Kultura

POGLED ISKOSA - Budin grafički vremeplov

Dejan Đorić

22. 02. 2022. u 15:46

Slikar, crtač i grafičar Budimir Buda Dimitrijević priredio je Gradskoj galeriji "Milan Tucović" u Požegi retrospektivnu izložbu grafika.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Будин графички времеплов

Budimir Buda Dimitrijević, "Rodženje Singidunuma"

Niko se u likovnoj kritici nije bavio njegovim odnosom prema savremenoj umetnosti, pozicijom koju taj opus zauzima u sklopu sadašnjeg i drugih sistema stvaralaštva.

Dimitrijevićevo delo bilo bi pozdravljeno od strane nadrealista sa svojim jukstapozicijama, paradoksalnim obrtima, nesvakidašnjim predmetnim sučeljavanjima, metamorfozama i humorom. On očigledno vlada određenim vidom književnosti, pričom kao sadržajem dela, koja nikada nije bila prihvaćena u istoriji (post)modernizma. Ta priča, (para)literatura, međutim, kod ovog umetnika nije pozajmljena iz istorije književnosti, mitologije ili religije, već su to vidovi ispoljavanja unutrašnjeg slikarevog sveta, njegovog dijaloga sa sobom, svetom, istorijom i istorijom umetnosti.

Ako i postoji narativni trag, duboko je ličan, to su sve samo Budine priče, njegova lična mitologija, koju je izgradio kao idejnu pozadinu svog likovnog sveta. Slika, crtež i grafika kao trag, ostatak, sloj šarmantne pričice, koja ne zamara i koja zabavlja, izraz je pouka srednjeg veka, renesansnih alegorija i nadrealističkih duhovitih igara.

U tom smislu ovo stvaralaštvo zaista pripada tradiciji i bilo bi pozdravljeno u svakom dobu pre impresionizma. Dimitrijevićev nostalgični svet, vremeplov u koji je seo da putuje po prostoru i vremenu, nebu i zemlji, međutim, zna za tipično moderne, industrijske proizvode, koje on blago ironiše i dovodi u sumnju. Da li je zbog svega toga on izraziti antimodernista? Pre bismo zapazili njegovo integracijsko nastojanje, sintezu u stvaralaštvu i rekli da ne pripada ni nekom nazadnom vidu prevaziđenog realizma (ako se uopšte može govoriti na taj način u vreme kada su sve umetničke pojave ravnopravne i u igri) niti o avangardi doba posle postmodernizma.

Dimitrijevićeva umetnost nije ni moderna, niti postmoderna ali ni nesavremena, ona u sistemu današnjeg stvaranja zauzima mesto koje i većina dela fantastike. To je, dakle, sasvim izdvojena pozicija, koja u isto vreme omogućuje kritičko vrednovanje (post)modernizma i eksperimentalne avangarde ali i preuzimanje, usvajanje izvesnih elemenata iz nje. Premda živi u svom svetu, po sopstvenim pravilima, fantastika nije neaktivna u odnosu na svoje vreme, mada teži večnom i izuzetnom. Nikada nije reč o "delu kao procesu" (work in progress), nedovršenosti kao elementu aktuelne estetike, već o konačnosti. Zato Buda duboko zalazi u tajne svog sveta, istražuje ih i donosi plodove saznanja, stoga toliko pomno i pedantno isteruje do savršenstva izvedbu radova. Uvek pouzdan, temeljan u svojim vrednostima, human, nalik je srednjovekovnom i ranorenesansnom umetniku zanatliji, posebno kao grafičar podseća na vreme kada je sve bilo neverovatno pouzdano.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 56

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!