SRBIJA VIŠE NEĆE ZAVISTI OD HRVATSKOG "JANAFA": Kopču sa "Družbom" pravimo od juna

SRBIJA povezivanjem na "Družbu" dobija još jedan pravac dopremanja nafte, sigurnost snabdevanja rafinerije "Pančevo", i jeftiniji transport. Osim toga, naša zemlja više neće zavisiti od hrvatskog naftovoda "Janaf". Preko njega, od 5. decembra prošle godine ne možemo da kupujemo crno zlato iz Rusije, zbog sankcija EU.

Foto AP

Sporazum o izgradnji cevovoda kojim će ruska nafta, iz naftovoda "Družba" stizati do srpskih potrošača, Srbija i Mađarska bi trebalo da potpišu u junu. To je najavljeno nakon sastanka ministarke energetike Dubravke Đedović i mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta u Budimpešti, prošlog četvrtka. Kako je rečeno, MOL i "Transnafta" nastavljaju pregovore o novim ulaganjima u projekat.

Naftovod će se graditi između Alđa u Mađarskoj i Novog Sada. Biće dugačak 128 kilometara, a izgradnja će koštati oko 100 miliona evra. Isporuka ruske nafte preko "Družbe" ne podleže sankcijama Evropske unije, jer je embargo uveden na uvoz crnog zlata morskim putem. Za izgradnju može da se koristi koridor gasovoda od Srbije do Mađarske, što će smanjiti vreme realizacije projekta. Procenjuje se da naftovod može da bude završen za godinu i po do dve godine. Investitor sa srpske strane je javno preduzeće "Transnafta".

Sirova nafta do Srbije sada dolazi tako što se transportuje brodovima do Omišlja na Krku, a odatle naftovodom "Janaf" kroz Hrvatsku, do rafinerije u Pančevu gde se prerađuje. Stručnjak za energetiku, Miloš Zdravković, ocenjuje da izgradnja novog naftovoda između Srbije i Mađarske značajna, jer obezbeđuje još jedan izvor i pravac snabdevanja naše zemlje i smanjuje ucenjivački potencijal Hrvatske.

- Diverzifikacija nam daje nam sigurnost i jeftiniji transport - ističe za "Novosti" Zdravković. - Što se tiče ekonomičnosti, najviše se postiže povezivanjem na "Družbu" i do Mađarske je najkraća trasa. Troškovi transporta će biti manji, jer je nafta već u naftovodu, nema pretakanja sa tankera na terminalu u Omišlju za "Janaf". Svaki barel nafte koji bude dolazio preko "Družbe" biće jeftiniji. NIS tranzit ne bi plaćao Hrvatskoj, već Srbiji, jer je to državni projekat.

On navodi da u budućnosti postoji mogućnost izgradnje novog naftovoda ka Rumuniji i luci Konstanca. Sa tim bismo, kako dodaje, dobili potpunu diverzifikaciju i bili bismo tranzitna zemlja. Iz Konstance može da dolazi i ruska i bilo koja druga nafta koja stiže na Mediteran.

Srbija je, pre uvođenja embarga EU, kupovala rusku naftu koja je stizala "Janafom". Ona je lane imala značajno povoljniju cenu, pa je njen udeo u odnosu na ukupno uvezene količine dostigao 55 odsto. Međutim, od 5. decembra više ne možemo da transportujemo rusku naftu preko "Janafa", pa je ona zamenjena crnim zlatom iz drugih izvora. Pre dve godine je udeo iračke nafte bio najveći i iznosio je oko 47 procenata.

"Družba" je najduži naftovod na svetu i jedan od najvećih. Njime se nafta transportuje trasom dugom 4.000 kilometara od Tatarstana u Rusiji. Naftovod prolazi kroz Belorusiju gde se račva na dva kraka. Jedan ide za Poljsku i Nemačku, a drugi u Ukrajinu, Češku, Slovačku i Mađarsku.

Srbija i Mađarska su u energetskoj krizi ojačali svoje partnerske odnose, a saradnja u ovoj oblasti ima strateški karakter, tako da izgradnja naftovoda nije jedini zajednički projekat. Ministarka Đedović je istakla da je dogovoreno i potpisivanje sporazuma koji se tiče osnivanja osnivanja zajedničkog preduzeća za trgovinu energijom u vlasništvu "Srbijagasa" i mađarske kompanije MVM.

- Već smo produžili ugovor o zakupu skladišta gasa, a razgovaramo i o povećanju kapaciteta skladištenja u Mađarskoj za potrebe naše zemlje pred narednu grejnu sezonu - rekla je Đedovićeva. -Izgradnjom gasovoda Balkanski tok, Srbija se pozicionirala kao važna tranzitna zemlja, i razmatramo dodatne kratkoročne kapacitete za potrebe Mađarske, a sa izgradnjom gasne interkonekcije između Srbije iBugarske imaćemo i dodatni kapacitet, ali i pristup alternativnim izvorima gasa. To je važno i za sigurnost snabdevanja naših građana i privrede, posebno u susret narednoj zimi kad će biti velika borba za energente.

Ministar Sijarto je rekao da se snabdevanje energijom u Evropi nailazi na teškoće zbog rata u Ukrajini i da Srbija i Mađarska već rade na usaglašavanju priprema za narednu zimu.

- Pitanje obezbeđivanja energenata je i bezbednosno pitanje, a strateška saradnja na području energetike je garancija da će snabdevanje naših država biti osigurano - istakao je Sijarto.

On je zahvalio Srbiji na sigurnom tranzitu gasa kojim do Mađarske dnevno stiže i do 10 miliona kubnih metara ovog energenta i poručio da Srbija može i naredne grejne sezone da računa na kapacitete za skladištenje gasa u Mađarskoj.

- Zainteresovani smo i da, kad bude završena interkonekcija između Srbije i Bugarske, nabavljamo dodatne količine gasa iz Azerbejdžana ovim gasovodom - rekao je Sijarto. - Sigurnost snabdevanja gasom je evropsko pitanje i EU bi trebalo da obezbedi finansijska sredstva za gradnju infrastrukture u jugoistočnoj Evropi, pa i u Srbiji, preko koje i Evropa dobija pristup alternativnim izvorima gasa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije