SREDNJA ŠKOLA BIĆE OBAVEZNA: Šta predviđa Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030, o kojoj će javna rasprava trajati do 10. marta

UVOĐENjE obaveznog srednjeg obrazovanja i precizna operacionalizacija državne mature, čiji je koncept već pripremljen, među ključnim su prioritetima.

Biće razrađeno polaganje državne mature / Foto I. Marinković

Kada je reč o osnovnim školama, potrebno je preispitati kvalitet i svrsishodnost završnog ispita za osmake, a ovo se naročito odnosi na kombinovani test. Važno je nastaviti sa optimizacijom mreže osnovnih škola, ali i srednjih škola.

Ovo su samo neke od novina predviđenih Predlogom strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji za period od 2021. do 2030. godine, koji je sačinilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Javna rasprava o ovom dokumentu počela je u petak, a završiće se 10. marta.

Prosvetne vlasti nameravaju i da se poveća obuhvat dece predškolskim vaspitanjem. Navodi se da je neophodno razviti i ojačati sisteme za praćenje i evaluaciju visokog obrazovanja koje treba da obuhvate i transfer tehnologija i inovacija.

- Strateško opredeljenje Vlade Srbije i Ministarstva je da obezbedi kvalitetno i pod jednakim uslovima svima dostupno obrazovanje i vaspitanje - rekao je ministar prosvete Branko Ružić.

Osim povećanja obuhvata na svim nivoima obrazovanja, u fokusu nove strategije je razvoj kompetencija i ljudskih resursa, osavremenjivanje procesa nastave i učenja, kao i uslova u kojima se odvijaju. Neki od strateških ciljeva su i povećanje postignuća učenika na završnom ispitu i smanjenje osipanja učenika.

- Ovo je spisak nemogućih želja. Sve je lepo napisano, ali nije navedeno odakle se i šta finansira. Nedostatak novca i preciznog plana bio je problem i prethodne strategije obrazovanja. Nemaš uporište u novcu, a i dalje pričaš istu priču - kaže, za "Novosti", Jasna Janković, predsednik Unije prosvetnih sindikata Srbije.

Ona se pita kako je moguće uvesti obavezno srednjoškolsko obrazovanje bez novca.

- Previđa se veći obuhvat dece u obrazovanju, a u stvarnosti imamo veće osipanje, jer sada 25 odsto učenika koji završe osnovnu školu ne upisuju srednju. Ako hoćete to da popravite, morate da imate nastavnike i srednje stručne škole, a za to je potreban novac - ističe ona.

Naša sagovornica navodi i da je optimizacija mreže osnovnih škola veliki problem, jer se ustanove zatvaraju, a povećava se broj dece u odeljenju na 30 ili 35. Ona ističe da lokalne samouprave nisu Ministarstvu dostavile plan racionalizacije, jer su shvatile da će mnoge škole biti zatvorene, što bi izazvalo nesagledive posledice.

U Strategiji je, međutim, navedeno da je neophodno povećanje finansijskih sredstava za obrazovanje, odnosno da smanjenje budžetskih sredstava u obrazovanju ne bi trebalo da se događa. Navedeni su i izvori novca, a to su republički i pokrajinski budžeti, lokalne samouprave, donacije na osnovu programa i projekata.

Takođe, u Strategiji je kao jedna od ciljeva navedeno povećanje broja izbornih predmeta, a Aleksandar Markov, predsednik Foruma gimnazija, kaže da ne vidi način da se to realizuje, jer je i sa ovim brojem izbornih predmeta teško organizovati nastavu.

- Moguće je da će u daljoj razradi neki predmeti biti spojeni u jedan izborni program, kao što je predmet ustav i prava građana pripojen sociologiji. Možda će istorija i geografija biti jedan izborni predmet. Ne vidim kako bi drugačije mogao da se inplementira još veći broj izbornih predmeta - kaže Markov.

On, međutim, dodaje da ne bi bilo čudno da se ova ideja i ne sprovede pošto neke ideje iz prethodne strategije ili nisu sprovedene ili su pogrešno sprovedene. Kao primer on navodi veći obuhvat gimnazijalaca, a to je realizovano tako što su otvorena specijalizovana odeljenja, što, kako ocenjuje, nije dalo rezultata.

Jasna Janković kao zamerke navodi i to što se ne zna ko je radio na ovoj strategiji, dok je prethodnu potpisalo dvadesetak stručnjaka koji su odgovarali za svoje oblasti. Zamera i da je vreme za javnu raspravu kratko.

CILj I ZAŠTITA SRPSKOG JEZIKA

KAO poseban cilj u predlogu strategije naveden je unapređen odnos prema srpskom jeziku i književnosti, kao osnovnim elementima nacionalnog i kulturnog identiteta i unapređivanje školovanja na srpskom jeziku u dijaspori.

- Iako negovanje jezika i književnosti, kao osnovnih elemenata nacionalnog i kulturnog identiteta, zahteva intersektorski pristup, potrebno je podržati obrazovni sistem i ustanove u okviru njega da sprovode aktivnosti usmerene na važnost poznavanja srpskog jezika i književnosti - navodi se u ovom dokumentu.

Preporučujemo

Republika Srpska

0 0

ZA PROJEKTE MLADIH 350.000 KM: Opština Prnjavor ulaže u obrazovanje i daje studentske nagrade

22. 02. 2021. u 05:00

Društvo

0 2

ISTAŽIVAČKA STANICA PETNICA I UNICEF: Novi modeli obrazovanja – promene 21. veka

14. 02. 2021. u 20:41

Srbija

0 0

VEĆE ŠANSE ZA ZAPOŠLjAVANjE: Učenici i roditelji u Leskovcu zadovoljni dosadašnjim iskustvom u dualnom obrazovanju

29. 01. 2021. u 14:12

Beograd

0 1

ZA OBRAZOVANjE 200 MILIONA €: Uprkos pandemiji korone Grad Beograd nastavlja da ulaže značajna sredstva u vrtiće, osnovne i srednje škole

17. 01. 2021. u 08:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije