IZ ORBITE MESECA VODIĆE SE NOVI RATOVI NA ZEMLJI: Srpski stručnjak Draško Dragović otkriva vojnopolitičku pozadinu misije "Artemis"

NA današnji dan, pre 50 godina, američki kosmonauti iz modula "Apolo 17" sleteli su na Mesec i kao poslednja ljudska posada prošetali njegovom pustom površinom.

Foto NASA

Iako su rakete već bile spremne, sledeće tri misije "Apolo" su otkazane, jer se nije videla svrha u trošenju desetina milijardi dolara da bi ljudi sleteli na Mesec i doneli još nekoliko stotina kilograma stena potpuno istih kao i one koje su ranije donete.

Posle pola veka nešto se suštinski promenilo i ove godine je kao svetska senzacija iz SAD najavljen povratak ljudi na Mesec. Upravo danas, 11. decembra, u Pacifik treba da padne probna sonda - kosmički brod "Orion" - basnoslovno skupe misije "Artemis". Njena prva faza je, posle nekoliko neuspelih pokušaja zbog tehničkih problema, najzad praktično započela 16. novembra, kada je sa kosmodroma Kejp kanaveral lansirana raketa SLS, najveća koja je ikad napravljena.

Foto NASA

Ona je u svemir ponela sondu "Orion" sa četiri čovekolike lutke opremljene mnoštvom senzora koji treba da daju podatke kako će putovanje najbržom raketom delovati na pravu posadu, naročito tokom povratka i prizemljenja koje će biti mnogo brže i doslovno vrelije nego u misijama pre pola veka.

Misija je nazvana po Artemidi, starogrčkoj boginji lova i divljine kojoj su prinošene ljudske žrtve, a zvanično proklamovani cilj je da 2025. na Mesec vrati kosmonaute. Po tom programu, oni na pustom Zemljinom satelitu bez vode i atmosfere treba da ostanu duže vreme i počnu da prave prvu ljudsku koloniju, koja će se širiti dolaskom sledećih misija i dugoročno postati odskočna daska za odlazak ljudi na Mars.

U medijskim panegiricima posvećenim misiji "Artemis" vešto je zamaskirana činjenica da sonda "Orion", koja treba da bude prvo ljudsko stanište na Mesecu, nije sletela na hladni Zemljin satelit, iako bi to bilo logično ukoliko prvi kosmonauti tamo treba da budu najmanje mesec dana.

Neki naučnici smatraju da je pričom o Mesecu u stvari zamaskiran pravi cilj prvog dela misije "Artemis".

- Njena zvanična obrazloženja imaju smisla koliko i priča da najkraći put od Beograda do Budve vodi preko Beča - kaže inženjer Drago I. Dragović, autor nekoliko desetina knjiga i hiljada članaka o astronautici.

- Misija "Artemis" jeste veliki poduhvat, naučno i tehničko čudo. Nije reč samo o raketi SLS, najvećoj koja je ikada napravljena, ni o sondi "Orion" za četvoročlanu posadu, koja ima 33 raketna motora kojima upravlja elektronika sposobna da radi u užasnim uslovima.

Modul "Orion", Foto NASA

Iza samog lansiranja stoji neverovatna logistika koju su dale hiljade vrhunskih naučnika, inženjera, tehničara i bezbroj matematičkih proračuna. Poređenja radi, japanska misija "Hajabusa", neuporedivo jednostavnija, koja je išla da donese uzorke sa asteroida, imala je 10.000 izračunatih trajektorija, odnosno razrađene scenarije postupanja za svaku moguću grešku. Svemirske misije su ogromni poduhvati koji izazivaju divljenje i basnoslovno koštaju, o čemu mediji gromoglasno izveštavaju. Ta buka pak zaglušuje osnovno pitanje: šta je prava svrha takvih izuzetnih napora. Suštinski odgovor leži u činjenici da o pokretanju kosmičkih misija ne odlučuju naučnici već političari, pa je i motiv misije "Artemis" politički i naravno - vojni.

Sagovornik "Novosti" podseća da je trka u svemiru počela u vreme "hladnog rata", nakon što su Sovjeti uspešno lansirali prvi veštački satelit "Sputnjik" u Zemljinu orbitu. Od tada do pada Berlinskog zida budžeti supersila su izdvajali astronomska sredstva za svemirske projekte i prototipove letelica koje bi bile čudo da se i danas naprave.

Hladni rat je simbolično i završen jednom kosmičkom obmanom. Reganova administracija plasirala je fantastičnu priču "Zvezdani ratovi" o američkim satelitima-ubicama, nosačima nuklearnih projektila, a SSSR je naseo i uleteo u troškove izgradnje svog vojno-kosmičkog kompleksa, što je, po nekim procenama, dovelo do ekonomskog kolapsa ove supersile.

- Kosmički programi se pravdaju frazom o naučnim istraživanjima, ali hajde samo da analiziramo međunarodnu orbitnu stanicu koja već decenijama leti oko Zemlje i u kojoj se 24 časa dnevno obavljaju naučni eksperimenti - ukazuje Dragović.

- Decenijama se menjaju posade, inženjeri, dovlače se tone opreme... A da li ste čuli i za jedno veliko naučno dostignuće proizašlo iz tih istraživanja? Niste! Dakle, stotine milijardi dolara su potrošene na istraživanja koja ne daju rezultate? Naravno da rezultati postoje, ali oni nisu za civile. Špijunaža i kontrola su osnovni cilj od prvih dana osvajanja kosmosa do danas.

Dragović podseća da se u javnosti često citira manje od dva minuta govora američkog predsednika Džona Kenedija, kojim on najavljuje program "Apolo" koji će odvesti ljude na Mesec kao nacionalni zadatak.

- U javnosti se to interpretira kao miroljubivi poziv da ljudi napuste ratove i druge gluposti i okrenu se nauci i napretku - naglašava Dragović. - Stvari izgledaju drugačije kada se odsluša ceo govor. Rečenica koja se citira je samo finale tirade protiv Rusa koji su, po Kenedijevim rečima, nameravali da raketama napadnu Ameriku, na šta su SAD morale da odgovore boljim i većim raketama. Ko pažljivo čita dokumentaciju misije "Artemis" uočiće da je proklamovana namera naseljavanja ljudi na Mesecu pod "možda". Pod "obavezno" je izgradnja američke kosmičke stanice koja će kružiti oko Meseca na orbiti udaljenoj 90.000 kilometara, a njom je upravo sada prolazila sonda "Orion". Pravo pitanje je - čemu će ta stanica služiti? Zašto je postala interesantna baš sada? Konkretan povod je, po mom mišljenju, to što je kineska sonda istom orbitom prošla pre američke.

Modul "Orion", Foto NASA

Ta strateški interesantna orbita na 90.000 kilometara od Meseca prvi put je javno u naučnim radovima pomenuta 1997, kada je zaustavljen program NASA pod imenom "Konstelejšen", koji se bavio povratkom ljudi na Mesec.

- Obamina administracija je zbog prigovora da je to uzaludno trošenje novca zaustavila Mesečev program i pokrenula prvu misiju "Artemis" sa ciljem da na retrogradnu orbitu oko Meseca dovuku asteriod - objašnjava Dragović.

- Ona je proračunata kao jako zgodna i ekonomična, jer u njoj svemirski brod mesecima može da stoji radi istraživanja ne trošeći gorivo. Onda je smišljeno da je još bolje da se na sam asteroid postavi kosmička stanica, koja bi mogla da bude i vojna, a sa nje bi mogli da se izvode letovi do Meseca.

Pokazalo se da je ukidanje programa "Konstelejšen" dovelo do strateških promena u finansiranju i kontroli svemirskih misija.

- Senat i Kongres mogli su lako da prete i zahtevaju kontrolu NASA kao državne agencije, a od početka "Artemisa" nađen je način da se to zaobiđe - objašnjava Dragović.

- Vojska je poslove počela da poverava privatnicima kao što je Ilon Mask. To vam je objašnjenje i "filantropske" priče o lansiranju desetina hiljada satelita koji navodno treba čovečanstvu da obezbede besplatni internet. Iza toga stoji strateška namera da se ogromnom satelitskom mrežom obezbedi neuništivi sistem navigacije za američku vojsku, jer ni Rusi ne bi mogli da sruše 20.000 letelica odjednom. Amerikanci su u ovu priču uvukli i evropsku i japansku svemirsku agenciju, jer sve dok se one bave američkim programima, ne mogu da razvijaju svoje. Amerikanci su sprečili Evropljane da prvi lansiraju svoj, bolji rover na Mars, jer je trebalo da ga nosi ruska raketa.

- Ako se pogleda šira slika, vidi se da su Kinezi punom parom krenuli u svemir i da stižu Amerikance - kaže Dragović. - Njima sada nedostaje samo vreme, jer su u poziciji maratonca koji je kasnije startovao od trenutno vodećeg trkača, koji nije brži već je samo krenuo ranije. Amerikanci osećaju da im Kinezi duvaju za vrat i da će ih kad-tad prestići. Kineski "cunami" koji se dešava na kosmičkim istraživanjima je neverovatan, ali o tome se veoma malo izveštava. O tome upravo svedoči činjenica da su Amerikanci brže-bolje pokrenuli "Artemis" kada su videli da su Kinezi prošli strateškom orbitom oko Meseca i ispitali je. Mislim da nam sledi vreme kolonijalne trke u vasioni, prvo za orbite, a jednog dana i za teritorije.

DOBIT

MOTIV koji pokreće Amerikance da bilo šta rade je dobitak, materijalni ili politički, naglašava Draško Dragović:

- Zvanična priča o mineralnim resursima Meseca je obmana, jer Zemljin satelit ne krije nikakva rudna bogatstva od kojih bi se neko obogatio. Čak i da ih ima, on je toliko daleko da bi bilo koja eksploatacija bila astronomski preskupa, ništa se iz svemira ne može jeftino dopremiti na Zemlju. Dakle, dobitak leži u nečemu drugom.

Zaboravljeni programski jezik

TOKOM posete NASA Draško Dragović je upoznao penzionisanog veterana programa "Apolo", koji je doveo ljude na Mesec:

- Upitao sam ga zašto im sada treba toliko vremena da pripreme novu misiju na Mesec, a on je odgovorio da je "Apolo" napravila neka druga Amerika. Da su znanja izgubljena, jer su inženjeri pomrli ili penzionisani, nema više rudnika iz kojih su vađene tadašnje sirovne, ni firmi koje su pravile delove. Pokazao mi je ogromnu sobu punu traka nosača informacija sa prethodnih putovanja na Mesec koje su beskorisne jer su zabeležene danas zaboravljenim programskim jezikom. Zato je sadašnja misija na Mesec kretanje od nule.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije