KROMPIRIĆI PRŽE NOVČANIK: Proizvođači i trgovci koriste aktuelnu globalnu krizu da neprekidnim podizanjem cenovnika pokriju uvećane troškove

CENA smrznutog pomfrita jednog poznatog proizvođača, početkom novembra skočila je za više od 50 odsto! Tako je kesa krompirića preko noći poskupela za 160 i dostigla 450 dinara.

Foto Shutterstock

Ovo je samo jedan u nizu artikala za čiji rast cene potrošači smatraju da nije opravdan, odnosno da nije izazvan stvarnim povećanjem troškova proizvodnje.

Građani su sve zabrinutiji, jer za istu količinu novca sve manje proizvoda mogu da kupe.

Sindikati i udruženja potrošača upozoravaju da proizvođači i trgovci koriste aktuelnu krizu na evropskom i globalnom tržištu da bi podizanjem cena ostvarili veću zaradu i nadomestili gubitke. Čitateljka "Novosti" Danijela Stevanović požalila se našoj redakciji da je bila šokirana kada je videla da je kesa smrznutog pomfrita poskupela za 160 dinara.

- I smrznute maline su paprene - kaže Stevanovića. - Smanjili su pakovanje a podigli cenu. Sada mogu da biram da li da kupim kesu od 400 grama za 640 dinara, ili 450 grama za 760 dinara.

U poznatom trgovinskom lancu kažu da su proizvođači podigli cene svih smrznutih proizvoda krajem oktobra i početkom novembra, uglavnom od pet do deset odsto, dok su artikli jedne kompanije poskupeli u proseku za 20 procenata.

- Najveća korekcija je kod njihovog smrznutog pomfrita, a proizvođač kaže da je to zato što je u pitanju uvozni proizvod - objašnjavaju u tom megamarketu.

- Pre poskupljenja, kilogram tog krompira je koštao 290, a sada je 450 dinara. Drugi proizvođač je podigao cenu pomfita za pet odsto i njihovo pakovanje od 750 grama sada je 295 dinara.

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) traži sastanak sa premijerkom Anom Brnabić i nadležnim ministarstvima kako bi se zaustavila spirala poskupljenja i zaštitio standard. Oni ističu da su u septembru, prema zvaničnim podacima, za godinu dana hrana i bezalkoholna pića poskupeli 20,4 odsto. Cene ove kategorije proizvoda koji čine najveći trošak u kućnom budžetu u odnosu na njihov prosek u prošloj godini veće su za 23,6 procenta. Inflacija je, kako navode, već pojela dogovoreno povećanje minimalca na 40.020 koje stupa na snagu od januara naredne godine.

- Mi u zaradama, nominalno dobijamo više novca, ali naša kupovna moć sve više slabi.

Ima mnogo neopravdanog poskupljenja, jer realni rast cena troškova proizvodnje nije toliki. Trgovci i proizvođači robe široke potrošnje u trci za većom zaradom i profitom, videći da cene skaču na Zapadu, podižu ih i kod nas. Tome mora da se stane na put - kaže generalni sekretar SSSS Zoran Mihajlović.

Prema rečima Marka Dragića, pravnog savetnika u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, građanima samo ostaje izbor da li nešto hoće ili neće da kupe.

- I proizvođači i trgovci koriste nestabilnost na tržištu da bi podizanjem cena nadomestili svoje gubitke - objašnjava Dragić.

- Trgovci imaju razne prikrivene marže. I kod proizvođača je slična situacija. Na primer, kada kupuju hranu za stoku na veliko, oni određenu količinu dobijaju gratis, a prijavljuju da su i to platili i uračunavaju u troškove.

I ekonomski stručnjaci ukazuju da aktuelnu globalnu krizu koriste i proizvođači i trgovci, ali da to može da traje izvesno vreme, dok potrošači mogu da podnesu. Deo proizvođača i privrednika pokušava da predupredi inflaciju tako što unapred podiže cene. Kada se to dešava u lancu, od proizvođača do marketa, to se prenosi do maloprodajnih cena.

S druge strane, Obrad Popović, predsednik Grupacije trgovaca prehrambenim proizvodima pri PKS, ukazuje da u prodavnicima kupci vide samo krajnji rezultat, dok se u čitavom lancu dešava svašta. On je naglasio da su u poslednjih godinu dana stalno prisutni snažni udari u energetskom sektoru, što utiče na cenu svakog proizvoda. Kao razlog za drastično poskupljenje prehrambenih proizvoda, Popović navodi i sušu koja je ove godine znatno umanjila rod mnogih kultura.

- Formiranje cene u maloprodaji nije proizvoljna stvar - objašnjava Popović. - Ne pripada nama sve što naplatimo za proizvod. U tu cenu su uračunati - porez, cena proizvođača, troškovi prodaje i, konačno, naša marža.

Trgovci se, kako kaže, takmiče da privuku potrošače, trude se da ponudu usklade sa primanjima kupaca. On dodaje da je jedan od načina i da se više proizvode privatne robne marke, koje nisu opterećene nekim troškovima.

DRŽAVA PREUZELA TERET

PREMIJERKA Ana Brnabić izjavila je juče da će povećanje plata u javnom sektoru i penzija za 12,1 odsto od 1. januara, biti značajno veće od inflacije.

- Kontinuirani rast plate, penzije i minimalca smo ostvarili tako što smo preuzeli na sebe, odnosno da se plaća iz budžeta, podigli smo neoporezivi deo dohotka, na taj način smo smanjili porez i taj trošak preuzeli na sebe - istakla je Brnabićeva.

KONZERVA ZA TROČLANU PORODICU

U SSSS ističu da je količina robe koja prema zvaničnom načinu vođenja statistike spada u minimalnu potrošačku korpu, daleko od realnosti. Rukovodilac Sektora za socijalna i ekonomska pitanja ove organizacije dr Rajko Kosanović podseća da je ta korpa namenjena za tročlano domaćinstvo koje obuhvata dve odrasle osobe i dete, mlađe od 14 godina.

- Samo da ilustrujem nekim primerima: minimalna korpa, pored ostalog, predviđa 200 grama limuna, kilogram pomorandži, pola kilograma morske ribe, jednu konzervu od 125 grama sardine u ulju, jednu kesu bombona od 100 grama, 1,4 kilograma paradajza, tri litra mineralne vode - navodi Kosanović.

PRAG RIZIKA OD SIROMAŠTVA

MINIMALNA potrošačka korpa u avgustu je iznosila 45.729 a minimalna zarada sada je 35.012 dinara i pokriva 76,6 odsto - ističe Rajko Kosanović iz SSSS. - Ovaj minimalac niži je od praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo iz 2020. godine, koje je iznosio 39.600 dinara.

On navodi da je, prema RZS, taj prag za prošlu godinu 43.315 dinara. To pokazuje da minimalna zarada utvrđena za 2023. neće dostići ni tu granicu rizika od siromaštva.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

HRANA I GORIVO NAJVIŠE POSKUPELI: Potrošačke cene na godišnjem nivou porasle su za 11,9 odsto

14. 07. 2022. u 14:00

Svet

0 0

HAMBURGER BEZ POMFRITA ZA GOSTE RUSKOG “MEKDONALDSA”: Zbog nestašice odgovarajuće sorte

09. 07. 2022. u 20:06

Svet

0 4

CRNI DANI ZA BELO BRAŠNO: Energetska kriza u Evropi prelila se na cene, a sa njih na galopirajuću inflaciju

01. 06. 2022. u 21:16

Ekonomija

0 0

IGRE GLADI: Kako su svetski farmeri postali kolateralne žrtve sankcija uperenih protiv Rusije

31. 05. 2022. u 14:28

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije