"EKSPO" KAO KRUNA BOGATE SAJAMSKE ISTORIJE: Devet decenija od prvog sajma, Srbija 2027. organizuje najprestižniju privrednu izložbu

PRVI sajam u Beogradu, održan u septembru 1937. imao je oko 250.000 posetilaca iz 17 država - od Persije do Engleske. Ovaj događaj okupio je privrednike ne samo iz Beograda i drugih gradova Jugoslavije, već i predstavnike mnogih država od Nemačke, Italije, Francuske do Japana. Tačno 90 godina od tog prvog sajma, 2027. u Beogradu će se održati najveća svetska izložba "Ekspo", a prestonica Srbije će tada biti u samom centru svetskih zbivanja kada su u pitanju oblasti obrazovanja, kulture, tehnologije i inovacija. Do tada će u Surčinu, u blizini Nacionalnog stadiona, biti izgrađene moderne sajamske hale koje će se prostirati na 113 hektara.

Foto I. Marinković

Godine su prohujale, ali je cilj ostao isti: da mesto na kome se održavaju velike manifestacije bude lako dostupan poslovnim ljudima. Prvi sajam, izgrađen 30-ih godina prošlog veka na mestu sadašnjeg Starog sajmišta, bio je u to vreme na periferiji Beograda. Na tom mestu je tokom Drugog svetskog rata u koncentracionom logoru mnogo ljudi nastradalo, te kasnije nisu mogle da se nastave sajamske aktivnosti. Država je odlučila da izgradi novi sajam između nekadašnje železničke stanice i stare šećerane što je u to vreme bila periferija.

Foto Novosti

- Ljudi namenski dolaze na sajmove i zato je potrebno da postoje dobre pristupne saobraćajnice - izjavio je ministar Goran Vesić. - Izgradnjom brze saobraćajnice Surčin - Novi Beograd ne samo da smo skratili put za 10 kilometara i omogućili bržu povezanost u tom delu, stvorili smo i uslove za brži dolazak ljudi i na "Ekspo", ali i na novi Nacionalni stadion, kao i do svih drugih objekata koji će biti građeni u njihovoj blizini. Ovo nije samo izgradnja sajma i Nacionalnog stadiona, ovim se trasira pravac kojim će se dalje Beograd razvijati.

Slična situacija bila je i tridesetih godina prošlog veka. Istorija kaže da je za buduće sajmište presudna bila 1923. godina kada je donet generalni urbanistički plan, koji je predviđao "osvajanje" leve obale Save. Te godine osnovano je Društvo za priređivanje sajma i zemaljskih izložbi s namerom da Beograd afirmiše kao poslovni centar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Međutim, prvi konkretni potezi na realizaciji ove ideje načinjeni su tek 11 godina kasnije. Bilo je nedoumica oko lokacije - od Topčidera do Dunava i Donjeg grada na Kalemegdanu. Na kraju je odluka pala da to bude druga obala Save, pored puta koji se nadovezivao na lančani most. A, stiglo se i do projekta, čiji su autori arhitekte Rajko Tatić, Milivoj Tričković, Đorđe Lukić.

- Odluka da se Sajmište gradi na obali reke bila je riskantna: u zvaničnim dokumentima iz tog vremena, ovaj peskovit predeo je najčešće nazivan "inundacionim područjem Zemuna" na kome se smatralo da nije bezbedno graditi - ističe Jovan Bajford, autor knjige "Staro sajmište". - Međutim, Društvo za priređivanje sajma i izložbi u Beogradu je prihvatilo ovaj izazov. Članovi društva bili su motivisani željom da prestonicu izvuku iz "začmalog privrednog stanja". U sajmovima koji su se te decenije redovno održavali u gradovima širom zapadne Evrope i SAD, inicijatori izgradnje Beogradskog sajmišta uočili su priliku da se postigne "najbrža, najlakša, najpotpunija i najjeFtinija orijentacija o svemu onome što jednog privrednika može interesovati kao poslovnog čoveka".

Verovalo se da će vremenom Beogradski sajam stati "uz bok velikih i renomiranih međunarodnih sajmova", da će u jugoslovensku prestonicu dovesti sve ono što je moderno i savremeno, a istovremeno je staviti na privrednu i turističku mapu Evrope. Prva faza gradnje završena je do otvaranja Prvog beogradskog sajma, 11. septembra 1937. Druga faza, okončana 1938, obuhvatala je nastanak Turskog i Ribarskog paviljona. Iste godine završen je i paviljon holandskog proizvođača elektronike "Filips", dok je u jesen 1939. izgrađen veliki "Paviljon nemačkog Rajha", smešten u zapadnom delu kompleksa. Bilo je nagoveštaja da će nacionalne paviljone graditi i Francuska, Bugarska i Grčka, ali se to nije ostvarilo. Godine 1940. započeti su radovi i na novom, šestom Jugoslovenskom paviljonu koji je bio predviđen pre svega za koncerte i druge muzičke sadržaje, ali su prekinuti izbijanjem Drugog svetskog rata.

- Sajmovi su se održavali sve do 1940. dva puta godišnje, u proleće i u jesen, a organizovane su i specijalizovane izložbe poput Sajma automobila na kojima su najpoznatiji svetski proizvođači izlagali najnovije modele svojih vozila, zatim velika vazduhoplovna izložba, sajam turizma, pa čak i festival narodnih pesama i igara - navodi Bajford. - Blistavo beli paviljoni Beogradskog sajmišta, doveli su strane investitore i proizvođače u Jugoslaviju. Dešavalo se da sajam dnevno poseti i po nekoliko desetina hiljada posetilaca, što ne čudi jer su izlagani raznorazni novi izumi koje stanovnici Jugoslavije do tada nisu imali prilike da vide uživo.

U septembru 1938, kompanija "Filips" emitovala je prvi televizijski program na Balkanu iz svog paviljona na Beogradskom sajmištu. Iste godine, kao deo vazduhoplovne izložbe, čehoslovački proizvođač automobila "Škoda" konstruisao je 74 metara visok čelični padobranski toranj, najviši u Evropi u to vreme. U sajamskom glasniku iz 1938, koji najavljuje šta će biti predstavljeno na jesenjem sajmu, objavljen je tekst o prvom televizijskom prenosu:

- To je prvi put u Jugoslaviji da će publika i svi koji se interesuju za najnovije tehničke novine moći da vide televizijski prenos, o kojem su do danas samo slušali ili čitali. Televizija je još u razvoju. Njena praktična primena je još daleko, jer su prenosi vrlo skupi. U jednom od paviljona biće smeštena četiri televizijska prijemnika, na kojima će se prenositi zanimljiv program, u saradnji sa radio-stanicom. Dnevno će biti šest emisija, tako da će sva publika moći da vidi televizijski prenos.

Na sajmu su otpočetka do danas održavani važni sajmovi automobila. Među izlagačima su bili "Dženeral motors", "Adler", "Dodž", "Sitroen", "Harlej-Devidson", "Bjuik", "Opel"... A, prvi sajam knjiga priređen je 1939. godine u paviljonu Spasićeve zadužbine.

Kompleks sadašnjeg Beogradskog sajma smatra se jednim od najvrednijih dela posleratne arhitekture. Izgrađen je između 1954. i 1957. godine prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Kroz kompleks povezanih objekata kojim dominira centralna hala sa kupolom raspona 97,5 metara koja je izgrađena dotad neprimenjenim tehnikama, prošle su stotine hiljada izlagača.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije