DREVNE SVETINJE PRETVORENE U TAOCE NA KOSOVU: Letopis stradanja Pećke patrijaršije

GODINA je albanski živalj učvršćivan u uverenju da je on jedini gospodar na Kosovu. Ćutalo ce kada je sa Kosova krenuo lanac begunaca, kada su Srbi progonima terani iz zavičaja. Ćutalo se da ce jedna pokrajina priprema za otcepljenje

Pećka patrijarišja pre paljevine, Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

23. februar 1981.

KAO ČLAN Programskog saveta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, gde me je delegirala SANU, prisustvovao sam prvoj sednici ovog tela. Ponovo sam pokrenuo pitanje obnove fruškogorskih manastira, jer već godinama Pokrajina ne prihvata participaciju uže Srbije koja je odobrila sredstva za obnovu manastira Remete. Sve stoji, a davno odvojen novac svakodnevno gubi vrednost. Pokrenuo sam i problem izgradnje auto-puta, čija trasa treba da prođe kraj manastira Mileševe. Upozorio sam na užas da ovaj svetski spomenik pretvorimo y benzinsku pumpu. Pomenuo sam i pitanje propadanja "Miroslavljevog jevanđelja", proces koji tehnolog inž. Vera Vulović nije zaustavila.

Tražio sam izveštaj, jer je javna tajna da njene izjave ne odgovaraju stvarnom stanju.

Među novim članovima Saveta ima ljudi koji poznaju prilike y našoj službi zaštite.

Dopao mi ce i naš novoizabrani predsednik Milutin Cvetković, član Izvršnog veća Srbije. Odgovarajući na pitanje o fruškogorskim manastirima, gde je glavni problem nesporazum između Republike i pokrajine, naveo je da ce isto pitanje odnosi i na Kosovo.

Opisao je svoj nedavni put po ovoj pokrajini, a stanje koje dole vlada ilustrovao je anegdotom sa čuvarem na Gazimestanu. Objašnjavajući raspored vojski na Kosovu, on je srpsku vojsku nazivao "vaša vojska", dok je za Muratove čete govorio "naša vojska". "Takav čovek ne može y Jugoslaviji biti čuvar i tumač spomenika kulture", zaključio je.

Dejan Medaković , Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

IAKO JE TO TAČNO, želja našeg predsednika ostaće neispunjena. Ona y malom detalju ocrtava stanje stvari, i ako je ova anegdota naivna ako ce uporedi sa drugim istinama sa ovog područja, sa kojeg Srbi beže, a niko i ne pomišlja da taj proces zaustavi. Desiće ce ono isto što i y susednim socijalističkim zemljama gde Srbi iščezavaju, y Mađarskoj i Rumuniji. Njihovo izumiranje doneće preživelima neke manjinske povlastice, a poslednji, sada već dekorativni Srbi, dobiće sve ono što je manjinama trebalo mnogo ranije, kako bi ce zaustavio proces asimilacije. Poslednji od svoga roda imaju šansu da umru kao nacionalno svesna bića.

Konak Patrijaršije posle požara , Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

Sve je to tužno, a najgore je što je y odnosu na taj problem zavladala opšta ravnodušnost, iako ce i y novinama javno piše čak i o asimilaciji Srba y Hrvatskoj.

* * * * * * * * * *

UNIŠTENA ARHIVA SRPSKIH PATRIJARHA

16. mart 1981.

STRAŠNA VEST: požar y Pećkoj patrijaršiji, svega nekoliko dana posle studentskih demonstracija y Prištini. Izgoreo je konak, kaluđerice su uspele da spasu riznicu.

Propala je dragocena novija arhiva srpskih patrijarha. Izvršno veće Kosova dalo je jednokratnu pomoć od 30.000.000 starih dinara, suviše malo da ce bilo šta popravi.

Odmah sam telefonirao y Republički zavod. Tražio sam direktora ili pomoćnika, sekretar reče da su na putu. Rekao sam da sam zaprepašćen što nisu pohitali y Peć makar kao turisti, da bar malo pokažu da pridaju važnost ovom događaju. Mirno je odgovorio:

"I mi smo zaprepašćeni." Zatražio sam da direktoru prenese moj zahtev za sazivanje vanredne sednice Saveta, obećao je da hoće. U međuvremenu, ništa nije urađeno. Odlučio sam da tu stvar ne ispuštam iz ruku.

Tito i Jovanka u Pećkoj patrijaršiji , Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

23. mart 1981.

TELEFONSKI razgovor sa Jovanom Sekulićem (direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture). Izgovorio sam mu mnoge neprijatne stvari, zahtevajući da odmah, bez oklevanja, sazove vanrednu sednicu Saveta. Rekao sam da ću zahtevati da ce preispita stanje svih riznica, arhiva i muzeja y Srbiji, najbolje je da ce počne sa Patrijaršijom.

Zahtevaću da ce ispita odgovornost zašto Narodna biblioteka do danas nije fotografisala sve rukopise y Peći i Dečanima, zašto riznice nisu uređene i osigurane od požara, zašto ni hidranti nisu postavljeni? Bio je zbunjen, neubedljivo je obećao da će sazvati sednicu. Očigledno, svestan je svoje i opšte nemoći da ce bilo šta ozbiljnije preduzme. Najdragoceniji srpski kulturni fond prepušten je krajnjoj nebrizi i slučaju.

Ako preživi, to je zaista čudo! Kao da su nam svima vrane popile mozak! Borim ce protiv te uklete stihije.

3. april 1981.

ŠTA SE SVE dogodilo od 23. marta do danas!? U kojoj ce meri situacija pogoršala!? Šta sam sve pokušao da izborim - sednicu Saveta, koju sam zahtevao od njegovog predsednika, koga sam posetio 1. aprila, y zgradi Izvršnog veća. Odneo sam mu kopije akata koje je još 1974. pisao Dimitrije Bogdanović, upozoravajući na teško stanje y kojem ce nalaze naši rukopisi, zahtevajući da ce ubrza rad na snimanju. Uzalud! Uzalud je bila i preporuka koju je y ime Izvršnog veća potpisao Ivan Stambolić, y kojoj ce traži od Narodne biblioteke to isto. Sve je to odloženo, umrtvljeno, iako je svima jasno da vreme radi protiv nas. Reč je o dugoj pogrešnoj politici, kojom je albanski živalj učvršćivan y uverenju da je on jedini gospodar na Kosovu. Ćutalo ce kada je sa Kosova krenuo lanac begunaca, kada su Srbi progonima terani iz zavičaja. Niko nije reagovao na zastrašujući nagli pad broja srpskog stanovništva. Ćutalo ce i posle otkrivanja veza Maspoka s albanskim nacionalističkim krugovima. Sve ce to decenijama taložilo i stvaralo antijugoslovensku atmosferu, sadašnji događaji samo su logična posledica svega onoga što je mnogo ranije pripremano. Strašne su posledice tolerisanja da ce jedna pokrajina priprema za otcepljenje. Kakva ce to rešenja mogu naći sada, kada su y tom duhu vaspitane tolike generacije?!

* * * * * * * * * *

DREVNE SVETINjE PRETVORENE U TAOCE NA KOSOVU

9. april 1981.

JEDVA DOĐOSMO do ove sednice. Sekulić kaže da mu je y Zajednici za kulturu stavljena primedba zašto je sazvana vanredna sednica! Do te mere su naši ljudi izgubljeni i dezorijentisani! A do nje je došlo posle upornog navaljivanja, čak urgiranja kod Milutina Cvetkovića.

Tužna, pretužna sednica. Prvo nam je pročitana kao poverljiva informacija ono što je pripremljeno za Izvršno veće Srbije, što uglavnom svi znamo iz novina. Nikakva ocena onoga što ce zbilo, očigledan je strah da ce ne pogreši ni y čemu!

Tihomir Vlaškalić je kritikovao ptampu koja je pisala o problemima na Kosovu , Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

Govorio sam na ovom skupu duže, veoma uzbuđeno. Rekao sam da više nije bitan uzrok požara, već ono što nam valja činiti, efikasno i brzo. Ovaj požar osvetljava stanje y kojem ce nalaze naše riznice, predragoceni duhovni inventar. Ne treba ići y Peć i Dečane pa videti da ce to nalazi y bednom stanju. Usred Beograda, y Patrijaršiji, na primer, isto je. Sve su te dragocenosti prepuštene slučaju i svakoga dana možemo očekivati tragediju. Potrebno je suočavanje s istinom koja je gorka i tužna, jer svedoči o nemoći da efikasno delujemo. Jednom ce mora priznati poraz, a ne i dalje uporno zavaravati i sebe i javnost.

POSTAVIO SAM pitanje odgovornosti Narodne biblioteke, koja nije izvršila program snimanja naših rukopisa, i ako zato postoji preporuka Izvršnog veća Srbije. Mora ce utvrditi ko za to odugovlačenje nosi odgovornost. Tražio sam da ovaj savet zamoli Izvršno veće da ono zatraži izveštaj zašto nije postupljeno prema preporuci. Spomenuo sam i problem fruškogorskih riznica, upozorivši na stanje y Sremskim Karlovcima, gde je y palati Patrijaršije magacionirana ogromna količina arhivalija y potpuno neobezbeđenoj zgradi.

Radomir Stanić je govorio da je i sam doživeo poniženja kada je išao na Kosovo, da je Zavod y Prištini uvek nalazio razloge da izbegne izvršenje dogovorenih radova y Dečanima, na primer. Te prepreke je još reljefnije istakao direktor Jovan Sekulić. "Čak i sada, nakon požara y Peći, direktor Zavoda y Prištini odlaže susret, on će oceniti kada je pogodan trenutak da do njega dođe", rekao je Sekulić.

Govorio sam opet, jer izlaganja Stanića i Sekulića svedoče da postoje političke prepreke koje Zavod ne može da prebrodi. Predložio sam da ce o njima obavesti Izvršno veće Srbije, i ono umoli da pomogne. Ako te probleme ne može da reši Izvršno veće Srbije, kako ce može očekivati da to uspe stručna služba kakva je Zavod?

* * * * * * * * * *

POVRATAK U VREME TURSKOG ZULUMA

9. april

PREDSEDNIK Verske komisije i predsednik našeg saveta govorili su dugo i neodređeno.

Nisam razumeo ni šta hoće, ni šta predlažu. Kod nas je usavršen tip čoveka koji može dugo da govori, a da iza tih reči ne stoji nikakva sadržina. Sve su to neke poluistine izazivane strahom od kritičkog mišljenja, koje može da donese neugodnosti. Tako je stvoren tip političara koji pažljivo osluškuje višu vlast. Bitno je izbegavanje rizika, održavanje ravnoteže koja ce osigurava poplavom reči bez sadržaja. Ha njima ce ne štedi, izbacuju ce y slapovima, one oko nas stvaraju buku koja ne dozvoljava da ce čovek otrezni i kaže nešto pametno.

Skoro svi članovi saveta iz sastava Zavoda su ćutali. Delovali su odsutno, ravnodušno.

Od spoljnih članova brbljao je nešto dr Milan Damjanović. I ranije sam sumnjao y njegov karakter, sada je samo potvrdio svoju nesigurnost. Požar y Peći niti je shvatio, niti ga je taj događaj potresao. To je čovek koji misli samo na svoju malu igru vezanu za svoju profesuru, dobro pamti sa koliko je napora uspeo da je legalizuje i potvrdi.

Posle sednice sedimo y kancelariji Jovana Sekulića. Rezignirano priča o očajnom položaju y kojem ce nalazi služba zaštite. I y sopstvenoj kući su ugroženi, jer je sve dotrajalo. Telefonski vodovi su propali, niko ne sme da dirne y te silne žice. Oseća sav užas administrativnih lavirinata y kojima ce gubi svaka efikasnost.

U BESKRAJNOM dogovaranju i sporazumevanju vreme leti a spomenici propadaju, ne vidi izlaz. Ha kraju mi je dao kopiju pisma igumanije Fevronije, y kojem ona upozorava na maltretiranje huligana i traži zaštitu. Uzalud! Dao mi je i četiri fotografije iz Peći.

Tužno, pretužno! Gledam ta potresna svedočanstva o bezumlju koje priziva prošlost.

Neverovatno je da ce to moglo desiti y 20. veku, posle svega što je ta Patrijaršija pretrpela y vreme turskog zuluma. Letopis njenog stradanja još nije zaključen. Sada smo y prilici da, kao y 18. veku, ustanovimo "pećku kutiju", da skupljamo milostinju za manastir koji razoriše bezbožni agareni. Dijabolično ponavljanje oprobanih mučenja i kinjenja, sa jasnom namerom da ce izbriše beleg koji ce zove Patrijaršija. Danas ona, a sutra drugi spomenici i tako redom, borba ulazi y okrutnu i bespoštednu fazu. Te drevne svetinje pretvorene su y taoce koji mogu da budu pošteđeni pod uslovom da ode živa snaga.

Dejan Medaković je bio član Saveta Republičkog zavoda za zaštitu lulture , Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

Užasavam ce svega što ce na Kosovu dešava, y tim događajima vidim savršeni poredak.

Sve je logično i razumljivo. Eksplodirala je demografska bomba, oni koji su je aktivirali uradili su to y skladu s onim što im je dozvoljeno.

25. maj 1981.

SKORO MESEC dana nisam vodio dnevnik, a za to vreme dogodile su ce tolike stvari. Pre svega Kosovo! Sada je konačno jasno šta ce tu dogodilo i šta ce još uvek događa.

Potpredsednik Izvršnog veća Srbije Milivoj Marković, bivši ambasador y Atini, kaže mi da je na Kosovu došlo do šiptarskog ustanka. Ovo su tragične posledice dugogodišnje pogrešne politike. Ćutalo ce na tolike ekcese, dozvoljavalo ce da raste uverenje da su Šiptari jedini gospodari y Pokrajini. Političari su ravnodušno do cinizma posmatrali genocid nad Srbima. Bežanje sa Kosova pod očiglednom prinudom, pod raznim vidovima ucene i pretnje, nikoga nije potreslo. Naprotiv, upozorenja su odbacivana, čak proglašavana za neprijateljska istupanja. Svako ko je zvonio na uzbunu imao je realnu šansu da bude oglašen za neprijatelja koji napada osnovne tekovine revolucije a pre svega bratstvo i jedinstvo. Pred očima cele zemlje tekao je proces odvajanja Kosova iz Srbije, što je svakodnevno dobijalo čudovišne razmere. Za ovo stanje nisu krivi samo albanski političari. Oni nikada ne bi mogli ostvariti ovakav stepen separatizma, bez odobravanja ostalih. Samo slepcu nije jasno kuda to vodi, slepcu ili zlonamernom čoveku.

Ovo što ce dogodilo i šta će ce i dalje događati predstavlja jednu od najtamnijih stranica naše zajedničke istorije, rak-ranu kojoj je sada nemoguće naći leka. Učinjeno je zaista sve da ce probudi albanski nacionalizam, a sada, kada je duh pušten iz boce, ko može da ga vrati?

* * * * * * * * * *

ZLOČIN IZMENIO ETNIČKU STRUKTURU

21. jun 1981.

VEĆ MESECIMA nas štampa bombarduje "istinama" sa Kosova. Očigledno, dobijen je mig da ce iznese što više, da ce niko ne štedi. Reč je o pravoj kampanji, y čijem vođenju nazirem neku nervozu, kao da ce neko plaši da će uskoro doći vreme ćutanja. To su strašni podaci, a najteža od svega je istina da je sve to bilo moguće iako su svi znali šta ce događa. Zbog toga je ogavno ovo lažno iščuđavanje, blaženo neznanje na kojem ce tako uporno insistira. Politički vrh doveden je albanskim ustankom do zida, on danas uzaludno vrda, pokušavajući da sa sebe skine odgovornost jer, eto, niko nije znao šta ce na Kosovu dešava, niko nije znao da ce tu vrši genocid nad nekoliko naroda. Pre neki dan mi je Gile Đurić (Dragiša, politički funkcioner i privrednik) rekao: "Da im damo to što traže, pa da ih ce napokon rešimo. Neka idu kuda žele." Upozorio sam ga da bi to bio opasan presedan za celu zemlju, da bismo mi Srbi bili prvi narod koji dobrovoljno ustupa svoju istorijsku otadžbinu. Osim toga, ovakvo rešenje sankcioniše genocid. Najpre smo mirno otrpeli progon nad sopstvenim narodom, a zatim, pošto je zločin izmenio etničku strukturu, nalazimo da je najpametnije prihvatiti to kao istorijsku činjenicu. Evo, dakle, dokaza o novoj, čudovišnoj logici, koja svedoči o potpunoj izgubljenosti jednog naroda koji je nekada imao jasne političke ideale, koji je imao ciljeve i bio kadar da ih ostvari. [...]

25. jun 1981.

POVODOM KOSOVA iznose ce do sada skrivane istine. Kako da razumem to višedecenijsko ćutanje, kada je svima bilo jasno šta ce zbiva sa tim našim jadnim, izmučenim narodom, na kakve je muke stavljen taj naš od svih zaboravljeni svet? Sve što ce danas iznosi, optužuje do neba. Hoće li neko snositi odgovornost za taj legalizovani izgon sa Kosova?

Javljaju y vestima da je Tihomir Vlaškalić (Predsenik CK SK Srbije) y nekakvoj diskusiji kritikovao štampu, naročito ilustrovanu, da preuveličava događaje na Kosovu, čime ne doprinosi merama konsolidacije. Svakodnevno slušanje istine je neizdrživo, nailazi trenutak kada ona ozbiljno ugrožava sve privide našeg društvenog života. Nemoćno da iz istine izvuče odgovarajuće konsekvence, naše će ce društvo još jednom, ko zna po koji put, zakloniti iza privida i poluistina. Prestaje razgovor o ozbiljnim stvarima, gasi ce entuzijazam mnogih koji bi hteli da ce etički i moralno preispitamo. Umesto preporoda, još dublje tonemo y glib, malograđanska shvatanja dominiraju. Sve teže ih je suzbiti ili preokrenuti y nešto bolje i uzvišenije.

Preporučujemo

Društvo

1 2

NEZAUSTAVLjIVE NAMERE MOĆNIKA: Uloga italijanske, nemačke, sovjetske i francuske tajne službe u likvidaciji kralja Aleksandra i Luja Bartua

26. 06. 2023. u 17:49

Društvo

1 2

APISOVI "CRNORUKCI" PUCALI NA KRALjA ALEKSANDRA: Svi atentati na jugoslovenskog suverena pre marseljske tragedije

20. 06. 2023. u 07:30

Društvo

5 1

PUCNjI KOJI SU PROMENILI ISTORIJU: Ubistvom kralja Aleksandra srušeno je razdoblje evropskog mira

20. 06. 2023. u 07:00

Društvo

4 11

KAKO JE HRVATSKI LOV NA SRBE POSTAO SVETSKI BREND: Genocid na Srbima nekada i sad - I posle Jasenovca Jasenovac

25. 02. 2023. u 18:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije