DOBROTA IZ KORPI ZA OTPATKE: Aleksandar Subotin svojim životom pokazao kako nemoguće postaje moguće

Zoran RAJIĆ

07. 12. 2022. u 07:45

POSLE više od deset godina, koliko je provela u mraku, žena iz Kucure kod Vrbasa, koja živi sama, dobila je nedavno struju iz solarnog panela.

ДОБРОТА ИЗ КОРПИ ЗА ОТПАТКЕ: Александар Суботин својим животом показао како немогуће постаје могуће

Foto privatna arhiva

Neki drugi stariji ljudi, takođe iz romske populacije, u ovom i još deset naselja u Bačkoj, ni sanjali nisu da će dobiti nove zube, koje im je "namestio" doktor iz Brazila. Siromašni svet doživljava "čuda" zahvaljujući svešteniku Aleksandru Saši Subotinu iz Kucure, koji je i svojim životom pokazao kako ono što se čini nemogućim - postaje moguće.

I sam pripadnik romske zajednice, Saša je, kad je pošao u školu, jeo ono što su druga deca bacala u korpu za otpatke. Zato se danas u njegovoj kući u velikom kazanu priprema hrana za socijalno ugrožene, stare i nemoćne i za porodice sa više dece.

- Roditelji su me, kad sam imao 18 meseci, ostavili kod babe i dede, s kojima sam živeo u jednoj jedinoj prostoriji 4 sa 4 metra. Do 18. godine sam spavao sa dedom, a tek onda dobio svoju sobu. U trećem razredu hteo sam da napustim školu, jer nisam imao šta da obučem i obujem. Tata mi je doneo patike broj 41, iako sam nosio 36. Ostao sam u klupi, jer je deda kazao da moram da učim i da ćemo se nekako snaći - priča Subotin.

Digitalna učionica za decu koja nemaju internet, Foto privatna arhiva

Aleksandar je u 11. godini počeo da zarađuje radeći na njivi, a nadničar je bio do svoje 20. godine.

- Od 11. godine sam bio i sluga kod jednog poljoprivrednika u selu. Dok su se druga deca igrala, ja sam čistio svinjce, hranio stoku, tresao dudove za rakiju, vozio traktor i pomagao gazdi u oranju. Zauzvrat sam dobijao svinju za klanje na kraju godine i kukuruz za živinu koju su baba i deda držali - priseća se Aleksandar.

Iako su mu poslovi ostavljali malo vremena za učenje, bio je dobar i vrlo dobar đak, a u

8. razredu odličan. Upisao je Srednju poljoprivrednu školu u Futogu kod Novog Sada, ali se tamo nije dugo zadržao.

- Bilo je to moje prvo odvajanje od babe i dede, a teško mi je palo i to što sam štrčao među ostalim učenicima, koji su bili bolje obučeni od mene. Trebalo je da moje školovanje preuzme Centar za socijalni rad, a to je zahtevalo da moja majka redovno donosi u školu neke potvrde, što je njoj bilo naporno. Zato sam se vratio u Kucuru.

Po povratku je otišao u Evanđeosku crkvu, priznatu hrišćansku zajednicu, da tamo zatraži posao. Primljen je da čisti poljske toalete u crkvi, u kojoj je posle pola godine postao blagajnik, a 2004, u svojoj 20. godini stasao za pastora, što je i danas. Evanđeoska crkva ima vernike, mahom Rome, u Kucuri, Vrbasu, Ravnom Selu, Despotovu, Kosančiću, Kulpinu, Bačkom Gradištu, Đurđevu, Tovariševu, Bačkom Novom Selu i Srbobranu. Pastor Aleksandar pruža ruku spasa ljudima u tim naseljima, ističući da pomoć nikad nije uslovljavao pristupanjem crkvi.

Saša donosi i dobro raspoloženje, Foto privatna arhiva

Uspostavio je kontakt sa organizacijom "Pomoć istočnoj Evropi" iz Holandije, odakle stiže najviše donacija, ali i volontera, koji uređuju naselja u Bačkoj i na usluzi su ljudima u nevolji. Holanđani su omogućili da se pri crkvi u Kucuri podigne pet plastenika, u kojima se uzgajaju povrće i cveće, od čije prodaje se održava narodna kuhinja i obezbeđuju paketi namirnica, garderobe, ogreva, školskog pribora, higijenskih artikala i lekova i omogućava porodicama da donose veš na pranje. Finansirali su i obuku domaćeg stanovništva za pomoć starim ljudima. Pored stomatologa iz Brazila, ljude su po kućama pregledali i lekari iz Amerike.

Sveštenik Saša je postao sinonim za dobrotu. Pomaže se najviše Romima, ali i drugim ljudima.

- Za romske, ali i druge osnovce sprovodimo pomoć u učenju, a nedavno smo pokrenuli i digitalnu učionicu za decu koja nemaju kompjuter i internet. Trenutno sva romska deca iz naselja u kojima smo prisutni pohađaju srednju školu, a večernju osnovnu je završilo više od 100 odraslih, za koje smo organizovali trening za bavljenje biznisom - navodi Aleksandar.

Pružanjem pomoći i propagiranjem pravih vrednosti, ističe on, poboljšana je higijena u romskim kućama, prestale su krađe i alkoholisanje, a u Đurđevu je ugašeno žarište prostitucije.

- Ono na šta sam najviše ponosan jeste to što su Romi prestali da gledaju kako volonteri sa strane rade u njihovim naseljima, nego su se uključili u aktivnosti lokalnih zajednica - kaže omiljeni sveštenik.

IZA ĆOŠKA MANjE TROŠKA

U humanitarnom radu su angažovani i Sašina supruga Danijela, sin Vladimir, učenik srednje poljoprivredne škole, i ćerka Rebeka, učenica drugog razreda osnovne škole.

Saša i Danijela su se uzeli 2005, kad je njemu bilo 21, a njoj 19 godina. Upoznali su se tako što su njegov očuh i njen otac braća po majci.

- Danijela je iz porodice boljestojećih Sinti Roma koja je držala luna-park i ringišpil.

Pre nje nisam imao devojku. Kad sam je uhvatio za ruku, znao sam da mora da bude moja žena. Njen tata me je dva sata "ribao", govoreći da ću imati problem ako ne budem ozbiljan. Da mi je nije dao, ukrao bih je, jer kao što kaže naš narod: "Iza ćoška manje troška" - smeje se Aleksandar.

POLIGLOTA

Sveštenik, koji nema formalno bogoslovsko obrazovanje, upisao je vanredno smer za kompjutersko konstruisanje u srednjoj školi u Vrbasu, gde mu je ostalo da završi još treći i četvrti razred. Međutim, svojim radom je stekao veliko obrazovanje, o čemu svedoči i to da, osim srpskog i romskog, govori engleski, slovački i rusinski i, kako kaže, razume španski.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

BRUKA NA AUSTRALIJAN OPENU: Novinari terali Cicipasa da se odrekne reči da je Đoković najbolji svih vremena, ovako se sve završilo!