Društvo

PRE 32 GODINE: Na današnji dan počeo rat u Sloveniji i formalni raspad Jugoslavije

V.C.S.

27. 06. 2023. u 14:45

NA današnji dan, pre 32 godine, izbio je Slovenački rat za nezavisnost, poznat i kao Desetodnevni rat, kojim je i formalno otpočeo raspad Jugoslavije.

ПРЕ 32 ГОДИНЕ: На данашњи дан почео рат у Словенији и формални распад Југославије

FOTO: Arhiva novosti

Dva dana pre toga, slovenački i hrvatski parlamenti doneli su odluku o proglašenju nezavisnosti.

Jedinice JNA u ranim jutarnjim satima, 27. juna, napustile su kasarne i krenule na granične prelaze tadašnje SFRJ, koji su se nalazili i u Sloveniji. Tako je 306. protivvazdušna brigada, sa sedištem u Karlovcu, prešla u Sloveniju kod Metlike, ali su je napali slovenački teritorijalci.

Nekoliko sati kasnije, kolona tenkova i oklopnih transportera napustila je kasarnu u Vrniki kod Ljubljane i uputila se ka međunarodnom aerodromu Brnik, ali su Slovenci na putevima kao prepreke postavili automobile i kamione, pa ja JNA nasilno sklanjala vozila da stigne do aerodroma.

Snage JNA su i iz Maribora krenule prema prelazu Šentilj i pograničnom mestu Dravogradu, ali su i oni naišli na prepreke. Istovremeno, Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo je bacalo letke iznad raznih delova Slovenije, pokušavajući da odvrati Slovence od otpora.

Slovenački vojnici i policajci opkolili su kasarne i zaustavljene kolone JNA, a na nekim mestima su otpočeli oružani napadi i došlo je do gubitka prvih života. Iznad Ljubljane teritorijalci su oborili dva helikoptera JNA, ubivši članove posade.

Uprkos tome, do ponoći 27. juna, vojska je zauzela sve prelaze duž italijanske granice, skoro sve prelaze na austrijskoj granici i nove prelaze uspostavljene duž slovenačke granice sa Hrvatskom. Međutim, mnogo jedinica je još bilo "zaglavljeno" širom novouspostavljene države.

Tokom noći između 27. i 28. juna, slovenačkoj teritorijalnoj odbrani je naređeno da izvede opštu ofanzivu protiv JNA. Mnogi slovenački pripadnici jugoslovenske vojske su dezertirali.

Rat je trajao desetak dana. Formalno je okončan 7. jula, Brionskim sporazumom, a 18. jula Predsedništvo SFRJ donosi odluku o povlačenju JNA iz Slovenije.

Prema nekim izvorima, ukupno je poginulo 66 ljudi na obe strane, od čega 22 mlada vojnika na odsluženju vojnog roka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 56

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (9)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike
Feljton

0 0

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

PRVU deceniju list je bio nedeljni list, a onda je usred Prvog svetskog rata, 1916, postao dnevni list i kao dnevni list je pola veka igrao ključnu ulogu u životu američkog Srpstva, naročito u godinama Drugog svetskog rata i u burnom posleratnom dobu, kada je u novoj, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vladao crveni, revolucionarni režim.

28. 04. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!