BIĆU MRŠAVA IL' ME NEĆE BITI: Dr Karlo Karher o zamkama anoreksije kojoj, nažalost, podleže sve više tinejdžerki

RUČAK ću preskočiti, jela sam sa drugaricom u gradu - najčešći je izgovor za kojim pred roditeljima posežu tinejdžerke u želji da po svaku cenu zadovolje estetske kriterijume o mršavosti koje nemilosrdno nameće današnjica. Naredna "dosetka" je bacanje obroka kriomice ili pak namerno izazivanje pražnjenja želuca posle jela.

Foto Privatna arhiva

Viškovi kilograma u početku se relativno brzo tope, ali problem nastaje kada se posle dostignute željene telesne težine - mršavljenje nastavlja i ne može da se zaustavi. Jer, anoreksija nema za posledicu samo mršavost, ona često nosi mnogobrojne posledice, uključujući i mentalne.

- Mentalna anoreksija se javlja sa najvećom prevalencom među tinejdžerkama, a vrh dostiže između 15. i 19. godine. Češće se javlja u zapadnoj kulturi, retko u afričkoj i azijskoj populaciji, mada je česta u bogatijem japanskom društvu. Postoje izvesni dokazi da usvajanje zapadnih životnih stilova i težnja ka tim idealima doprinose porastu anoreksije i u nezapadnoj populaciji - upozorava dr Karlo Karher, neuropsihijatar u Opštoj bolnici "Dr Radivoj Simonović" u Somboru.

Kolika je kritična telesna masa na osnovu koje se može tvrditi da je reč o anoreksičnoj osobi?

- Telesna masa je 15 odsto ispod očekivane. Posredi je namerno mršavljenje, izbegavanje "hrane koja goji", namerno povraćanje, korišćenje laksansa, diuretika, strah od gojaznosti, endokrini poremećaj... Kod žena to izaziva amenoreju, kod muškaraca smanjenje libida i potencije.

Istraživanja pokazuju da se anoreksija višestruko češće javlja kod devojčica nego kod dečaka. Kakvi su zajednički simptomi?

- Zajednički simptomi su opadanje kose, lomljenje noktiju, poremećaj srčanog ritma, malokrvnost... Ukoliko se anoreksija javi pre puberteta, pubertetske promene kasne, rast može da zastane. Kod devojčica se ne razvijaju dojke i može sa javiti primarna amenoreja. Kod dečaka genitalije ostaju nezrele. Ozdravljenjem, razvoj se postepeno normalizuje.

Kakve su karakteristike adolescenata sa anoreksijom?

- Njih karakterišu opsesivne crte (rituali vezani za vreme jela, količinu, merenje telesne mase), orijentisanost prema uspehu (moram biti najbolja, ne smem da grešim), nisko samopoštovanje (nisam nikome bitna, ne bih da živim, mrzim samu sebe, osećam se prazno, ne treba mi niko), oskudne relacije s vršnjacima, samoća... Tu su i problemi ispoljavanja emocija (ne znam šta osećam).

Koja vrsta lečenja se preporučuje s obzirom na to da specifična psihofarmakoterapija ne postoji, a preparati za pojačavanje apetita nisu dovoljno efikasni?

- Lekovi su potrebni kod terapije somatskih sekvela anoreksije i kod terapije udruženih psihičkih poremećaja. Od terapijskih procedura preporučuje se: individualna psihoterapija, art-terapija, socioterapija, porodična, psihodrama, radna, joga, kao i terapija asistirana terapijskim psom.

Koliko dugo lečenje može da traje?

- Dužina lečenja se teško može predvideti, ali obično traje od jedne do tri godine. Četvorogodišnje praćenje pokazuje da je kod polovine pacijentkinja težina bila u normalnom opsegu, menstrualni ciklus je normalizovan, a četvrtina ima lošiji ishod jer nisu dostigli nijedan od kriterijuma. Dvodecenijsko praćenje pokazalo je da se trećina pacijenata može kvalifikovati kao izlečena, trećina, i pored normalne težine, ima psihičke probleme u partnerskoj vezi, a trećina ne uspeva da održi težinu, hronično je pothranjena ili ima bulimične epizode.

U kojim slučajevima anoreksija može da ima smrtni ishod ili pak suicid?

- Rani mortalitet javlja se u oko pet procenata.Dvadesetogodišnje praćenje pokazalo je da je mortalitet ishod u 20 odsto slučajeva, a jedna studija pokazala je da je 16,9 ispitanika sa anoreksijom pokušalo suicid.

Neka istraživanja ukazuju na to da geni mogu u određenoj

- Porodične studije pokazuju da je rizik obolevanja od anoreksije za osobu ženskog pola koja je u srodstvu sa osobom koja ima taj poremećaj 11 puta veći. Drugi faktori su: rani poremećaji ishrane, dečja gojaznost, teški životni događaji, neurobiološki faktori, temperament, niska usmerenost ka sebi,preterano zabrinut roditeljski stav, visoka stopa deperesivnog poremećaja među rođacima prvog kolena, porodična preokupiranost ishranom, težinom, telom.

Sa kakvim slučajevima se vi najčešće susrećete u praksi?

- U praksi nisam imao pacijenta muškog pola, a desilo se da u jednom danu imam četiri devojke sa anoreksijom. Uglavnom su to devojčice od 15 ili 16 godina, odlične učenice koje se restriktivno hrane, rade iscrpljujuće vežbe, često su depresivne, imaju opsesivne crte ličnosti, teško podnose neuspeh i teže vrlo visoko postavljenim standardima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije