INTERVJU Anita Angelovska Bežoska: "Otvoreni Balkan već daje rezultate, trgovina Skoplja i Beograda već je povećana za 20 odsto"

INICIJATIVE poput "Otvorenog Balkana" koje mogu da smanje prepreke slobodnom protoku ljudi, robe, usluga, kapitala, imaju potencijal da poboljšaju izglede za ekonomski rast regiona. To je posebno značajno za naše male i otvorene ekonomije, sa relativno niskim nivoom realne konvergencije sa EU. Dosadašnji uspešni primeri tranzicije sugerišu da je za brže približavanje ekonomija, posebno malih, od velikog značaja da se smanje barijere i poveća trgovinska integracija.

Foto: Kabinet guvernerke Narodne banke Severne Makedonije

Ovo u intervjuu, za "Novosti", kaže guverner Narodne banke Severne Makedonije Anita Angelovska Bežoska, i dodaje da je posebno važno kad u uslovima ovakvih kriza regionalna saradnja može da pomogne:

 - "Open Balkan" već pokazuje pozitivne signale, s obzirom na uspostavljeni integrisani sistem prekograničnih prelaza, kao i zeleni koridor za trgovinu prehrambenim proizvodima. U tom smislu, podaci ukazuju na povećanje trgovine između tri ekonomije. Na primer, trgovina između makedonske i srpske ekonomije povećala se za 20 odsto ove godine. Efekat može imati i nastojanje da se poveže tržište rada, u uslovima kada se sve tri zemlje suočavaju sa smanjenjem radno aktivnog stanovništva. Povećanje integracija može učiniti ekonomije konkurentnijim i privlačnijim za direktne strane investicije.

*Koji su bili najveći izazovi monetarne ekonomije u ovoj godini?

- Nakon decenije niske inflacije, ove godine je gotovo svuda dostigla istorijski visoke nivoe. Istovremeno, ekonomski rast usporava, a kratkoročni izgledi nisu povoljni, što pokazuje da inflacija nije odraz klasičnog šoka potražnje, na koju mi kao centralne banke možemo efikasno da delujemo. Ali, ovi cenovni pritisci traju duže i veoma su jaki, zbog čega se prelivaju na druge cene i podižu inflatorna očekivanja. Zato centralne banke nemaju drugog izbora nego da zaoštre monetarnu politiku. Uostalom, ovaj ciklus zaoštravanja monetarne politike u globalnim okvirima postaje sve više sinhronizovan - sve veći broj centralnih banaka zaoštrava sve jačim intenzitetom. Zato je ključni izazov kako ukrotiti inflatorne pritiske, koji su u velikoj meri vođeni nemonetarnim faktorima.

*Mogu li ekonomije Srbije i Severne Makedonije još tešnje da sarađuju? Kakva je saradnja centralnih banaka naših zemalja?

- Sa NBS imamo kvalitetnu saradnju. U tom kontekstu je i zajednički regulatorni potez za uvršćavanje denara i dinara u okvirima kursne liste, što je omogućilo kupovinu i prodaju obe valute na domaćim deviznim tržištima. Time se pojednostavljuje ekonomska saradnja. Tradicionalno dobra profesionalna i efikasna saradnja između naših centralnih banaka u narednom periodu će biti produbljena i u domenu aktivnosti platnog prometa.

*Kolika je inflacija kod vas, a koliko su porasle kamate na denarske i stambene kredite? 

 - Inflacija u našoj zemlji zaključno sa novembrom u proseku iznosi 13,8 odsto, a naša osnovna kamatna stopa povećana je za 300 baznih poena i trenutno iznosi 4,25 procenta. Vidimo znake umerenog pomeranja kamatnih stopa na novoodobrene kredite, koje su od kraja prošle godine porasle za 0,8 procentnih poena, a sličnih pomeranja ima i na novoprimljenim depozitima. Ukupna kamata na kredite i depozite u oktobru iznosila je 4,4 i 0,74 odsto, respektivno. Kamatna stopa na stambene kredite trenutno iznosi 3,9 procenata i relativno je stabilna. Zasada ne vidimo značajan rizik od zaoštravanja monetarnih uslova za bilanse privatnog sektora i banaka, s obzirom na to da su promene kamatne stope postepene, ali i da su bilansi banaka izuzetno otporni, sa visokom stopom kapitalizacije od oko 18 odsto i nisko učešće nefunkcionalnih plasmana u ukupnom iznosu kredita od nešto malo iznad tri procenta. Međutim, neizvesnost je velika i potreban je stalni nadzor.

Foto: Kabinet guvernerke Narodne banke Severne Makedonije

*Koliko imate stranih banaka, koji procenat čine domaće? Da li se broj banaka smanjuje, sažima bankarsko tržište?

- Bankarski sistem se do sada uspešno nosio sa izazovima i pruža solidnu kreditnu podršku. U oktobru je kreditni rast preduzeća iznosio 12,9, a stanovništva 7,5 odsto, bez narušavanja njegove stabilnosti. To je zbog činjenice da je bio dobro pripremljen, odnosno da su u deceniji pre pandemije bilansi banaka značajno ojačali zbog strožih regulatornih zahteva. Trenutno radi 13 banaka i nema značajnijih promena u odnosu na stanje pre pandemije. Devet banaka je pretežno u stranom vlasništvu (uglavnom iz EU) i na njih otpada 71,3 odsto ukupne aktive bankarskog sistema, odnosno 81,8 procenata ukupnih kredita nefinansijskog sektora.

*Da li su monetarni sistemi Srbije i Severne Makedonije spremni da uskoro pređu na evro?

 - Obe zemlje vidljivo kontinuirano rade na tome da, kada za to dođe trenutak, brže prođu kroz proces monetarne integracije. Prvi uslov je punopravno članstvo u EU. Drugi uslov je ispunjenje Mastriških kriterijuma, a obe zemlje su u tom pogledu pokazale dobre performanse, što pokazuje visok stepen spremnosti. Uostalom, Izveštaji EK ukazuju na takve konstatacije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije