SRBI NEĆE U BRAK, TREĆINA I BEZ DECE: Najnoviji popisni podaci o bračnom statusu i fertilitetu u našoj zemlji zabrinjavaju

SVE je manje brakova, sve više vanbračnih zajednica i razvoda, a gotovo trećina populacije nema decu! Ovaj trend svakako će uticati da demografska slika u Srbiji bude još lošija, mada ni dosad nije bila za pohvalu, što su potvrdili i podaci iz poslednjeg Popisa.

Foto Arhiva

Možda čak najviše zabrinjava podatak da trećina stanovništva nema decu, ali ipak ohrabruje činjenica da je donja popisna starosna crta podvučena na 15 godina, a kod nas tako rano zasnivanje porodice, ipak, nije uobičajeno.

Jedno dete ima 18 odsto populacije starije od 15, dvoje oko 40 odsto, a samo 8,64 odsto su roditelji troje dece. Četiri i više potomaka ima svega 2,4 procenta stanovništva starijeg od 15 godina.

Za deset godina, od prethodnog popisa, 2011. godine, do prošlogodišnjeg smanjen je i procenat starijih od 15 godina koji su u braku - sa 55 odsto na 51. Ujedno, zabeležen je porast udela onih koji se nisu nikada ženili i udavali - sa 28 odsto na 31, kao i procenat razvedenih - sa 4,9 odsto na 6,1.

U Srbiji ima i 11,6 odsto udovaca/udovica, kažu najnoviji popisni podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku, a vezani su za bračni status i fertilitet.

Foto Arhiva

Oni, ukratko, pokazuju da pratimo globalne trendove i da se sve teže odlučujemo za zajednički život, bar onaj formalizovan. Prema rečima demografa Ivana Marinkovića, već duže vreme svedoci smo velikih promena koje se dešavaju u celoj Evropi, a koje su sve očiglednije i ovde. Recimo, vanbračna zajednica i rađanje dece van braka su trend, baš kao što se sve više pomera i starosna granica za rođenje prve bebe.

- Budući da se fertilni kontingent smanjuje i odlaže rađanje, a procenat žena koje su premašile tridesetu i nemaju decu sve je veći, očekuje se dalja depopulacija - primećuje Marinković.

Posmatrano prema polu, najveće razlike kod nas vide se među neoženjenima i neudatima, odnosno udovcima i udovicama. To znači da je neoženjenih muškaraca više nego žena, kao što je više udovica, nego udovaca. Naime, 36,7 odsto muškaraca starijih od 15 godina nikada nije sklapalo brak, dok je udeo neudatih žena 25,8 odsto. Ujedno, u istoj starosnoj grupi 17,8 odsto je udovica i svega 4,9 udovaca.

- Na podatke o bračnosti i fertilitetu utiče činjenica da se rađa više dečaka nego devojčica i ovaj broj se izjednači tek oko 45. godine života, da bi se posle toga povećavao broj žena zbog veće očekivane dužine trajanja života - pojašnjava Marinković.

To znači da je neoženjenih muškaraca više jer muškaraca generalno ima više sve do 45. godine, kao što je više udovica jer je životni vek žena u principu duži.

Pet opština sa najvećim brojem osoba u braku su: Preševo (preko 60 odsto), Bujanovac, Aleksandrovac, Prijepolje i Raška. Najveće učešće neoženjenih i neudatih je u beogradskim opštinama Stari grad, Zvezdara, Vračar, Palilula i Voždovac, kao i u Novom Sadu. Zanimljivo je da je najviše razvoda u Subotici, Bečeju, Senti, Zaječaru, Starom gradu i Vračaru.

U vanbračnoj zajednici živi 277.140 osoba od ukupno 5.691.551 starih 15 i više godina. U procentima ovo iznosi 4,87. Njihova prosečna starost je 42,38 godina. Posmatrano po polu, u vanbračnoj zajednici, prema popisu, živi nešto više muškaraca (138.933) nego žena (138.207), što zvuči čudno, a, po Marinkoviću, može se objasniti traljavošću popisivača, budući da se LGBT zajednica kod nas ne računa kao zvanična, pa kao takva nije mogla ni da bude upisana.

Muškarci u ovakvim nefomalnim brakovima stari su prosečno 44 godine, a žene 41. Između dva popisa udeo partnera u vanbračnoj zajednici povećan je sa 3,83 odsto na 4,87. Najviše ih je u Majdanpeku, Kovinu, Žagubici, Beloj Crkvi, Požarevcu i Srbobranu, a najmanje u Preševu, Prijepolju, Trgovištu, Raškoj...

RZS je objavio i popisne podatke vezane za fertilitet. Ovo je prvi popis u kom je pitanje o broju živorođene dece postavljeno i muškarcima.

Kod njih je skoro izjednačen udeo onih bez dece i sa dva deteta (oko 36 odsto), a slede muškarci sa jednim biološkim detetom. Kod žena najveći je procenat onih koje su rodile dvoje dece (42,8 odsto), pa onih koje nisu rađale (25,7 odsto). Udeo majki i očeva sa više od troje dece izrazito je nizak, jedva nešto iznad dva odsto.

Najveći prosečan broj dece zabeležen je, kao i godinama unazad, u Medveđi, Tutinu, Sjenici, Preševu, Prijepolju, Bojniku i Novom Pazaru (više od 1,6 u proseku), a najmanji u Starom gradu, Vračaru, Savskom vencu, Zvezdari, Novom Beogradu, Voždovcu, Paliluli i Novom Sadu (manje od 1,2 deteta u proseku).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije