INTERVJU Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva SPREMNI ZA SETVU, PARE STOČARIMA DO KRAJA MARTA

DO kraja marta poljoprivrednicima će biti isplaćena sva potraživanja na osnovu podsticaja iz 2022. godine. U prvoj nedelji država će dati novac za genetiku i tov, u drugoj za voćarstvo i robote za mužu, onda destilerije i vinarije i na kraju za primarnu i stočarsku proizvodnju. Kako koja mera bude došla na red, u istom danu će svi kojima je odobrena subvencija dobiti novac. Ukupna potraživanja su bila 15 milijardi dinara i deo je već isplaćen.

Foto: N. Skenderija

Ovo je u intervjuu, prilikom posete redakciji "Novosti", potvrdila ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Jelena Tanasković, povodom trenutno jednog od gorućih problema u agraru - kašnjenju isplate subvencija iz prošle godine.

Poljoprivrednici očekuju da im to bude isplaćeno pre početka prolećne setve, koja će svakako biti skuplja nego lanjska.

Foto: N. Skenderija

Prema vašim procenama, kakva nas prolećna setva očekuje, s obzirom na cenu repromaterijala, naročito semena, dizela, ali i đubriva?

- Ono što je bitno jeste da repromaterijala ima, što nije bila situacija prošle godine.

Cena đubriva je pala, od 32 pa do osam odsto, zavisi od vrste. Seme je skočilo u odnosu na prošlu godinu. Sada je bitno da nam vremenski uslovi budu naklonjeni. Da iza nas konačno ostane sušni period koji smo imali prethodne dve godine.

Novina u poljoprivrednom sektoru jeste E-agrar. Kako ste zadovoljni dosadašnjom registracijom i šta je to što će digitalizacija doneti srpskoj poljoprivredi?

- Veoma sam zadovoljna. Do sada su 132.000 poljoprivrednika uzele parametre za eID. Mislim da je to odličan podatak. Mi smo krenuli 16. januara sa izdavanjem parametara za eID broj. Sad idemo u neke nove korake, koji treba do kraja marta da bazu RPG popune i da krenemo u nove mere. Ideja je da poljoprivrednici svoja stanja ažuriraju. To je ono na šta ću ja apelovati i uopšte nešto o čemu ćemo sa njima razgovarati. Da u registru Uprave za veterinu provere pravi broj životinja HID koji oni imaju na farmi. Ukoliko postoji potreba, da se to koriguje. Taj registar će biti onaj koji ćemo koristiti za subvencije. U njega je potrebno staviti i broj poljoprivrednog gazdinstva, da to sve bude povezano. Polako krećemo da sređujemo registre. Poljoprivrednici su generalno vredni ljudi. Oni su na prvu priču o E-agraru krenuli da se raspituju. Upućujemo ih na pošte, filijale Trezora i PSSS službe.

Foto: N. Skenderija

Poljoprivrednici u Srbiji lane su imali problem sa regresiranim gorivom, jer nisu mogli da ga sipaju na svim pumpama, ali ni u kanistre. Kako da se reši ovaj problem?

- Dobro došli u E-agrar. Očekujem da će ovaj sistem sve da reši. Jer, s druge strane imamo situaciju, gde ja na stolu imam izveštaje kako toče gorivo, na poljoprivrednu karticu, u privatni automobil. NIS je izdavao kartice i zato je taj deo išao samo na njihovim pumpama. Država je prošle godine davala regres, jer je subvencija po hektaru bila šest hiljada, plus 2.000 dinara za gorivo. U poslednjem kvartalu 2022. dato je još 1.000 dinara za gorivo. Taj novac je iskorišćen i to su mere koje su puštene u jednom danu i nije bilo nikakvih problema. Kada budemo imali registar, onda nećemo imati problem da pričamo o kanistrima.

Foto: N. Skenderija

Uvođenje prelevmana na uvoz mleka i mlečnih proizvoda je privremeno rešenje. Naročito jer EU može da pravi problem Srbiji zbog ove odluke. Do kada će trajati ova mera?

- Odluka će važiti do 30. juna. Situacija sa mlekom nije od danas. Ako se vratimo na početak, izazvana je stanjem u Ukrajini. Tog trenutka se potpuno poremetilo tržište osnovnih životnih namirnica i svega drugog. Kod osnovnih životnih namirnica situacija je specifična i zavisi od države do države. Svaka zemlja je nekako svoje dvorište ogradila. U EU su krenuli da štite ono što imaju, da njeni građani ne ostanu bez hrane.

Onda je to dovelo do poremećaja balansa i pravila, koja su važila u tom trenutku. I Srbija je odlično reagovala. Nije bilo nestašica. Svega smo imali na policama. a vrlo dobro znamo i videli smo slike, kako je to u drugim državama izgledalo. Definitivno se dogodio poremećaj. Imali smo trenutak da, kada smo uveli ograničenje cene mleka u maloprodaji, da su naše mlekare izvezle velike količine. To su ti ekonomski poremećaji, koji se u situacijama rata dešavaju. Oni su izvezli veću količinu i mi smo nekoliko dana imali nestabilno stanje. Onda je krenuo uvoz. Ovde su počeli da spuštaju otkupnu cenu mleka. Država, da bi zaustavila poremećaj koji je nastao, a nije mali jer imamo puno uvoznog mleka i sira na zalihama i u želji da zaštiti naše primarne proizvođače, morala je da uvede ovu meru.

Kako može da se stočarstvo ponovo oživi u Srbiji?

- Moramo da radimo na povećanju stočnog fonda. To je definitivno i to jeste strateški cilj države za ovu i naredne godine. Pre svega moramo da tražimo mere koje će direktno pomoći primarnom proizvođaču da uveća stočni fond. Da od tri krave ima pet, da od pet ima devet. Stočar mora da ima stimulans, da može da ide dalje, da se širi i unapređuje.

To je ideja. U ovoj godini mi ćemo opustiti mere, u smislu ograničenja i limita. Svi će moći da prodaju mleko mlekarama i da dobiju subvencije, bez obzira na broj životinja.

Sve granice se skidaju. Upravo da bismo stimulisali proizvodnju. U 2022. godini smo doneli meru da dajemo merkantilni kukuruz stočarima, za mlečno govedarstvo. On će biti podeljen do kraja marta. Jedan od predloga je bio da finansiramo kupovinu novih steonih junica, u vrednosti od 50 odsto. U razgovoru sa stočarima, neki podržavaju tu odluku, a drugi bi voleli da država finansira ostavljanje ženskog teleta.

POVERENjE Ministarka Tanasković u našoj redakciji u razgovoru sa urednicima i novinarima/Foto: N. Skenderija

Kako možemo unaprediti tehnološki nivo naše poljoprivrede?

- Postoje planovi i krenulo se ozbiljno u to. U ministarstvu imamo SCAP projekat, koji sprovodimo u saradnji sa Svetskom bankom, gde upravo realizujemo razvoj, modernizaciju i mehanizaciju. Krenuli smo od traktora. Kažu da je svaki treći traktor kupljen preko ovog projekta. Oni imaju 50 odsto bespovratno, 40 procenata od kreditne linije, koje je ministarstvo potpisalo sa 11 banaka i ostatak novca proizvođači daju sami. U nacionalnim merama finansiramo robote za mužu ili neku drugu mehanizaciju. Tu je i IPARD, koji naši poljoprivrednici definitivno nisu dovoljno koristili. To su velike mogućnosti, jer sve što je grant, treba iskoristiti i potrošiti. Neke uslove ćemo i tu opustiti, da ne tražimo ono što ni sama EU ne zahteva od nas. IPARD fond moramo da potrošimo, a ne da dolazimo u situaciju da pravdamo što nismo iskoristili 170 miliona evra. Pregovaramo sada za IPARD III. Poljoprivrednici su uplašeni od nepoznatog.

Smatraju da to njima ne pripada. Vrlo se oslanjaju i veruju samo državnom budžetu. Dugo je trajao period odobravanja, sada ćemo to da promenimo. Moramo da pozovemo poljoprivrednike da konkurišu za IPARD. To je povraćaj novca od 60, a negde i do 70 odsto. Zaposlićemo ekonomiste u PSSS službama, da ljudima objasne korišćenje grantova IPARD.

Kakva je međuresorna saradnja među ministarstvima, naročito sa trgovinom?

- Sad ćemo da sednemo zajedno sa mlekarima, pa ceo lanac da stavimo za sto. Posle toga nas čekaju prerađivači mesa. Svako se bori za svoje. U poljoprivredi mora postojati ta širina i ne može se praviti granica. Mi smo povezani sa trgovinom.

Šta se dešava sa kineskim tržištem?

- Taj bilateralni sporazum se pregovara i to je nešto što Srbiji treba. Proizvođači meda, recimo, stalno podsećaju da im je to tržište neophodno. Mi smo u 2022. godini imali spoljnotrgovinsku razmenu na nivou 55 miliona dolara. Uvezli smo 38, a izvezli za 17 miliona dolara. Sporazum bi nam značio. Ne treba zaboraviti da smo mi orijentisani ka EU i da sa njima imamo najveći nivo robne razmene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije