Kardiovaskularni problemi – vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji

Problemi povezani sa srcem i vemana su jedan od najčešćih uzroka smrti u našoj zemlji. Ateroskleroza, na primer, koja uzrokuje suženje i začepljenje arterija koje napajaju srce, mozak, bubrege i donje ekstremitete, rezultira smrću 52 od 100 ljudi. Bolesti srca i krvnih sudova često ne pokazuju simptome sve dok se ne javi ozbiljan incident poput moždanog udara, infarkta ili gangrene.

Pexels

Međutim, vaskularna hirurgija može produžiti život kardiovaskularnim bolesnicima. Nakon bajpas operacije, pacijenti mogu normalno živeti i vratiti se redovnim aktivnostima. Gotovo svaka osoba starija od 50 godina ima određeni stepen ateroskleroze ili drugih bolesti krvnih sudova. Ove bolesti brzo napreduju i imaju genetsku predispoziciju.

Upravo zato, veoma je važno da dođete do hirurga koji vas može primiti što pre i koji može da se u potpunosti posveti vašem slučaju. Kako bi izbegli dugačke liste čekanja, na sajtu Hipokratija možete pronaći bazu svih medicinskih ustanova u kojima rade lekari čija je specijalizacija vaskularna hirurgija ali i iskustva koja su drugi pacijenti imali prilikom lečenja.

Koji simptomi zahtevaju pregled vaskularnog hirurga?

Nasleđivanje oboljenja krvnih sudova uključuje setove gena koji povećavaju rizik od ateroskleroze, venskih bolesti, aneurizmi, dijabetesa i tromboze. Ova oboljenja nastaju kao rezultat kombinacije naslednih faktora i nezdravog načina života koji uključuje stres, pušenje, lošu ishranu i nedostatak fizičke aktivnosti.

Tegobe koje zahtijevaju pregled vaskularnog kirurga mogu biti raznolike i ukazivati na moguće probleme u cirkulaciji. Osećaj boli ili grčeva koji se javlja prilikom izvođenja određenih aktivnosti ili u određenom položaju može ukazivati na suženje ili blokadu arterija koje obezbeđuju te ekstremitete šo može biti znak perifernih arterijskih bolesti.

Bol u rukama ili nogama koja se javlja noću i ometa san takođe može biti povezana sa poremećajem cirkulacije. To, takođe, mogu biti simptom perifernih arterijskih bolesti ili drugih vaskularnih problema. Na lošu cirkulaciju mogu da ukazuju i rane koje ne zarastaju ili imaju dugotrajan proces zarastanja. Ovakve pojave mogu biti povezane sa venskom insuficijencijom ili drugim vaskularnim problemima.

Prolazni ishemički napadi ili moždani udar su ozbiljni vaskularni događaji koji zahtevaju urgentnu medicinsku pažnju. Oni se mogu manifestovati kao privremeni gubitak osećaja ili kao slabost u ekstremitetima, gubitak vida, poremećaj govora ili koordinacije. Ovi simptomi ukazuju na mogući problem sa cirkulacijom u mozgu i zahtevaju hitan pregled lekara.

Ako doživljavate gubitak težine bez očiglednog razloga ili osećate bol ili nelagodu nakon obroka, to može biti povezano s vaskularnim problemom u crevima. U takvim situacijama je moguće je da postoji suženje ili blokada arterija koje obezbeđuju creva, što za posledicu može imati nedostatak kiseonika i hranljivih materija i bolne simptome.

Proširene vene su često estetski problem, ali mogu biti i znak venske insuficijencije. Proširene vene mogu biti posledica slabe cirkulaciju krvi natrag prema srcu i mogu biti povezane sa venskom insuficijencijom ili drugim vaskularnim poremećajima. Naglo oticanje jednog dela ruke noge, uz promjene boje i temperature kože, može biti znak vaskularnog problema poput duboke venske tromboze ili limfedema. Ovo stanje zahtijeva hitnu evaluaciju i lečenje kako bi se sprečile dalje komplikacije.

Atroskleroza – bolest koje se treba paziti

Ateroskleroza je bolest koja zahvata arterije mozga, srca, bubrega i nogu. Prvi simptomi nedovoljne ishrane organa variraju ovisno o zahvaćenom području. Ako su aorta i arterija nogu zahvaćene, može se pojaviti osećaj hladnoće ali i grčevi u potkolenicama.

Ako su srčane arterije dominantno zahvaćene, kod pacijenata se može javiti bol u prsima koji se širi prema vilici i levom ramenu, te otežano disanje. Simptomi nedovoljne ishrane organa često dugo ostaju neprimetni, stoga se preporučuju kontrolni ultrazvučni pregledi nakon pedesete godine, bez obzira na prisutnost simptoma.

Vreme – ključan faktor u vaskularnoj hirurgiji

U vaskularnoj hirurgiji, pravovremene odluke su od presudne važnosti, jer greške se ne praštaju već ispaštaju. Veme igra ključnu ulogu u medicini, jer brzo delovanje direktno diktira rezultate intervencija. Uspešna intervencija u oblasti vaskularne hirurgije zahteva mudrost u donošenju odluka, tehničku savršenost i brzinu izvođenja, kako bi tkivo trpelo što manje.

Pregled vaskularnog kirurga je kompleksan specijalistički pregled koji obično nije bolan i ne zahteva invazivne instrumente. Traje oko 20-30 minuta, osim u složenijim slučajevima koji zahtevaju dodatna ispitivanja.

Fizikalni pregled uključuje pregled celog tela, s naglaskom na područja od interesa prema anamnestičkim podacima. Inspekcija obuhvata pregled kože i traženje specifičnih znakova loše prehrane, zadebljanja noktiju i atrofije mišića. Palpacija uključuje procenu temperature kože, kapilarnog punjenja, prisutnosti otoka te ispitivanje pulseva. Auskultacija se koristi za otkrivanje šumova na određenim tačkama a po potrebi se meri obim ekstremiteta uz doplersko merenje krvnog pritiska.

Dodatne dijagnostičke procedure mogu biti potrebne u određenim slučajevima, poput laboratorijskih analiza, ultrazvuka (venskog i arterijskog sastava, srca), angiografije, radiografije i kapilaroskopije. Takođe, brzina je bitna i u organizaciji lečenja. Važno je individualno planirati trenutak prijema pacijenta, dijagnostiku i eventualnu operaciju. Pravilan postupak u pogrešno vreme neće donijeti značajnu korist.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije