"HALU SMRTI" IZ BEČA VRAĆAJU U KRALJEVO? Inicijativa da se otkupi odneta lokomotivska železnička radionica gde su bili taoci pre streljanja

D. MATOVIĆ

30. 08. 2022. u 09:30

FOTOGRAFIJA na kojoj nasmejani nacisti poziraju pored streljanih talaca u Kraljevu u oktobru 1941, uskoro će biti vlasništvo Muzeja grada na Ibru.

ХАЛУ СМРТИ ИЗ БЕЧА ВРАЋАЈУ У КРАЉЕВО? Иницијатива да се откупи однета локомотивска железничка радионица где су били таоци пре стрељања

Nasmejani vermahtovac pored streljanih (na kupljenoj fotografiji), Foto B. Gajić

Ovo svedočanstvo o masakru nedavno je na onlajn aukciji kupio Branimir Gajić iz Beograda, a biće deo muzejske postavke o zločinu koji su Nemci počinili u odmazdi zbog ustaničkih napada na okupacionu vojsku. Vojnici Vermahta streljali su više od 2.000 nevinih ljudi, po surovom pravilu "sto Srba za jednog ubijenog i 50 za jednog ranjenog Nemca".

- Fotografije na kojima se vide zločini nacista su retke, zato što ih nema u arhivima - kaže Gajić za "Novosti".

- Često, poput ove, osvetljavaju istorijski važne događaje. I kada se pojave na aukciji, teško ih je kupiti zato što postoji krug evropskih kolekcionara koji sakupljaju morbidne fotografije na kojima je prikazano mučenje. Za ovu fotografiju nadmetali smo se do poslednje sekunde. Bili smo presrećni kad smo pobedili na aukciji.

Foto Tanjug

Gajić se nada da će skeniranu fotografiju u dobroj rezoluciji dobiti do kraja ove nedelje, a da će original stići do polovine septembra.

- Procedura nije jednostavna. Uplatio sam novac aukcijskoj kući, a dosadašnji vlasnik će mi je proslediti tek kad novac legne na njegov račun - kaže Gajić. - Fotografija je malih dimenzija, kakve su rađene u ono vreme.

Svi streljani taoci sa slike, kao i hiljade drugih, bili su zatočeni u hali Fabrike vagona pre egzekucije. Gajić je slučajno otkrio da su tu halu nacisti 1943. demontirali i preselili u Novo Mesto (Viner Nojštat) kod Beča. Odlučio je da se obrati Goranu Vesiću, da on pokrene inicijativu da naša država, uz podršku društveno odgovornih kompanija, otkupi ovu halu, vrati je u Kraljevo i pretvori u muzej gde će biti otvorena stalna postavka o kraljevačkom masakru.

- Nacisti su to radili sa fabričkim halama u okupiranoj Evropi jer su saveznici do 1943. uništili većinu njihovih industrijskih objekata. Tako se kraljevačka "hala smrti" našla u predgrađu Beča, gde su bili industrijski kompleksi za proizvodnju aviona i tenkova - ističe Gajić.

- Fabrika vagona je bila jedna od najmodernijih u to vreme, a taj pogon je preživeo Drugi svetski rat. Ovu halu, koja se danas koristi kao stovarište građevinskog materijala, Austrijanci, inače, zovu "Srpska hala" (Serbenhalle).

Taoci su u oktobru 1941. bili zatvoreni u krugu Fabrike vagona, a najveći broj njih je bio smešten u velikoj lokomotivskoj hali. Ona je odlukom okupacionih vlasti demontirana i premeštena iz Kraljeva. Dugo se nije znalo šta je sa njom, ali je posle rata otkriveno da je poslata u Austriju i ponovo montirana u gradiću, pedesetak kilometara južno od Beča.

Dodeljena je na upotrebu Fabrici lokomotiva i vagona u Beču, a tokom rata vlasništvo nad njom je zadržala Vrhovna komanda nemačke kopnene vojske. U njoj su se navodno vršile probe sa delovima raketa V-2, koji su u njoj rađeni. Posle rata je služila kao magacinski prostor, a potom se povremeno koristila za umetničke performanse i koncerte.

- Paradoks je da je lokomotivska hala posle Prvog svetskog rata dobijena kao reparacija, a onda je tokom Drugog svetskog rata poslužila kao mesto u kome su sakupljani taoci za streljanje - kaže Mirjana Savić, muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Kraljevu.

- U Muzeju podržavamo inicijativu Branimira Gajića, a njegov poklon je dragocen. Darovi, poput fotografije koju je kupio na aukciji, za nas su neprocenjivi. Dugujemo mu veliku zahvalnost. Malo je sačuvanih slika iz tog perioda. Najveći deo građe nalazi se u Vojnom muzeju ili Arhivu Jugoslavije. Fotografija koje ilustruju stravičnost zločina koji se dogodio u Kraljevu nema mnogo. Nemci su fotografisali sebe pored streljanih civila kako bi dokazali svoju revnosnost u izvršavanju zloglasne naredbe.

Na sledećem sastanku Odbora za koordinaciju za aktivnosti na zaštiti i uređenju groblja streljanih 1941. u Kraljevu razgovaraće se i o Vesićevoj inicijativi.

- Posle mnogo godina formirali smo radno telo za uređenje spomen-parka u Kraljevu - kaže Vukman Rakočević, zamenik gradonačelnika i predsednik Odbora.

- Ideja je da spomen-park dobije isti status kao Slobodište u Kruševcu i Šumarice u Kragujevcu. Ovde, nažalost, gotovo 80 godina ništa nije urađeno, a o ono što uradimo brzo se uništi. Tri puta smo postavljali zaštitnu ogradu, spomen-vagon je svojevremeno zapaljen, problema ima i sa kanalizacijom. Čak i da sve osvetlimo i postavimo kamere, bilo bi isto. Bez fizičkog nadzora, ne možemo ništa da uradimo. Zato planiramo da osnujemo javno preduzeće koje će voditi računa o lagerskom groblju koje je zaista veliko stratište i treba da ga čuvamo i negujemo sećanje na žrtve.

VESIĆ: NE ZNAJU STRAŠNU TAJNU

KAO i drugi Kraljevčani, i Goran Vesić, narodni poslanik i član Predsedništva SNS, odrastao je na sećanju na Kraljevački oktobar, najveću tragediju u istoriji ovog grada. Kada mu je poslao fotografiju na kojoj se vide tela streljanih žrtava i njihovi nasmejani dželati, Branimir Gajić ispričao mu je i priču o "Srpskoj hali" u Austriji.

- Pozvao sam našeg ambasadora u Austriji Nebojšu Rodića i utvrdili smo da je sada u hali stovarište građevinskog materijala.  Lokalni stanovnici znaju da je doneta iz Srbije, ali ne znaju njenu strašnu tajnu - kaže nam Vesić.

- Nekim čudom preživela je saveznička bombardovanja i tu je i danas. Hala je spomenik streljanima u Kraljevu. Za nas ona ima značaj kao što barake iz nacističkih koncentracionih logora za žrtve ili za državu Izrael. Ona je dokaz masakra nad srpskim narodom koji su sproveli nacisti u jesen 1941. Zato moramo da je sačuvamo. Neprocenjiva je za kulturu sećanja srpskog naroda. Naša obaveza je da je u dogovoru sa austrijskom državom otkupimo i vratimo u grad u kome je bila.  Halu treba ponovo montirati u Kraljevu, renovirati je i pretvoriti u stalnu postavku sećanja na žrtve streljanja iz oktobra 1941.

NEMILOSRDNO UBIJALI I DECU

UKOLIKO stigne na vreme, fotografija koju je Gajić poklonio kraljevačkom muzeju, naći će se na izložbi posvećenoj stradalima tokom Drugog svetskog rata u ovom kraju, a koja se otvara 12. oktobra.

- Dok je u samom gradu izvršeno masovno streljanje talaca u krugu Fabrike vagona, jedinice 749. i 737. pešadijskog puka 717. posadne divizije sprovodile su kaznene ekspedicije kroz kraljevačka sela - kaže Mirjana Savić. - Prema do sada utvrđenim podacima evidentirane su 203 civilne žrtve akcija nemačke vojske u selima Žičkog sreza. Među ubijenima je 13 dece, 33 žene i 157 muškaraca, uglavnom starije životne dobi.

* * * * * * *

Dragan Drašković i Silvija Krejaković, autori izložbe "Opomena", o odnosu prema kraljevačkim žrtvama

ISTINA O STRELjANjU još JE NEPOTPUNA

ODMAZDA koju su Nemci izvršili od 15. do 20. oktobra 1941. najtragičniji je događaj u istoriji Kraljeva. Ne postoje reči kojima se mogu opisati strahota, surovost i tragičnost stradanja nevinih talaca, privođenih i zatvaranih u lokomotivskoj hali Železničke radionice Kraljevo od 4. oktobra 1941. zarad čudne nemačke matematičke formule.

Vanredno stanje sa prekim sudom Nemci su u Kraljevu zaveli 15. oktobra, za gubitke pretrpljene toga dana - 14 mrtvih i 10 ranjenih, čime su pretnju izraženu u navedenoj formuli, najavljivanu i putem letaka, počeli da ostvaruju u krvavom piru ljudskog bezumlja. O kraljevačkom oktobru napisano je mnogo. Opevan je u pesmama i poemama, opisan u literaturi, tumačen u istoriografiji, prikazan na filmu, uvršćen u školski obrazovni program. Jednom rečju, prisutan je u svim sferama stvaralaštva, ali, nažalost, još ne na pravi način dovoljno istinit i verodostojan.

- Nemci nisu dozvoljavali širenje bilo kakvih informacija i pravljenje svetilišta na samom mestu zločina, zabranjujući stavljanje krstova i ukrašavanje grobova. Nedićeva vlast je u granicama svojih ovlašćenja i mogućnosti rešavala samo pitanje porodičnih prinadležnosti i pravno-imovinskih odnosa, ne baveći se istragom samog događaja - navode Dragan Drašković i Silvija Krejaković, autori izložbe "Opomena".

- Pored svega toga, porodice i rodbina su uspele da grobove bližnjih obeleže krstačama, imenom i prezimenom, da pripadajuće verske obrede obave u crkvi i prvi godišnji pomen 1942. uz odobrenje nemačkog majora Dimela, na groblju streljanih uz prisustvo sveštenika.

Spomen-park žrtvama Kraljevačkog oktobra 1941. Foto G. Šljivić

Autori izložbe kažu da posle oslobođenja Kraljeva 29. novembra 1944, brigu o taocima streljanim u oktobru 1941. i mestu zločina preuzima nova vlast i koristi ih prvenstveno u ideološke svrhe:

- Sve je osmišljeno za potrebe formiranja i učvršćivanja nove komunističke vlasti i veličanja uspeha NOB i revolucionarnog preobražaja. Žrtve-taoci su pali za ciljeve slobode i revolucije. Umesto utvrđivanja imena i prezimena svake žrtve, pojavljuje se uvećan, bezimeni broj streljanih. Verski obredi se potiskuju, a uvode novi, u kojima dominiraju društveno-politički radnici - političari. Mesto zločina je promenilo izgled. Umesto počupanih krstača posađene su topole, postavljani zajednički spomenici sa petokrakom (na slici), a crna boja kojom su štampani plakati za najavu godišnjih pomena, zamenjena je šarenim koloritom za najavu oktobarskih svečanosti, novokomponovane manifestacije osmišljene u duhu očuvanja bratstva i jedinstva.

Nagrađeni projekat, na osnovu koga je spomen-groblje dobilo današnji izgled, nije do kraja izveden, iako su za oktobarske svečanosti - enormno brojne goste, autore i učesnike programa, trošena značajna sredstva. Zbog navedenih i mnogih drugih razloga, istina o streljanim taocima je nepotpuna i neprimerena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

POGLEDAJTE S KAKVIM LAŽOVIMA IMAMO POSLA Vučić pokazao sramnu foto-montažu koju predstavnici opozicije dele po društvenim mrežama (FOTO)

"POGLEDAJTE S KAKVIM LAŽOVIMA IMAMO POSLA" Vučić pokazao sramnu foto-montažu koju predstavnici opozicije dele po društvenim mrežama (FOTO)

- POGLEDAJTE sa kakvim bolesnim lažovima imamo posla, pogledajte, poštovani građani, čime se bave i to već 30 dana, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pokazujući javnosti foto-montažu fotografije na kojoj se on navodno grli sa Aljbinom Kurtijem, a koju je Srđan Milivojević iz DS delio na društvenim mrežama.

03. 02. 2023. u 14:22

Komentari (3)

MARIĆ, BIKOVIĆ, KOSTIĆ... Koliko su visoki naši glumci?