ALBANSKI GRB I ZASTAVA OSMIŠLJENI U SARAJEVU: Knjigama o istoriji Bosne i Kosova pravdali bombardovanje Srbije

GLAVNA SLABOST knjiga Noela Malkoma je što on vrlo proizvoljno tumači izgradnju nacionalne svesti i procese za stvaranje nezavisne nacionalne države.

Dušanov zakonik, Foto Arhiva

U celoj dosadašnjoj naučnoj literaturi o Albancima je osnovno pitanje odnos islamskih i sekularnih motiva u onome što se naziva Nationa Building Process. Verujem da je to do sada najbolje ostvareno u knjizi Stavra Skendija The Albanian National Awkaening 1878/1912 iz 1967. Cela svetska literatura muku muči sa pitanjem zašto se nacionalni preporod, kao istorijski proces za osamostaljenje nacionalne države, javio sa zakašnjenjem u svim islamskim društvima. Da bi ideja o samostalnosti mogla da pobedi mora da se u društvu pojavi nova socijalna struktura, jer feudalno ustrojstvo zajednice ne stvara nezavisnu naciju.

Umesto sumiranja dosadašnje naučne literature o odnosu islama i nacije, Noel Malkom jednostavno polazi od toga da su Albanci vazda bili poseban narod jer su imali svoje običajno pravo u "Kanonu Leke Dukađina" i svuda su se od drugih balkanskih naroda štitili proglašavanjem šerijatskog prava u svojim velikim pobunama. Ja sumnjam da je Malkom pročitao "Kanon Leke Dukađina", koji je objavljen i u našem prevodu 1986. I drugi koji taj zakon uzimaju kao argumenat mogli bi ići samo do one granice do koje nauka može ići, a to je da su postojali veliki zakoni u prošlosti naroda, a ne da su oni postigli nezavisnu državu zato što su u borbi za njeno ostvarenje ponovo uveli u život te stare zakone. To bi bilo isto kao kad bi Srbi nakon Berlinskog kongresa ponovo uveli u život "Zakonik cara Dušana", ili "Vasojevićki zakon od 12 točaka", koji ovom albanskom kanonu priliči. A upravo tako Noel Malkom objašnjava kako je postala moderna albanska nacionalna država. On veli da je proglašavanje šerijatskog prava i "Kanona Leke Dukađina" pre i posle Prizrenske lige 1878. bio poduhvat za stvaranje nove države odvojene od Turskog carstva.[...]

OSTAJE PITANjE šta je u "Kanonu Leke Dukađina" verodostojno iz XV veka, a šta su dopune i dodaci iz kasnijih stoleća. U ovoj verziji koja je kod nas objavljena pominje se obaveza prosaca kad idu na pogađanje oko kupovine devojke, da moraju poneti kafu, šećer i jestivo ulje. Tačno se određuju cene lepših devojaka u austrijskom novcu početkom ovoga veka... Ako Malkom zaključuje da je taj zakon ostao nepromenjen od XV do XIX veka, onda je on napravio epohalno otkriće za svetsku civilizaciju, da kafu u Evropu nisu doneli turski trgovci sredinom HVII veka, nego je ona bila upotrebljavana u Malisorima dvesta godina pre toga... Na Balkanu ima dosta domaće gluposti, pa ne vidim razloga da bi i to trebalo da uvozimo iz civilizovanije od nas Britanije.

Moderna albanska nacija je izrasla iz osnova toga naroda koje su stajale na raspolaganju kao tekovina istorijskog razvoja. I prednost i tragedija albanskog naroda je u tome što je u njegovoj borbi za samostalnost uvek neka velika svetska sila igrala vrlo istaknutu ulogu. Kao što se moglo očekivati, gospodin Malkom ne zna za ulogu austrougarske administracije na podsticanju početnih koraka u albanskom procesu nacionalnog osvešćenja. U Sarajevu i Dubrovniku su postojala središta u kojima su se obrađivali projekti standardizacije nacionalnih jezika, alfabeta, i prvih priručnika za istoriju.

Ta središta su delovala pod nadzorom istaknutog istoričara Leopolda Talocija iz Beča.

On je organizovao izradu nacrta nacionalnih simbola, kao što je grb i zastava. Crvena zastava sa dvoglavnim crnim orlom je bila izabrana. U sarajevskom "Državnom arhivu" čak je sačuvan i račun po kome je jedan slikar iz Beča 1897. godine uplatio 15 florina "za izradu grba sa zastavom". Savremeni albanski istoričari (Luan Maltezi) nisu u pravu kada veruju da njihova zastava i grb potiču iz srednjovekovnog doba.

* * * * * * * * * *

PROCVAT LITERATURE ZA PREVASPITAVANjE JAVNOG MNjENjA

LEOPOLD TOLACI napisao je na nemačkom jeziku jednu "Popularnu istoriju Albanaca". Bila je prevedena na turski i tajno objavljena u Aleksandriji (Egipat). Knjiga je trebalo da "pomogne u buđenju nacionalnog osećanja i svesti o zajedničkoj pripadnosti Albanaca bez razlike na jezik i religiju".

U uslovima kada je prirodni proces nacionalnog osvešćavanja u evropskom smislu bio nepoznat, neki ljudi su u Beču pokušali da sačine jedan veštački i virtuelni. Tek je sa albanskim komunizmom iza 1945. albanski narod, prema usvojenom ruskom modelu ubrzane urbanizacije, i sam pokušavao da svoju budućnost oblikuje na realnim osnovama. Tek je tada stvoreno društvo koje je izgledalo kao slab, ali ipak snažan temelj industrijalizacije. Do toga vremena je socijalno vođstvo velikih islamskih veleposednika usmeravalo albanski razvoj u smislu izgradnje jedne islamske, a ne evropske nacije. [...]

I Memorandum SANU se našao na udaru Noela Malkoma , Foto Arhiva

U krizi oko Kosova, knjiga Noela Malkoma ima značajnu funkciju. Kao i knjige koje se pišu o istoriji Bosne, ovo je takođe tekst koji nudi opravdanje za politiku mešanja i vojnu intervenciju. Američki predsednik Buš je u decembru 1992. opomenuo srpskog predsednika da će američka vojska intervenisati na Kosovu i u Srbiji, ako tamo dođe do konflikta zbog srpske akcije. To je novi predsednik Klinton ponovio 1993. Do odašiljanja 500 američkih vojnika u Makedoniju 1998, procvetala je i politička literatura za odgajanje onog dela javnog mnjenja zapadnih zemalja, koje se oslanja na svoje vlade. U skladu s tim je i Noel Malkom u ovoj knjizi počeo svoju priču da nakon propasti Jugoslavije, "ratove u zemlji nisu počeli civili, nego vojne snage kojima je neko komandovao odozgo". U istoriji Bosne i Hrvatske, veli on, nije bilo etničkih ratova, sem nešto sukoba 1943-1945. Te su ratove izazivali politički lideri, a cela je ta argumentacija okrenuta prema srpskoj strani i njenom političkom i kulturnom vođstvu. [...]

U KOJOJ MERI postoji istovetnost istorijske slike o Bosni i Hercegovini kakva je ona iz knjige Noela Malkoma i političkih mera koje visoki međunarodni predstavnik na delu provodi, vidi se iz izveštaja SRNA (Branka Novaković) iz Amsterdama 3. novembra 1998. Citiran je Bilten lista "Inter", koji štampaju nevladina udruženja bliska OEBS i Kancelariji visokog međunarodnog predstavnika. Zagovara se stvaranje "građanskog društva u Bosni i Hercegovini, koje bi bilo bez nacionalnih obeležja i identiteta, sa ciljem stvaranja jedne osobene bosanske sredine". Tu se veli da je u interesu Evropske zajednice da NATO ostane u BiH što duže: "Posle formiranja mešovitih opština u Republici Srpskoj i slabljenja moći nacionalnog bloka, ako do toga uopšte dođe, odmah će se preći u drugu fazu sjedinjavanja koje bi trebalo da obuhvati reformu medija i školstva, tj. uspostavljanje jednog nautralnog i bezličnog sistema... Pokušaćemo da utičemo na usvajanje što većeg broja zajedničkih elemenata nastave u oba entiteta - stoji u obrazloženju projekta koji je odobrila Svetska banka i za njegovo provođenje izdvojila 17 miliona nemačkih maraka, od čega Republici Srpskoj pripada samo pet odsto. Više novca biće dato ako RS pristane na reformu školstva, koja se odnosi na promenu tumačenja istorije, posebno o vremenu turske okupacije, na drugačiju obradu srpskih epskih pesama, udaljavanje od školskog programa Srbije i na pretvaranje veronauke u predmet na dobrovoljnoj osnovi. Poseban akcent stavljen je na latinsko pismo i ijekavicu, "jer se u većem delu Bosne i Hercegovine tako govori". Zaključuje se da je "u sastavljanju pomenutog programa za reformu obrazovanja učestvovala sa nekoliko saradnika i muslimanska strana".

Na 340. stranici svoje knjige Noel Malkom govori o "Dekleraciji 216" srpskih intelektualaca 1986. i "Memorandumu SANU" iste godine. Ne navodi da je ovaj protest bila prirodna reakcija nacionalne srpske elite protiv premene nacionalne strukture Kosova, ali uporno optužuje "Memorandum SANU" da je imao udela u izbijanju građanskog rata.

Slično kao dela Marka Vilera i Roberta Donije, njegova knjiga je, takođe, izvor za optužbe o srpskoj odgovornosti za krizu u Jugoslaviji 1992.

Preporučujemo

Društvo

0 4

FALSIFIKOVANjEM ISTORIJE PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE - U PONEDELjAK U "VEČERNjIM NOVOSTIMA" NOVI ISTORIJSKI DODATAK

26. 02. 2023. u 14:44

Društvo

0 0

NEGOVANjE SEĆANjA KROZ ZAGRLjAJ SADAŠNjOSTI I PROŠLOSTI - U ponedeljak u "Večernjim novostima" novi Istorijski dodatak

19. 02. 2023. u 15:36

Društvo

7 21

KAD JE TITO OTKUPLjIVAO ŽITO: Novo istorijsko svetlo na sve faze i privide jugoslovenskog projekta

19. 02. 2023. u 17:00

Društvo

1 1

PARTIJSKO OSVAJANjE SELA: Bunt zbog brutalnosti za vreme obaveznih otkupa posle 1945. godine

17. 02. 2023. u 17:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije