KNJIŽEVNA KRITIKA: Visoki dometi srpskog romana

Slađana Ilić

21. 09. 2021. u 14:00

KNJIGA Predraga Petrovića "Horizonti modernističkog romana", objavljena u "Čigoja štampi" 2021. godine, sastoji se od devet studija kojima su od "Bespuća" Veljka Milićevića i "Nečiste krvi" Bore Stankovića, zaključno sa "Romanom o Londonu" Miloša Crnjanskog i Andrićevim "Omer-pašom Latasom", obuhvaćeni poetički vidici srpskog romana u dvadesetom veku.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Високи домети српског романа

Slađana Ilić

Na osnovu njih potvrđujemo svoja znanja o tome da su srpski romani s početka 20. veka u svom fokusu imali usamljenog pojedinca i njegov intimni i duhovni svet, a da su u romanima koji su nastajali nakon Velikog rata u centru sudbine junaka čija su očekivanja izneverena.

Prolazeći kroz do tada nezapamćene ratne golgote, s nadom da će nakon rata sve biti drugačije, bolje, u novonastalom miru suočavaju se s tim da je sve isto, kao pre, da i to doba karakteriše slom vrednosti, što određuje njihova raspoloženja i sudbine.

Nakon tog perioda, u drugoj polovini dvadesetog veka, modernistički junaci razmatranih romana suočavaju se s manifestacijama totalitarnog, ideološkog društva u kojem humanizam, lepota i umetnost, kao ni sam umetnik, nemaju odgovarajuće mesto.

Dve od devet studija sadrže komparativne analize i zauzimaju centralno mesto u knjizi. Reč je o studijama "Miloš Crnjanski i ruska književnost" i "Rastko Petrović i američka kultura".

Foto Arhiva

U prvonavedenoj studiji autor piše: "Među određujućim momentima koji su poetički oblikovali tokove novije srpske književnosti, jesu i intenzivne veze sa ruskom kulturom.

Kao što se naša novija istorija ne može u potpunosti razumeti bez sagledavanja političkih, diplomatskih i vojnih odnosa sa Rusijom, tako se ni mnogi pisci ne mogu tumačiti bez uspostavljanja komparativnog konteksta sa ruskom literaturom. To je posebno uočljivo kada se govori o opusu autora čije je delo suštinski odredilo sudbinu srpskog modernizma u prošlom stoleću - Miloša Crnjanskog".

On potom polazi od "Dnevnika o Čarnojeviću", gde kao jedno od svedočanstava Crnjanskove opčinjenosti ruskom literaturom vidi u omiljenoj lektiri junaka tog romana koja ih zapravo određuje, a studiju zaključuje poznomodernističkim "Romanom o Londonu", zapravo razmatranjem njenog glavnog junaka, ruskog emigranta Rjepnina, kao i razlozima zašto je upravo Rus morao biti glavni junak tog romana. Studija nam donosi i eksplicitan Crnjanskov odgovor na to pitanje:

"Moj junak je morao biti Rus. NJegova zemlja je najveća - njihova tragedija je najveća. Ruska emigracija je prava emigracija. Aristokratska".

Nasuprot Vuku Isakoviču koji sanja o nepreglednim poljima Rusije i nesputanom životu, kako se u studiji "Rastko Petrović i američka kultura" kaže, Stevan Papa-Katić, junak romana "Dan šesti" sreću nalazi u prostranstvima i gradovima Amerike. Autor nam u toj studiji skreće pažnju na činjenicu da se opčinjenost junaka - Vuka Isakoviča i Stevana Papa-Katića - velikim i različitim kulturama ne bi mogla posmatrati izvan uvek aktuelnog pitanja pozicije srpskog identiteta između Istoka i Zapada. I osim što u funkciji slikanja opčinjenosti Petrovićevog romana američkom kulturom autor studije piše o Rastkovom američkom iskustvu, ističe još jedno delo naše književnosti koje u svom fokusu ima američku kulturu i potcrtava razliku u iskustvima dvoje autora koja proizilazi iz rodne perspektive. Reč je o putopisu Jelene Dimitrijević "Novi svet", objavljenom 1934. godine.

Osim dve navedene studije koje smo s razlogom istakli, i druge koje knjiga Predraga Petrovića sadrži, omogućavaju nam da proširimo dosadašnje uvide u srpski modernistički roman i njegove visoke domete, kao i da u odnosu na to, razmišljajući o tekovinama naše savremenosti, sagledamo različite karakteristike, pa i dekadentnost, nekih "romana" koji se zasnivaju na motivima vezanim za srpsku istoriju, a koji je, iz vanknjiževnih razloga, zakrivljuju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)