SUDBINA KOSTINE SESTRE ZAVISIĆE OD VRŠNJAKA: U školu 1. septembra treba da se vrati i devojčica koju je obeležio najstrašniji zločin

POVRATAK u školu sestre Koste K., koja od 1. septembra treba da krene u peti razred, zasad se ne zna u kojoj školi, jer je iz "Ribnikara", gde je njen brat 3. maja ubio devetoro dece i čuvara, ispisana, mnogo je slojevitije i teže pitanje od zakonske regulative po kojoj devojčica "može da se upiše u bilo koju školu".

Foto: D, Milovanović

Kako će i da li će devojčicu prihvatiti deca u novoj školi, kako će reagovati njihovi roditelji i nastavnici, kako će se ona izboriti sa etiketom da je sestra masovnog ubice...? To su samo neka od bezbroj pitanja koja se otvaraju. A stručnjaci kažu da je ključ oporavka devojčice koja je postala kolateralna šteta svog brata ubice baš u tome kako će je prihvatiti vršnjaci u školi.

Psiholozi i pedagozi, koje smo pitali šta treba učiniti kako bi sestra Koste K. nastavila školovanje nakon što je njen brat počinio maskar u školi koju su oboje pohađali, kažu da za to treba pripremiti decu, roditelje i nastavnike škole u kojoj će ona nastaviti školovanje. Kažu da svima treba da se objasni da ona nije kriva za taj zločin, a psiholozi i sa njom treba da rade kako bi se integrisala u novu sredinu sa što manje posledica.

Devojčica koja je u vreme Kostinog zločina bila četvrti razred, od kobnog 3. maja nije išla u školu. Kako saznajemo, ona je iz škole ispisana nekoliko dana nakon masakra. Ipak, završila je četvrti razred jer je do tada bila odslušala dve trećine gradiva, a to po zakonu znači da mogu da joj se zaključe ocene i da okonča razred.

Zakonskih prepreka za njeno dalje školovanje nema i ona može da se upiše u bilo koju školu, to je poručila i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Međutim, otvaraju se mnoga druga pitanja.

- Ključ njenog oporavka je u tome kako će je prihvatiti vršnjaci u školi, a psiholozi i pedagozi treba da ih pripreme za njen dolazak - kaže za naš list psiholog dr Tamara Džamonja. - Devojčica je žrtva svega što se dogodilo i njen oporavak zavisi od zajednice i od toga kako će biti prihvaćena u novoj školi. I u toj obrazovnoj ustanovi teško da se neće znati čija je sestra, a pošto ona nije kriva za delo koje je počinio njen brat, važno je da se deca pripreme, da je prihvate i da ona razume da je dobrodošla, a ne stigmatizovana.

- To je za nju vrlo važno, ona neće moći da zaboravi šta se dogodilo, a njen oporavak zavisi od sredine, između ostalog i škole koju će pohađati - ističe naša sagovornica.

- Postoji bojazan da će deca pomisliti: "Kada je on to učinio, učiniće i ona". Deca iz straha mogu da pokažu neku agresiju prema njoj, jer agresija i jeste reakcija na strah i pokušaj da se odbranimo od nečega - kaže naša sagovornica.

Kosta će, kako je juče potvrdio direktor Osnovne škole "Dr Dragan Hercog" Zoran Aleksić, nastaviti obrazovanje u ovoj ustanovi.

- Čekamo da se u narednih nekoliko dana završe administrativne procedure oko dolaska K. K. u našu školu - rekao je Aleksić. - U saradnji sa lekarima, biće napravljen plan za K. K. koji će obuhvatati način i metode rada. Naš rad zavisi od mišljenja lekara, jer mi radimo sa decom koja su bolesna, i to nije slučaj samo u slučaju K. K. već uopšte.

- Pretrpeo je veliki šok, sada se nekako držimo, spremamo ga za polazak u školu, godinu će početi u "Ribnikaru", pa ćemo videti kako će se osećati i da li je potrebno da ga upišemo u neku drugu školu. Smatrali smo da je tako najbolje - kaže nam majka ovog dečaka koji sada treba da krene u šesti razred. Ona smatra da su deca koja su bila svedoci ubistva i koja su videla mrtve drugove - zanemarena i prepuštena sama sebi.

Ova majka ističe i da se đaci iz odeljenja 7/2 u kome je Kosta K. počinio masakr vrlo sporo psihički oporavljaju, da neka ne izlaze iz kuće, uplašena su i da imaju različite reakcije.

Psiholog Tamara Džamonja kaže da je to očekivano ali da se može prevazići uz posebne programe koji se bave posttraumatskim stresom.

- To su tipična ponašanja, a od deteta zavisi kako će prevazići stres - kaže ona. - Ukoliko dete stalno ima simptome posttraumatskog stresnog poremećaja, teško da može da nastavi da pohađa tu školu. Ne treba ni insistirati, već promeniti školu. Važno je da ne bude izolovano, nego da ima redovne aktivnosti. Neka deca se brže oporavljaju i mogu da se suoče sa mestom na kome je počinjen zločin. Potreban je poseban pristup za svako dete.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije