JOŠ NEJAKI RADE KAO - VELIKI: Prva nacionalna anketa pokazala da je 10 odsto najmlađih, između pet i 17 godina, radno zloupotrebljeno

OKO 82.000 dece u Srbiji, uzrasta između pet i 17 godina, izloženo je radnim zloupotrebama, što čini 10 odsto ukupnog broja mališana ovog uzrasta, pokazala je prva Nacionalna anketa o zloupotrebi dečjeg rada, koju je sproveo Republički zavod za statistiku.

FOTO: Arhiva novosti

Iskorišćavanje je najrasprostranjenije u poljoprivredi, među onima između 12 i 14 godina, i to najviše u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. U gradovima su deca zloupotrebljena za rad na ulici.

Trenutno je 14.000 dece, starosti između pet i 14 godina, izloženo opasnom radu (2,2 odsto dece ovih godina), kao i 21.000 dece uzrasta 15 do 17 godina (10,1 odsto).

- Pod zloupotrebom dečjeg rada smatra se bilo kakav rad koji obavljaju deca između pet i 14 godina, izuzev kućnih poslova kao što su nabavka ili brisanje prašine (što ne sme da traje dnevno duže od tri sata), kao i obavljanje opasnih poslova za decu između 15 i 17 godina - objašnjava za "Novosti" Vesna Pantelić, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku. - U opasne poslove spadaju rad na ulici, noćni rad, rukovanje potencijalno opasnim mašinama, poput vožnje traktora ili upravljanja motornom testerom, izlaganje ekstremnim temperaturama, kao što je rad na građevini, kopanje, branje voća, rad sa hemikalijama (prskanje pesticidima), izloženost ekstremnoj buci...

FOTO: Arhiva novosti

Konkretno, opasni poslovi za decu su svi oni koji nisu primereni njihovom uzrastu i mogu negativno da deluju na njihov fizički i psihički razvoj. Na primer, kada nose težak teret, krivi im se kičma. Kada beru jagode, satima se nalaze u neadekvatnom položaju, a bilo je i slučajeva ozbiljnih opekotina od sunca. Anketa na terenu pokazala je da je najmlađi deo populacije u ruralnim predelima najčešće izložen prašini, ekstremnim vrućinama i rukovanju traktorom i opasnim mašinama.

- Ljudi koji su učestvovali u anketiranju kažu da najčešće nisu videli svesnu nameru roditelja da zloupotrebi svoje dete u radne svrhe. Čak je primećeno i da, ukoliko su deca dobri đaci, roditelji ih štede od najtežih poslova. Mahom su to u pitanju ekonomski slabije situirane porodice ili sa nižim stepenom obrazovanja. Kada pitate decu zbog čega pristaju da rade, kažu: zato što doprinose prihodima domaćinstva, da bi stekli veštine ili da bi pomogli u kući. One prave, velike zloupotrebe u ovoj anketi ostale su skrivene - primećuje Vesna Pantelić.

Ipak, postavlja se pitanje da li deca, pomažući ukućanima, stiču zdrave radne navike i da li je to za njih bolje ili gore nego kada satima igraju igrice? I da li to dete ima manje šanse za obrazovanje od svojih vršnjaka koji posle škole nemaju nikakve obaveze? Naša sagovornica kaže da je ova tema dobra za razmišljanje kod donosilaca odluka u sferi obrazovanja - kako organizovati nastavu ovoj deci tako da više znanja steknu u školi, nego kroz vannastavni rad za koji nemaju vremena.

Pokazalo se i da je u svim starosnim grupama stopa zloupotrebe veća za dečake nego za devojčice. U seoskim domaćinstvima deca su angažovana na uzgoju životinja, u mešovitoj poljoprivredi i gajenju useva. Zloupotreba nije primećena u industriji, građevinarstvu ili rudnicima, jer je i za poslodavce riskantno da angažuju maloletnike.

Rad na ulici takođe se smatra zloupotrebom. Na evidenciji Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu prošle godine bilo je 20 "dece ulice".

- To su deca koju ne štite roditelji ili bliske osobe, često su prinuđena da prose, peru vetrobrane, skupljaju sekundarne sirovine ili žive na ulici. Kada je u pitanju ovakva zloupotreba, centar za socijalni rad postupa po službenoj dužnosti po obaveštenju policije, pravosudnih organa, ili građanja, što može biti i anonimno. Posle prijave, stručni radnici po hitnom postupku pokreću proceduru neodložne intervencije sa ciljem uspostavljanja bezbednosti za dete - kažu u Gradskom centru.

Pošto dete sklone sa ulice, najpre pokušavaju da pronađu roditelje ili najbliže srodnike, a ako su deca žrtve zanemarivanja i nebrige, mogu biti izdvojena iz porodice ukoliko se proceni da su životno ugrožena, ili da će biti izložena daljem ozbiljnom ugrožavanju. Ako postoji saznanje da su žrtve prinudnog prosjačenja, podnose se krivične prijave.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije