ali ide zima, tad ne snimam emisije, a i na selu nema bogzna šta da se radi kad padne sneg osim da se lože drva i možda da se pišu knjige - uz osmeh kaže Nenad Gladić.

Foto: Nova S

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!