Kultura

KARAĐORĐEVIĆI GODINAMA TRAŽE UMETNIČKA DELA: Francuska vraća iz Muzeja jevrejske umetnine, srpski zakon to ne dozvoljava

FRANCUSKI poslanici nedavno su izglasali zakon po kom će dela nekih od najvećih evropskih umetnika, poput Klimta, Šagala ili Utrila, biti vraćena iz muzeja porodicama Jevreja stradalih u Holokaustu.

КАРАЂОРЂЕВИЋИ ГОДИНАМА ТРАЖЕ УМЕТНИЧКА ДЕЛА: Француска враћа из Музеја јеврејске уметнине, српски закон то не дозвољава

Umetnine u Belom dvoru, Foto I. Marinković

U Srbiji je, kako nam je potvrđeno u Agenciji za restituciju, do sada vraćena samo jedna slika, ali oduzeta ne u Holokaustu, već posle rata. Reč je o "Portretu Mihaila Pupina" Uroša Predića, koji je vraćen Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano je da su predmet vraćanja i podržavljene pokretne stvari, u koje spadaju umetnička dela, upisane u javni registar, kao i druge pokretnosti koje prema propisima o kulturnim dobrima predstavljaju kulturna dobra i dobra od velikog i izuzetnog značaja, a koja postoje na dan stupanja na snagu zakona. Propisano je i da se ne vraćaju umetnička dela koja čine sastavni deo zbirki muzeja, galerija, nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog zanačaja, ili sličnih ustanova, kao ni pokretnosti prodate u postupku privatizacije - kažu, za "Novosti", u Agenciji za restituciju.

Foto D. Milovanović

Vrednost postojećih pokretnih stvari koje ne mogu biti vraćene u naturi utvrđuje se u evrima prema tržišnoj ceni, koju određuje Agencija za restituciju preko sudskog veštaka. Najviše umetnina potražuje porodica Karađorđević.

Posebno je bogata zbirka koju je prikupio knez Pavle, a zastupnici njegove kćerke Jelisavete dostavili su sudu i dokaze da ih je knez kupovao od svog novca na aukcijama ili naloge dvoru da se pojedine slike i skulpture isplate iz njegovog sefa. Među delima koje potražuju nalaze se slike Nikole Pusena, "Pogled na venecijanski kanal", delo nepoznatog autora iz 18. veka, Dobrovićevi "Konji na Crkvi Svetog Marka u Veneciji" ili "Bronzana bista Petra Velikog u oklopu" Frančeska Bartolomeja Rastrelija. Postoje i potvrde o kupovini servisa iz Sevra, na aukciji u Parizu, kod aukcijske kuće "Šarpantje", kao i dokazi da je kupio biblioteku retkih knjiga u kožnom povezu, u Londonu, od Marije, sestre vojvode od Kenta, 1932.

Foto A. S.

Najveći problem je, objašnjavaju advokati, to što veliki broj umetnina prilikom oduzimanja nije registrovan, pa ne može biti ni vraćen čak i ako nije deo muzejske zbirke, osim ako se dokaže nesporno vlasništvo i da je delo uopšte oduzeto.

Kad su u pitanju umetnine oduzete od Jevreja ubijenih u Holokaustu, kako podseća istoričar prof. dr Milan Koljanin, sistematskom pljačkom bavio se Štab Rajhslajtera Rozenberga, a pisani tragovi šta je odneto nisu sačuvani. Nemci su gro vrednih predmeta odvezli u Hamburg, kao jedan od centara za prikupljanje oduzetih stvari iz cele Evrope.

Deo jevrejske imovine prodavan je i u Srbiji, a novac prebacivan u Rajh.

- Likovna dela i mnoštvo vrednih knjiga odneti su u Nemačku, dok su arhivska građa, ali takođe i knjige, prebačeni u Beč. Ono što je bilo privatna svojina mahom nije vraćeno - kaže Koljanin.

"Konji na Crkvi Svetog Marka u Veneciji", Foto Privatna arhiva

VRAĆENA IMOVINA OD 36 MILIONA EVRA

AGENCIJA za restituciju do sada je vratila jevrejskim porodicama 109 poslovnih prostora, 13 zgrada, 20 stanova, 111.239 kvadrata građevinskog zemljišta i 1.248 hektara njiva, a jevrejskim opštinama174 objekta površine oko 12.560 kvadrata, 2.727 hektara oranica i nešto više od 14 ari neizgrađenog građevinskog zemljišta. Ukupna vrednost vraćene imovine je 36.360.315 evra, a iznos koji je Srbija isplatila Savezu jevrejskih opština na ime podrške 4.750.000 evra.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

BEKET ZA SVA VREMENA: Beogradski irski festival odaće počast jednom od najvećih pisaca 20. veka
Kultura

0 0

BEKET ZA SVA VREMENA: Beogradski irski festival odaće počast jednom od najvećih pisaca 20. veka

BEOGRADSKI irski festival, koji se održava 14. put, od 12. do 21. marta, ugostiće oskarovca Nila Džordana, jednog od najznačajnijih evropskih filmskih autora, proslavljenog glumca Stivena Reja, glumicu Rut Negu, nominovanu za Oskar, Alana Gilsenana, dugogodišnjeg direktora Irskog instituta za film, kao i brojne druge umetnika iz sveta filma, pozorišta, vizuelne umetnosti, književnosti i muzike.

06. 03. 2026. u 16:18

Politika
Tenis
Fudbal
DEČKO JU JE ZAPREPASTIO: Arina Sabalenka dobila prsten od tri miliona dolara! (FOTO)

DEČKO JU JE ZAPREPASTIO: Arina Sabalenka dobila prsten od tri miliona dolara! (FOTO)