POZORIŠNA KRITIKA - ODJECI 54/55. BITEFA: Pokazna vežba

Piše Dragana Bošković

06. 10. 2021. u 21:30

Prateći ovaj pandemijiski dupli Bitef, pišemo o svim predstavama iz Glavnog programa, pa i o onima, u kojima nema mnogo povoda da se analizira, niti da se raspravlja u pozorišnoj kritici. Takva je predstava "Future Fortune" naše umetnice, Dragane Bulut, za koji potpisuje autorstvo za koncept, umetničku direkciju i koreografiju projekta.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОДЈЕЦИ 54/55. БИТЕФА: Показна вежба

Novosti

Izveden na sceni "Hau" u Berlinu, gde koreografkinja i igračica živi i radi, ovaj jednostavni performans o robotima i ljudima podseća da je prvi pojam robota nastao u Češkoj, a autor mu je Karel Čapek i da ima poreklo u reči "rintati" (teško raditi), pa su dobronamerni tumači odmah progovorili o njegovoj angažovanosti za prava radnika i za slobodu kao takvu. Simpatični "robotenko", večni dečak, zna, naravno, mnogo više od ljudi, on vidi budućnost, i publika se aklamacijom izjašnjava da hoće da se predstava kreće ka budućnosti, a ne u prošlost. Smešni kviz, na koji se straći bar trećina predstave, dokazuje već dokazano, da tehnologija sve zna o nama i za nas, da se u robotizovanoj budućnosti krećemo ka svojoj propasti, ka prirodnom ukidanju ljudskosti i razuma, nepotrebnih uz vrhunsku tehnologiju. Robot se kvari, umetnice nam izvode sopsvenu neposrednu igru, "radnja" je dekonstruisana naivnim kontekstom dečjeg razgovora Bulat sa robotom, sa publikom, sa samom sobom, sa besmislom "velikog brata", koji je već odavno tu...

Stalno prisutni problem selekcije predstava za Glavni program 54/55. Bitefa ovde postaje bolno vidljiv. Beznačajne instalacije, koje ne pokreću ozbiljne razgovore o tome ko smo i šta nam je činiti u katastrofi koju živimo (ne samo zbog pandemije), samo pokazuju marginu problema, nedostojnu teatra, koji se dve ipo hiljade godina hvata u koštac sa teškim pitanjima, na koje gledalac (uz proživljavanje sopstvene patnje) daje sebi odgovor.

Nastao uz pomoć programa Bitef teatra, namenjenog nezavisnoj sceni, ovaj performans bi, kao većina ove duple selekcije, imao svoje mesto u nekom pratećem programu kvalitetnog festivala.

Da li je neophodno da se svake večeri mukotrpno probijate do pozorišta, da rizikujete ozbiljno zaražavanje, da treperite u želji da saznate nešto suštinsko o Atlantidi, koja nestaje (a to su ovih godina naš život, priroda, živi svet, razum...), da bi vas učinili smešnim, izvodeći vas na scenu, da sa robotom u kvizu dokazujete koliko ste, kao rod, nemoćni i otpisani?!

Istraživanje o strategijama preživljavanja svega pomenutog u budućnosti, u predstavi "Future Fortune" Dragane Bulut, koja se, ne svojom krivicom, našla u Glavnom programu Bitefa, nije bilo bitno ni filozofski, ni duhovno, ni scenski.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)