KNJIŽEVNA KRITIKA: Visoki dometi srpskog romana
KNjIGA Predraga Petrovića "Horizonti modernističkog romana", objavljena u "Čigoja štampi" 2021. godine, sastoji se od devet studija kojima su od "Bespuća" Veljka Milićevića i "Nečiste krvi" Bore Stankovića, zaključno sa "Romanom o Londonu" Miloša Crnjanskog i Andrićevim "Omer-pašom Latasom", obuhvaćeni poetički vidici srpskog romana u dvadesetom veku.
Foto: Privatna arhiva
Na osnovu njih potvrđujemo svoja znanja o tome da su srpski romani s početka 20. veka u svom fokusu imali usamljenog pojedinca i njegov intimni i duhovni svet, a da su u romanima koji su nastajali nakon Velikog rata u centru sudbine junaka čija su očekivanja izneverena.
Prolazeći kroz do tada nezapamćene ratne golgote, s nadom da će nakon rata sve biti drugačije, bolje, u novonastalom miru suočavaju se s tim da je sve isto, kao pre, da i to doba karakteriše slom vrednosti, što određuje njihova raspoloženja i sudbine.
Nakon tog perioda, u drugoj polovini dvadesetog veka, modernistički junaci razmatranih romana suočavaju se s manifestacijama totalitarnog, ideološkog društva u kojem humanizam, lepota i umetnost, kao ni sam umetnik, nemaju odgovarajuće mesto.
Dve od devet studija sadrže komparativne analize i zauzimaju centralno mesto u knjizi. Reč je o studijama "Miloš Crnjanski i ruska književnost" i "Rastko Petrović i američka kultura".
Foto Arhiva
U prvonavedenoj studiji autor piše: "Među određujućim momentima koji su poetički oblikovali tokove novije srpske književnosti, jesu i intenzivne veze sa ruskom kulturom.
Kao što se naša novija istorija ne može u potpunosti razumeti bez sagledavanja političkih, diplomatskih i vojnih odnosa sa Rusijom, tako se ni mnogi pisci ne mogu tumačiti bez uspostavljanja komparativnog konteksta sa ruskom literaturom. To je posebno uočljivo kada se govori o opusu autora čije je delo suštinski odredilo sudbinu srpskog modernizma u prošlom stoleću - Miloša Crnjanskog".
On potom polazi od "Dnevnika o Čarnojeviću", gde kao jedno od svedočanstava Crnjanskove opčinjenosti ruskom literaturom vidi u omiljenoj lektiri junaka tog romana koja ih zapravo određuje, a studiju zaključuje poznomodernističkim "Romanom o Londonu", zapravo razmatranjem njenog glavnog junaka, ruskog emigranta Rjepnina, kao i razlozima zašto je upravo Rus morao biti glavni junak tog romana. Studija nam donosi i eksplicitan Crnjanskov odgovor na to pitanje:
"Moj junak je morao biti Rus. Njegova zemlja je najveća - njihova tragedija je najveća. Ruska emigracija je prava emigracija. Aristokratska".
Nasuprot Vuku Isakoviču koji sanja o nepreglednim poljima Rusije i nesputanom životu, kako se u studiji "Rastko Petrović i američka kultura" kaže, Stevan Papa-Katić, junak romana "Dan šesti" sreću nalazi u prostranstvima i gradovima Amerike. Autor nam u toj studiji skreće pažnju na činjenicu da se opčinjenost junaka - Vuka Isakoviča i Stevana Papa-Katića - velikim i različitim kulturama ne bi mogla posmatrati izvan uvek aktuelnog pitanja pozicije srpskog identiteta između Istoka i Zapada. I osim što u funkciji slikanja opčinjenosti Petrovićevog romana američkom kulturom autor studije piše o Rastkovom američkom iskustvu, ističe još jedno delo naše književnosti koje u svom fokusu ima američku kulturu i potcrtava razliku u iskustvima dvoje autora koja proizilazi iz rodne perspektive. Reč je o putopisu Jelene Dimitrijević "Novi svet", objavljenom 1934. godine.
Osim dve navedene studije koje smo s razlogom istakli, i druge koje knjiga Predraga Petrovića sadrži, omogućavaju nam da proširimo dosadašnje uvide u srpski modernistički roman i njegove visoke domete, kao i da u odnosu na to, razmišljajući o tekovinama naše savremenosti, sagledamo različite karakteristike, pa i dekadentnost, nekih "romana" koji se zasnivaju na motivima vezanim za srpsku istoriju, a koji je, iz vanknjiževnih razloga, zakrivljuju.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna
U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?
18. 04. 2024. u 10:00
BORBA ZA PRVI KORAK I DALjE TRAJE: Meridian fondacija još jednom pomaže lečenje Anastasie Mitić (VIDEO)
ANASTASIA Mitić je dete koje mnogi u njenom okruženju nazivaju “malim herojem” i čiju životnu priču prati neprestana borba od samog trenutka rođenja.
13. 04. 2024. u 10:00
TREĆA NEDELjA U ZAVOJIMA: Nina pokazala rane na nogama
GLUMICA Nina Janković doživela je neugodnu povredu.
22. 04. 2024. u 10:38
Pročitajte više
BEOGRAĐANI PIJU KAFU PREKO 500 GODINA: Sulejman Veličanstveni doneo prva zrna u Srbiju
U BEOGRADU se kafa pije više od 500 godina! Često se u kafićima čuje "može jedna turska", a malo ko zna da je običaj ispijanja ovog napitka u prestonicu stigao sa osvajanjem Beograda daleke 1521. godine i Sulejmanom Veličanstvenim.
24. 04. 2024. u 08:05
HEROJ SA "DOSIJEOM": Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu
"KADA SAM video da je pas vezan lancem za šine, pao mi je mrak na oči. Za mene je ovo pokušaj ubistva. Taj ko je ovo uradio, sutra je spreman da ubije i čoveka. Odmah sam obavestio policiju. Monstrumi žive oko nas, a da to i ne znamo". Ovim rečima počinje svoju ispovest Miša Radivojević, mašinovođa koji je pre dva dana na pruzi Dimitrovgrad – Niš uspeo na vreme da zaustavi lokomotivu tešku 1.000 tona i sigurne smrti spasi psa koga je neko vezao lancem za šine.
24. 04. 2024. u 22:28
PROKLETSTVO ILI NESREĆNA SUDBINA? Stub Brankovog mosta - tajna u centru Beograda
MNOGO Beograđana ovo ne zna, ali Brankov most danas živi svoj drugi život.
24. 04. 2024. u 13:36
"ETO, JAVLjA MI SE!" Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a
Jedan od najvećih američkih medija, Si-En-En ("CNN") poslao je novinara u Madrid gde je Novak Đoković ušao u istoriju postavši peti put dobitnik nagrade za najboljeg sportistu sveta u prethodnoj godini. A onda se desilo nešto vrlo zanimljivo.
23. 04. 2024. u 20:06
UKRAJINA POVLAČI RADIKALNI POTEZ: Ovo mnogi nisu očekivali, čak su i Rusi zbunjeni pred Olimpijske igre "Pariz 2024"
RAT u Ukrajini, odnosno "Specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, još jednom je u prvi plan izbacio i sport. Jer, iako najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" uopšte nisu naivne kada se radi o pomenutoj državi, poslednja dešavanja vezana za ruske sportiste - pomalo su iznenađujuća. I, tiču se - Ukrajinaca.
23. 04. 2024. u 18:44
"NISI BOG, NI GOSPODAR" Ko je Željana Dubaić koja je odbrusila Jovani Joksimović? "Niko te nije pitao za mišljenje!"
ŽELjANA je aktivna na društvenim mrežama, a pošto je očigledno pogođena komentarom svoje koleginice Jovane Joksimović odlučila da joj i odgovori.
24. 04. 2024. u 20:34
Najnovije iz rubrike
"NEKADA JE FILM BIO NAJBOLJI CIRKUS U GRADU": Reditelj Rajko Grlić o "Neispričanim pričama", novom filmu, Borislavu Pekiću, Dubravki Ugrešić
- BESKONAČNO mi je drago što sam živeo u vreme kada je film bio najbolji cirkus u gradu.
24. 04. 2024. u 17:25
POZORIŠNA KRITIKA: Jednorog bez roga - Tenesi Vilijams "Staklena menažerija", Madlenijanum
TEŠKA životna situacija porodice Amande Vingfild, anksiozna kćer koja hramlje i nezadovoljni sin pesnik, slika je Tenesi Vilijamsa, od pre 80 godina, večne freske američke porodice i sušta je suprotnost "američkom snu".
24. 04. 2024. u 12:20
PRIČA O ZLOUPOTREBI DECE: Predstava "Nestajanje" premijerno u Ateljeu 212
PO tekstu Tomislava Zajeca (u režiji Sanje Mitrović) u subotu, 27. aprila, premijerno će biti izvedena predstava "Nestajanje" na scenI "Mira Trailović" Ateljea 212.
24. 04. 2024. u 12:13
MIKA ĆE DOBITI SPOMENIK U NOVOM SADU : Inicijativa Odbora „Antićevih dana“ za obeležje pesniku
U NOVOM Sadu, kojeg je voleo koliko i svoj rodni Mokrin, pesnik, slikar i boem Miroslav Antić (1932-1986), gotovo četiri decenije posle smrti, dobiće - spomenik.
23. 04. 2024. u 19:43
IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar
PESNIKE treba uvek braniti, jer šta bismo bez njih - pita prof. dr Aleksandar Jerkov u pogovoru najnovije zbirke poezije Igora Mirovića "U lavirintu", a zatim, pozivajući se na reči Stevana Raičkovića ("bez poezije sve bi i dalje postojalo, ali ništa više ne bi bilo isto") poentira zaključkom da pesnika treba braniti čak i kada su pesnik i političar spojeni u istoj ličnosti.
23. 04. 2024. u 19:41
Komentari (0)