DO 2050. BIĆE NAS MANJE NEGO 1948? "Novosti" istražuju - Šta očekuje građane Srbije uoči popisa, od 1. oktobra

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

19. 09. 2022. u 11:00

NEŠTO manje od dve nedelje ostalo je do početka redovnog popisa stanovništva, domaćinstava i stanova.

ДО 2050. БИЋЕ НАС МАЊЕ НЕГО 1948? Новости истражују - Шта очекује грађане Србије уочи пописа, од 1. октобра

Foto: N. Skenderija

Otvoren je Info-centar za zainteresovane građane, privode se kraju obuke 15.000 popisivača, 2.200 instruktora ih je već prošlo, svi su "naoružani" laptopovima sa upitnicima... Na upitniku vezanom za stanovništvo ima 32 pitanja sa mnoštvom potpitanja, dok na upitniku za stanove i zgrade ima 28 pitanja sa potpitanjima. Procene su da će se svaki popisivač zadržati oko pola sata u jednom domaćinstvu.

Koliko nas tačno ima u odnosu na 2011, kada je održan prethodni popis, znaće se već 30. novembra, kada će biti objavljeni prvi rezultati. Pre 11 godina Srbija je imala 7.186.862 stanovnika, 2.487.886 domaćinstava, 2.423.208 nastanjenih stanova. U zemlji je bilo 48,69 odsto muškaraca i 51,31 odsto žena. Prosečna starost iznosila je 42,2 godine.

Ove godine očekuje se da će nas biti manje i da ćemo prosečno biti stariji. Procene Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu vitalne statistike, odnosno rađanja i umiranja, kažu da nas ima oko 6,8 miliona. Tu, međutim, nisu uračunate spoljne migracije, čiji se tačan broj ne zna.

- Kada se uključe i spoljne migracije, procene su da bi broj stanovnika sada mogao da bude ispod 6,5 miliona, a sredinom veka očekuje se da će nas biti 3,5 do 4 miliona, dakle, manje nego što nas je bilo posle Drugog svetskog rata - kaže demograf Ivan Marinković za "Novosti".

Naime, na prvom posleratnom, tzv. skraćenom popisu, 1948. godine, u Srbiji je bilo oko 6 miliona građana.

NEMA STRAHA OD POREZNIKA

MARINKOVIĆ dodaje i da su iluzorni strahovi da će poreznici koristiti podatke iz popisa. Naime, popisivači upisuju ono što im građani kažu, a to ne mora uvek da bude tačno ili precizno. Dešavalo se ne samo da kažu da im kuća ima 100 kvadrata iako ima 500, već i da oni koji ne žele nacionalno da se odrede kažu da su Marsovci ili Džedaji. Popisivač to upiše, a kasnije, prilikom kontrole, to se tretira kao nacionalno neopredeljen.

- Samo na osnovu broja rođenih i umrlih manje nas je za pola miliona nego pre deceniju, a tome treba dodati i spoljne migracije. Procene su da se godišnje iz Srbije iseli 15.000-20.000 ljudi više nego što se ovde doseli, pa očekujem ukupan pad u odnosu na prošli popis od oko 700.000 stanovnika - dodaje Marinković.

Osim negativnog bilansa vezanog za pandemijske godine, tu je i manji broj rođene dece. Dok se početkom pedesetih godina prošlog veka u Srbiji rađalo oko 160.000 dece, sada se godišnje rodi oko 65.000. Samim tim sve je manje žena koje ulaze u reproduktivni period. Novina je i da je sve više dama koje se nisu ostvarile kao roditelji, ali to se donekle kompenzuje činjenicom da je više njih koje rađaju i posle četrdesete godine.

- Očekujem, ipak, i neke pozitivne rezultate - navodi Marinković. - To su bolja obrazovna struktura stanovništva, veća kompjuterska pismenost, bolji ekonomski parametri.

Naš sagovornik dodaje i da će popisivači kao granicu uzimati 1. oktobar, pa ako vam se dete rodi npr. 10. oktobra, a popisivač dođe 20. to dete se neće računati, jer se sumira stanje samo do početka meseca.

Novosti

Takođe, biće popisani i stranci koji trenutno ovde borave. Oni koji su duže od godinu dana u našoj zemlji računaće se u naše stanovništvo, baš kao što oni koji žive duže od godinu dana u inostranstvu ulaze u sastav tamošnjeg stanovništva.

U međuvremenu, društvenim mrežama počele su da kruže poruke da bi popis trebalo bojkotovati, jer će on biti elektronski. Oni koji su protiv, tvrde da bi podaci, koji se unose u laptopove čiju nabavku je finansirala EU, mogli da budu zloupotrebljeni. Ivan Marinković ovo oštro demantuje:

- Podaci iz popisa služe jednoj državi da bi znala koliko ima stanovnika, gde najviše, a gde najmanje, kakvo je zdravstveno i obrazovno stanje nacije, da bi mogla da planira izgradnju školskih i zdravstvenih ustanova, puteva i ostale infrastrukture. Važni su i da bi znala koliki je procenat neke nacionalne manjine, ne bi li ova ostvarila zakonom predviđena prava. Albanci iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa bojkotovali su prošli popis, pa su svi planovi rađeni samo na osnovu procena, što je neprecizno. Naravno, popis služi i nama, istraživačima. Stanovništvo popisujemo još od 1834. i kneza Miloša, pa ne vidim zašto bi to sada bio problem - kaže Marinković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

OVO JE ĆERKA DUBRAVKE MIJATOVIĆ I POZNATOG GLUMCA: Sakrivena od očiju javnosti - od majke je nasledila lepotu