EVO KOLIKO ZARAĐUJU EVROPLJANI: U ovoj zemlji plata dostiže iznos u koji ćete teško poverovati

EVROPSKE zemlje značajno se razlikuju po visini prosečnih plata, a podaci za 2023. godinu pokazuju fascinantne razlike među članicama Evropske unije. Dok se prosečne plate u nekim zemljama penju i iznad 6.000 evra, druge zemlje imaju prosečne iznose koji ne dosežu ni 1.500 evra. Međutim, u obzir treba uzeti i kupovnu moć, koja menja sliku i smanjuje razlike u nominalnim platama.

Arhiva

Od 26 zemalja EU (izuzevši Holandiju zbog nedostatka podataka Evrostata), 10 je prijavilo prosečnu bruto platu manju od 2.000 evra. U četiri države članice prosečna plata bila je ispod 1.500 evra. Poljska je bila tik iznad sa 1.505 evra, dok su u Rumuniji, Grčkoj i Mađarskoj plate bile oko 1.400 evra.

Podaci OECD-a

Nemačka (4.250 €) nudi najvišu prosečnu platu među četiri najveće privrede EU, sledi Francuska (3.555 €). Italija (2.729 €) i Španija (2.716 €) bile su više od 400 evra ispod EU proseka. Podaci Evrostata obuhvataju 26 zemalja EU. Svoje podatke objavila je i OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj). Iako nisu direktno uporedivi zbog metodoloških razlika, OECD-ovi podaci o prosečnim godišnjim platama po zaposlenom uključuju više evropskih zemalja.

Foto: Shutterstock

Prema OECD-u, prosečna plata u Švajcarskoj iznosila je 8.104 evra, čime je to najviša plata od svih zemalja u Evropi. Druga zemlja Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), Norveška, nudila je prosečnu platu od 5.027 evra. Ujedinjeno Kraljevstvo imalo je prosečnu platu od 4.220 evra.

Sa 4.629 evra Holandija je među najbolje plaćenim zemljama EU. Turska, kandidat za članstvo u EU, zabeležila je najnižu prosečnu platu od 873 evra, čime je jedina zemlja ispod granice od 1.000 evra. Opšti trend pokazuje da zapadne i severne evropske zemlje prednjače po visini plata, dok južne i istočne nude znatno niže nominalne plate.

Razlike u prosečnim platama su manje kada se mere prema standardima kupovne moći (PPS), jer se tako eliminiše uticaj različitih nivoa cena. PPS je veštačka valuta u kojoj jedna jedinica teoretski može kupiti istu količinu dobara i usluga u svakoj zemlji. Međutim, i dalje postoje značajne razlike unutar EU. U nominalnim iznosima, najviša prosečna plata šest je puta veća od najniže. Kada se prilagodi prema PPS-u, taj se odnos smanjuje na 2,6.
U EU prosečne plate u PPS-u kreću se od 1.710 evra u Grčkoj do 4.479 evra u Luksemburgu, dok EU prosek iznosi 3.155 evra. Belgija (4.038 PPS), Danska (3.904 PPS), Nemačka (3.898 PPS) i Austrija (3.851 PPS) takođe su među pet najplaćenijih zemalja. Na dnu lestvice nalaze se Slovačka, Bugarska i Mađarska, odmah iza Grčke, s prosečnim platama ispod 2.100 evra u PPS-u. Rumunija ima znatno bolji položaj kada se uzme u obzir PPS.

Ilustracija

Prema podacima OECD-a, Švajcarska se i dalje ističe s visokom platom izraženom u PPS-u – 4.412 evra. Slede Holandija i Norveška, obe s oko 3.800 evra. Ujedinjeno Kraljevstvo ima prosečnu platu od 3.357 evra u PPS-u. Poput Rumunije, i Turska (2.413 PPS) ima znatno bolji položaj prema ovom pokazatelju.

Važnost veće produktivnosti i pregovaračke moći

Objašnjavajući razlike u platama među državama, dr Sotirija Teodoropulu, rukovodilac jedinice za evropske, ekonomske, zapošljavačke i socijalne politike pri Evropskom institutu sindikata (ETUI), istakla je da je veća produktivnost materijalna osnova za održivo veće plate. Naglasila je da su privrede s više industrijske ili finansijske aktivnosti obično produktivnije. Visokotehnološke industrije takođe obično imaju veću produktivnost.

Takođe je naglasila važnost institucija tržišta rada. “Uopšteno, veća pregovaračka moć radnika – bilo da dolazi od snažnih institucija kolektivnog pregovaranja ili politika koje im obezbeđuju ‘alternativne opcije’ na tržištu rada – povećava verovatnoću da će se dobitci u produktivnosti pretvoriti u veće plate i troškove rada”, rekla je za Euronews.

Foto: Novosti arhiva

Koje su zemlje zabeležile najveći rast plata?

Tokom poslednjih pet godina (2018–2023) prosečna prilagođena plata za puno radno vreme porasla je u nominalnim iznosima u svih 26 zemalja EU. U celoj EU prosečna mesečna plata porasla je za 507 evra, što daje godišnji rast od 6.708 evra, odnosno povećanje od 19%. U procentima, rast se kretao od samo 4% u Švedskoj do impresivnih 102% u Litvaniji.

Rast je bio znatno manji u četiri najveće privrede EU: Španija je zabeležila rast od 19%, Nemačka 18%, Francuska 14%, a Italija samo 10%. Nordijske zemlje EU takođe su ostale ispod EU proseka, zajedno sa Kiprom i Grčkom. U iznosima izraženim u evrima, povećanje prosečnih plata kretalo se od 91 evro mesečno u Grčkoj do 1.291 evro mesečno u Luksemburgu. Litvanija je takođe zabeležila impresivan porast od 1.141 evro mesečno.

(Dnevno)

Preporučujemo

Ekonomija

0 2

OVO SU VEŠTINE KOJE SVI POSLODAVCI TRAŽE: Skoro ih niko ne pominje a toliko su važne

06. 05. 2025. u 14:32

Ekonomija

0 1

SRBI PRIZNALI KOLIKO "BUDžE" ZNANjE I VEŠTINE U CV-U: Jednom radniku se to žestoko obilo o glavu

03. 05. 2025. u 21:24

Ekonomija

0 13

PLATA 3.000 EVRA, ALI RADNICI ODUSTAJU NAKON JEDNOG DANA: Zbog ove stvari mnogi posustaju, a kažu da je to posao budućnosti

22. 04. 2025. u 21:21

Panorama

0 0

ŽELITE VEĆU PLATU? Evo kako da pregovarate sa poslodavcem, savetnica za komunikaciju otkrila sve cake (VIDEO)

22. 04. 2025. u 10:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije