FOTOGRAF VELIKE EPOHE: Monografija " (neviđeni) Beograd u objektivu Riste Marjanovića 1936-1946" (FOTO)

GRADSKI prizori koje je Rista Marjanović (1885-1969) svojim foto-aparatom "lajka" snimao s neobičnom ljubavlju i predanošću, čak i u vrlo teškim momentima, krajem tridesetih i početnom četrdesetih godina prošlog veka, sakupljeni su u jedinstvenu monografiju "(Neviđeni) Beograd u objektivu Riste Marjanovića 1936-1946"), koju su priredili Bojan Dimitrijević, Branislav Stanković i Branimir Gajić, a objavio "Službeni glasnik".

Iz monografije "(Neviđeni) Beograd u objektivu Riste Marjanovića 1936-1946"

Uz dragocene i doskora neotkrivene Marjanovićeve fotografije, "Novosti" objavljuju i odlomke iz uvodnog teksta kojim su priređivači obogatili ovu dragocenu knjigu:

Naredne dve godine provešće u ateljeu dvorskog fotografa Milana Jovanovića, rođenog brata slavnog srpskog slikara Paje Jovanovića, od koga je na poklon dobio prvi foto-aparat. Shvativši da je za dve godine u Jovanovićevom ateljeu naučio o fotografiji sve što se u tom trenutku u Srbiji moglo naučiti, on sa šesnaest godina odlazi najpre u Beč, a zatim u Berlin, kako bi proširio svoje znanje i usavršio svoju fotografsku tehniku. Konačna adresa na kojoj će pronaći ono za čime je tragao i gde će se potpuno profesionalno ostvariti bio je Pariz, u koji je Rista Marjanović stigao 1905. godine.

Kada je 1912. godine počeo Prvi balkanski rat, podsećaju priređivači monografije, šef Obaveštajnog odeljenja Vrhovne komande srpske vojske, pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, shvatajući koliko je, osim vojnih uspeha, važna i propaganda, pozvao je Ristu Marjanovića, kao iskusnog fotoreportera, sa ozbiljnim kontaktima u evropskim listovima, da bude dopisnik Vrhovne komande... Stigavši u Srbiju, odmah se pridružio srpskoj vojsci i svojoj braći, koja su već bila na frontu. Zabeležio je Kumanovsku bitku i bitku na Bakarnom gumnu, kao i oslobađanje Skoplja, Prilepa i Velesa. Svoju misiju nastavio je do kraja Drugog balkanskog rata, posle kojeg se vraća u Pariz. Veliki broj fotografija nastalih u balkanskim ratovima objavio je u svom matičnom listu New York Herald, u koji se, nakon njih, vratio na svoju staru poziciju.

Nažalost, njegov boravak u Parizu nije dugo trajao. Već naredne godine počinje Veliki rat. Za atentat na Franca Ferdinanda saznao je na konjičkim trkama. Ubrzo mu stiže i poziv od srpske Vlade, i on se vraća nazad u otadžbinu. Zvanično, od Vrhovne komande Vojske Srbije dozvolu za rad dobija 13. avgusta 1914. godine, u Valjevu. Tako od prvih dana rata ima priliku da beleži sve - od mobilizacije, preko stradanja Mačve, Šapca i Pocerine, do krvavih bitaka na Ceru, Gučevu, Mačkovom kamenu i Kolubari, užasa povlačenja preko Albanije, proboja Solunskog fronta i vaskrsnuća Srbije.

Posle povlačenja preko Albanije, Slobodan Jovanović, šef ratnog presbiroa, šalje Ristu Marjanovića sa snimljenim materijalom iz Skadra u Francusku, da obavesti svetsku javnost o tome da srpska vojska još postoji, ali, takođe, i o golgoti srpskog naroda u prethodnom periodu rata. Rista je još početkom 1915. godine objavio nekoliko članaka i fotografija o zločinima austrougarske vojske u francuskom časopisu L'Illustrasion. Sa svojim radovima Rista Marjanović učestvovao je na velikoj savezničkoj izložbi, 1916, u paviljonu Marsan muzeja Luvr. Tom prilikom francuski novinar Pol Diboše njegove fotografije naziva "ikonografijom srpskog naroda". Posle Pariza, izložba je otvorena i u Londonu... Tokom boravka u Francuskoj i Engleskoj, po nalogu predsednika Vlade i našeg poslanstva u Londonu, Rista je štampao albume sa svojim radovima, koje je srpska Vlada poklanjala savezničkom vladama.

Posle dve godine propagandnog rada u Evropi i Americi, on se vraća i pridružuje srpskoj vojsci na Solunskom frontu, gde marljivo beleži kako borbena dejstva, tako i trenutke predaha i dokolice srpskih oficira i vojnika. Do kraja rata ostaje sa srpskom vojskom i ovekovečuje proboj Solunskog fronta, oslobođenje Beograda, Novog Sada... I stvaranje nove države.

Posle rata, Rista Marjanović definitivno napušta Pariz i vraća se u Beograd, gde se zaposlio u agenciji "Avala" i nastavio da se profesionalno bavi fotografijom, vredno beležeći međuratni period. Tokom tridesetih godina prošlog veka, Marjanović je radio u Vladinom Centralnom presbirou pri Ministarstvu spoljnih poslova. Takođe je sarađivao i s većim brojem stranih agencija, uključujući i Associated Press. Na toj dužnosti će ga sačekati i novi rat, aprila 1941. godine. Kao službenik Presbiroa, Rista Marjanović je ovekovečio veći broj političkih događaja u prestonici Kraljevine krajem tridesetih godina.

Aprilski rat 1941. godine Rista Marjanović nije proveo u Beogradu. Sa svojim šurakom, koji je bio službenik Ministarstva finansija, dospeo je čak do Crne Gore, odakle su se tek posle kapitulacije vratili u Beograd. Iako ga je prijatelj i kolega Aleksandar Aca Simić zvao da ponovo radi za neke od novina, Marjanović na to nije pristao. Dobar deo okupacije proveo je ne uključujući se ni u kakve aktivnosti. U avgustu 1941. obavljao je desetak dana "stražarsku službu kao čuvar telefonskih kablova" u rejonu XIII kvarta.

Foto: Из монографије "(Невиђени) Београд у објективу Ристе Марјановића 1936-1946"

POGLEDAJ GALERIJU

Slušao je radio, "vesti na svim mogućim jezicima", kako se seća njegov sin Dragan. Da bi porodica preživela nemaštinu i odsustvo bilo kakvih prihoda, sve luksuznije stvari iz kuće prodavane su tokom čitavog ovog perioda. Marjanović nije uzimao foto-aparat u ruke sve do sredine 1943. godine, kada počinje ponovo da fotografiše, krišom i na brzinu, ali ipak zadržavajući osećaj za dokumentarnost i foto-reportažu. Tek nakon savezničkog bombardovanja u leto 1944, on slobodnije snima događaje oko sebe, a posebno tokom operacije za oslobođenje Beograda, oktobra 1944. godine. Posle završenih borbi, Rista

Marjanović je 1945. i 1946. nastavio još neko vreme da fotografiše događaje po Beogradu.

Foto Arhiva

Posao instruktora

POSLE završetka Drugog svetskog rata, Rista Marjanović nije mogao da nađe adekvatan posao. Moša Pijade, njegov prijatelj iz pariskih dana, nudio mu je mogućnost da se zaposli u armiji, ali to Marjanović nije prihvatio. Tek kasnije, tokom 1945. godine, zaposlio se u foto-odeljenju Ministarstva informacija, a po ukidanju tog ministarstva, prešao je u novinsku agenciju Tanjug. Tu je kao instruktor radio do 1953, kada je otišao u penziju. Njegova dokumenta za penziju bila su zaturena u Savetu za socijalno osiguranje NR Srbije još 1951. godine. Veliki fotograf umro je u Beogradu, 7. aprila 1969. godine.

Preporučujemo

Kultura

0 0

SOPRAN SONjA ŠARIĆ KOSOVAC O TRADICIONALNOM IZVOĐENjU "SLEPOG MIŠA" U NARODNOM POZORIŠTU: Raskoš muzičke komedije

30. 12. 2025. u 15:54

Kultura

0 0

MUZIČKA DEŠAVANjA KOJA SU OBELEŽILA POČETAK DECEMBRA: Od kamernog zvuka do razbarušenog nadahnuća

29. 12. 2025. u 10:02

Kultura

0 0

KRAJ JEDNE ERE: Preminuo član kultne grupe The Cure

26. 12. 2025. u 20:19

Kultura

0 2

NOVOGODIŠNjA ČAROLIJA UZ CIRQUE DU SOLEIL: 20 odsto popusta na predstavu „OVO“

26. 12. 2025. u 12:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije