POGLED ISKOSA - Posle "velikog realizma" i "velike apstrakcije"
NAZIV izložbe "Nevidljiva tajna bića" upućuje da slikarka (Beograd, 1980) ne teži banalnoj mimetičkoj slici realnog ili hiperrealnog prizora.
Foto Privatna arhiva
Zanima je skriveno, slika kao odraz zapretenog; posle svih taloga i ostataka na dnu imaginacije pronalazi prokaženu i u savremeno doba odbačenu lepotu. Odmah treba reći da je njen tip "lepe slike" izvan tradicionalnog, ta "lepota" saobražena je savremenosti.
Ispod ovog krajnje slojevitog slikarstva, umesto podražavanja stvarnosti i verizma, krije se apstraktna, savremena slika. Tako se na njenim uljima ne mešaju samo slobodan potez i detaljno prikazivanje, ekspresionizam i realizam, već se oku podastiru slojevi boja, linija i formi, odvodeći posmatrača od lako, na prvi pogled, sagledljivog prizora iz realnosti. Polazeći od stvarnog predloška samo kao opšteg povoda, stižući do maštovitog vida stvaranja, u kojem slikarku vode intuicija i osećanje, ona uopšte ne teži trodimenzionalnoj iluziji već duhovnom vidu stvaralaštva, onako kako je to predlagao Vasilij Kandinski. Tvrdio je da će u budućnosti umetnost izrasti u "veliki realizam" ili "veliku apstrakciju". Marija Zdravković je pronašla samo svoj način kako da pomiri i nadgradi te dve krajnosti, te suprotstavljene estetske svetove, polove svekolike umetnosti, koji možda određuju celokupnu ne samo zapadnu umetnost.
Ova umetnica nastavlja tamo gde su stali slikari mrtve prirode, na aktuelan način prevazilazeći taj stari žanr evropskog slikarstva, fotografije i cvetni aranžmani iz životne realnosti samo su povod za snovite kompozicije, od kojih pojedine u naslovu imaju i reč "tišina". Njeno cveće je na slici uvećano, ali su između cvetova kolopleti likovnih dešavanja, a umesto kiča u koji bi mnogi upali sa takvom tematikom, ona otkriva nove forme i novu estetiku. U tom smislu ju je Slobodan Roksandić, njen profesor na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, upozorio da je izabrala tešku tematiku. Donald Kaspit, najvažniji živi likovni kritičar nasuprot preovlađujućoj estetici šokantnog i ružnog objavio je knjigu o savremenim vidovima lepog stvaralaštva. Sa knjigom "Zdravlje i sreća u avangardnoj umetnosti dvadesetog veka" iz 1996. godine, on je već u naslovu naznačio tragizam (post)moderne, čiji protagonisti isuviše često zalaze u krajnosti patološkog, pa i suicidnog. Marija Zdravković verovatno odlazi i dalje od Kaspitove ideje, ne otkrivajući možda ni toliko odbačenu estetiku ljupkog koliko lakog i nežnog, koji su zapravo najteži za predstavljanje u umetnosti. Na toj estetskoj pretpostaci, koja može da vodi izravno "zdravlju i sreći" ponikla je celokupna dalekoistočna umetnost, sa krajnostima u budističkoj estetici praznine i nedelanja. Po vazdušastosti i svedenosti prizora na elementarno, istočnom kao i zapadnom svetu može da pripada slikarstvo ove umetnice.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna
U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?
18. 04. 2024. u 10:00
BORBA ZA PRVI KORAK I DALjE TRAJE: Meridian fondacija još jednom pomaže lečenje Anastasie Mitić (VIDEO)
ANASTASIA Mitić je dete koje mnogi u njenom okruženju nazivaju “malim herojem” i čiju životnu priču prati neprestana borba od samog trenutka rođenja.
13. 04. 2024. u 10:00
TREĆA NEDELjA U ZAVOJIMA: Nina pokazala rane na nogama
GLUMICA Nina Janković doživela je neugodnu povredu.
22. 04. 2024. u 10:38
Pročitajte više
ZA NEVERICU: Evo šta se desilo Nikoli posle dva dana hodočašća - krenuo 1.000 km peške (VIDEO)
ROKVIĆ je podneo izveštaj sa drugog dana svoga putovanja.
23. 04. 2024. u 20:34
UEFA GLEDA I NE VERUJE: Evo šta će Belorusija da uradi zbog EURO 2024
Rat u Ukrajini je tragičan po više osnova, kao i svaki rat uostalom, a najnovije vesti vezane za njega - stižu iz sfere sporta. Rusija, međutim, nije u centru pažnje ovog puta, već njena najveća saveznica, Belorusija.
24. 04. 2024. u 16:39
"HVALA BOGU, VEOMA PRIJA!" Vidite gde se Nikola nalazi posle dva dana hodočašća (FOTO)
ROKVIĆ je podneo izveštaj sa drugog dana svoga putovanja i tom prilikom otkrio i gde se trenutno nalazi.
23. 04. 2024. u 22:10
PROKLETSTVO ILI NESREĆNA SUDBINA? Stub Brankovog mosta - tajna u centru Beograda
MNOGO Beograđana ovo ne zna, ali Brankov most danas živi svoj drugi život.
24. 04. 2024. u 13:36
NIJE SAM: Nikola Rokvić otkrio ko mu pravi društvo na hodočašću
NIKOLA Rokvić se odlučio za humani potez, krenuo je na put do Egine u Grčku. Mislili smo da je sam, međutim društvo mu prave tri prijatelja.
24. 04. 2024. u 12:01
NATAŠA UPISALA ŠKOLU: Bekvalčeva podelila utiske s prvog časa (FOTO)
NATAŠA BEKVALAC uspešno se bavi pevanjem godinama unazad, a svojim najnovijim oglašavanjem mnoge je navela na razmišljanje da je odlučila da promeni profesiju.
23. 04. 2024. u 08:31
Najnovije iz rubrike
"NEKADA JE FILM BIO NAJBOLJI CIRKUS U GRADU": Reditelj Rajko Grlić o "Neispričanim pričama", novom filmu, Borislavu Pekiću, Dubravki Ugrešić
- BESKONAČNO mi je drago što sam živeo u vreme kada je film bio najbolji cirkus u gradu.
24. 04. 2024. u 17:25
POZORIŠNA KRITIKA: Jednorog bez roga - Tenesi Vilijams "Staklena menažerija", Madlenijanum
TEŠKA životna situacija porodice Amande Vingfild, anksiozna kćer koja hramlje i nezadovoljni sin pesnik, slika je Tenesi Vilijamsa, od pre 80 godina, večne freske američke porodice i sušta je suprotnost "američkom snu".
24. 04. 2024. u 12:20
PRIČA O ZLOUPOTREBI DECE: Predstava "Nestajanje" premijerno u Ateljeu 212
PO tekstu Tomislava Zajeca (u režiji Sanje Mitrović) u subotu, 27. aprila, premijerno će biti izvedena predstava "Nestajanje" na scenI "Mira Trailović" Ateljea 212.
24. 04. 2024. u 12:13
MIKA ĆE DOBITI SPOMENIK U NOVOM SADU : Inicijativa Odbora „Antićevih dana“ za obeležje pesniku
U NOVOM Sadu, kojeg je voleo koliko i svoj rodni Mokrin, pesnik, slikar i boem Miroslav Antić (1932-1986), gotovo četiri decenije posle smrti, dobiće - spomenik.
23. 04. 2024. u 19:43
IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar
PESNIKE treba uvek braniti, jer šta bismo bez njih - pita prof. dr Aleksandar Jerkov u pogovoru najnovije zbirke poezije Igora Mirovića "U lavirintu", a zatim, pozivajući se na reči Stevana Raičkovića ("bez poezije sve bi i dalje postojalo, ali ništa više ne bi bilo isto") poentira zaključkom da pesnika treba braniti čak i kada su pesnik i političar spojeni u istoj ličnosti.
23. 04. 2024. u 19:41
Komentari (0)