Kultura

POZORIŠNA KRITIKA - PUBLIKA KAO RANJENI VOJNIK: "Suprotno", Borisa Nikitina

Dragana Bošković

31. 01. 2022. u 12:31

PET klovnova, koji pokušavaju da sačine neofašističku predstavu, sa idejom o ranjenom vojniku, koji mora da veruje u dobre vesti o svom preživljavanju je klasičan "smeh pod vešalama".

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ПУБЛИКА КАО РАЊЕНИ ВОЈНИК: Супротно, Бориса Никитина

Novosti

Pominjanje publike u ulozi tog vojnika, na samom početku predstave "Suprotno" ("Nasprotje stvari", prevod Tanja Petrič, Urška Dali) uvodi, ako ne fizički ranjenu, a ono ranjivu neofašizmom liberalnog kapitalizma publiku u dve iluzije - da će biti žestoko, i da će se teatralnost boriti sa stvarnim životom.

I zaista, Slovensko mladinsko gledališče je, u Bitef teatru odigralo posvećen, apsolutni teatar, sirov, surov, ogoljen, autentičan, ritualan u avangardnom smislu. Traktat o slobodi u scenskoj formi, što je poruka govora o neofašizmu, bio bi negledljiv i zamoran, da reditelj Boris Nikitin (dramaturg Goran Injac) nije našao tačan ključ da nekadašnju skarednost Žarijevog Kralja Ibija pretoči u politički kič prisutnog neofašizma, privlačan i zamaman, kao svaki kič što je.

Klovnovi, horor koji hoda (kostim i maska Vanja Djuran, Lea Bratušek), što je više puta upotrebljeno u filmu i literaturi (S. King, na primer) - Primož Bezjak, Janja Majzelj, Ivan Peternelj, Blaž Šef, Stane Tomazin - svoje avangardizovane (ne zaista i avangardne) spodobe su oblikovali kao danas često viđene multimedijalne zabavljače, spretne, ali nedovoljno, da bi im to bio i životni poziv.

Tako, izvesna laž provejava njihovim nastupom, on je raštimovan, kao u lošem snu. Ali je zato njihova interpretacija imanentnog zla neofašizma izvrsna, preteća i, povremeno, emotivna. To čini da im publika poveruje i da bude uvučena u empatiju, nespojivu sa fašizmom, što rezultira osvešćenjem, vraćanjem u svoju egzistenciju, zasićenom represijom u svakom segmentu modernog neokolonijalizma.

Boris Nikitin predstavu "Suprotno" smešta na scenu nekog morbidnog benda, muzika je njen važan deo (reditelj i Jan Krmelj). Sve je stvarno, ali je, u isto vreme, sve i "fejk", tako da je namera Borisa Nikitina, zahvaljujući i preciznoj interpretaciji, vidljiva - porozne su granice istine i laži, originalnog i učitanog, života i smrti.

I sve to u satiri, ironizovano do onog smeha pod vešalama. Ko koga stvara, klovnovi predstavu o neofašizmu, ili iluzija njih definiše, pitanje je do kraja dvosatnog performansa, u kome sve vreme vidimo svetleći natpis, da se fašizam ne nalazi tu. A gde to?...

Ono što Nikitinova predstava postiže, da se smeh kroz strah iznese iz sale, po završetku, govori da je to u nama samima, i to je naša kazna, a groteska, proizašla iz voljnog pristanka da empatijom učestvujemo u disputu, posebna je pokora. U predstavi "Suprotnost", fašizam, igrom zamene teza i isticanjem njegove antropomorfnosti ima, nažalost, ljudsko lice. Uz klovnovski iskrivljen, preteći osmeh... U svakoj šali ima i malo šale, kaže se.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ETO, JAVLJA MI SE! Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a

"ETO, JAVLjA MI SE!" Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a