Agenti iz Tirane haraju pokrajinom

Dragana Matović

16. 09. 2019. u 19:12

Агенти из Тиране харају покрајином

Hodžista Adem Demaći Foto AP

Rast aktivnosti ilegalnog pokreta na Kosovu u Metohiji počeo je 1977, u vreme kada je srpsko rukovodstvo pokrenulo inicijativu u saveznim organima da se redefiniše ustavni odnos sa pokrajinama

U PRVIM godinama posle Drugog svetskog rata jugoslovenski i albanski komunisti su kovali plan o stvaranju balkanske federacije. Kosovo je trebalo da bude "most" koji bi povezivao Albance i Srbe, pre nego tačka podele i sukoba. Ali, posle Rezolucije Imforbiroa ti planovi su napušteni, Albanija je stala uz Staljina protiv Tita.

Rukovodstvo Albanije je shvatilo da su izgubili šansu da dogovorom dobiju Kosovo i Metohiju, pa je njihova tajna služba Sigurimi započela kampanju podsticanja na pobunu Albanaca u Jugoslaviji. Stvorena je razgranata mreža ilegalnih organizacija, a većina je imala isti cilj: ujedinjenje jugoslovenskih oblasti naseljenih Albancima sa Albanijom. Temelje savremenom albanskom nacionalizmu udario je u svojim mnogobrojnim govorima i člancima albanski predsednik Enver Hodža.

- POZIVI da se bore u ime Staljina i Envera Hodže nisu naišli na mnogo odjeka, pa je taktika ubrzo promenjena - navodi istoričar Petar Ristanović, čija će knjiga "Kosovsko pitanje" uskoro izaći iz štampe. - Nacionalizam se pokazao kao mnogo snažnije sredstvo mobilizacije. Na Kosovo i Metohiju su iz Albanije ubacivani agenti sa dvostrukom ulogom: da budu obaveštajci i organizuju grupe koje će podići opštu albansku pobunu. Neki su granicu prelazili tajno, a nije bio redak slučaj ni da Sigurimi organizuje "antienverističke" ćelije koje bi bile "otkrivene". Njihovi članovi su potom tražili azil u Jugoslaviji, gde su postajali albanski agenti.

Najuticajniju organizaciju, Revolucionarni komitet za ujedinjenje Albanaca, koja se zalagala za "oslobođenje albanskih krajeva, anektiranih od Jugoslavije i prisajedinjenje majci Albaniji", početkom šezdesetih osnovao je pisac i novinar Adem Demaći. On je uspeo da organizuje okružne komitete u Prištini, Peći i Đakovici, u kojima je bilo profesora, nastavnika, studenata. Demaći je u zatvorima proveo 28 godina. Na Zapadu je smatran za disidenta i političkog zatvorenika, a za Albance je bio heroj nacije, simbol otpora i borac za nezavisnost Kosova.

- PRISTALICE su regrutovane pretežno iz porodica koje su bile protiv jugoslovenskih vlasti - piše Ristanović.

- Mladići čiji su preci ili rođaci poginuli u borbi sa jugoslovenskim i srpskim snagama pozivani su na porodični amanet da ih osvete. Korišćena je i tradicija bese, koja je postala neka vrsta zakletve na odanost. Osim da proučavaju ilegalnu literaturu, zadatak članova ilegalnih grupa bio je i da prikupljaju oružje. Među Albancima na Kosovu je još uvek bilo mnogo skrivenog naoružanja, u skladu sa tradicijom koju je Ismail Kadare opisao rečima da je puška za Albanca nastavak kičmenog stuba.

Ilegalne grupe sa početka šezdesetih su bile izraženo levičarske, ali, istovremeno, nisu napuštale nacionalističku tradiciju balista. U letku kojim su Albanci iz Istoka pozivani na ulice pred demonstracije 1968. glavna optužba protiv jugoslovenske vlasti je bila za revizionizam i izdaju: "Poziv Kosova - ej, sinovi, budete se, ustanite, preplavite ulice, čujte jecaje moje. Solidarišite se sa proslavom 27. novembra, danom kada se potresa svet revizionizma. (...) Preplavite ulice i pokažite da ste Albanci. Ustanite. Ne ćutimo, jer nam je svugde zabijen nož u leđa pogurena od teškog ropstva. Ne trpite ropstvo, crnog neprijatelja da istrebimo, istrajmo ga iz naših ognjišta jer nam slobodu osakati. Ne bojimo se smrti, umrimo, kako umiru heroji. Zemlju ćemo ukvasiti krvlju do konačne slobode."

- NACIONALNA komponenta u ideologiji ilegalnih grupa imala je snažniji uticaj na selu - piše Ristanović. - Pogotovo je to bio slučaj u krajevima koji su važili za pobunjeničke: Drenica, zapadna Metohija (Dukađin), Lab... Mnogobrojne vođe OVK iz devedesetih poticale su iz porodica čiji su članovi bili pobunjenici ili odmetnici.

Kao što su nekada jugoslovenski komunisti za vreme Kraljevine Jugoslavije postajali beskompromisni revolucionari u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi, tako su zatvori širom Jugoslavije postali uporište albanskog ilegalnog pokreta.

- Nacionalistički ispadi događali su se širom pokrajine. Lomljene su i uništavane slike Josipa Broza, studenti su bojkotovali nastavu na Titov rođendan, omladinci su na tajnim sastancima slušali govore Envera Hodže snimljene na kasete i pevali pesme o "porobljenom Kosovu"... Do nacionalističkih ispada je dolazilo na javnim priredbama, u školama i posebno na utakmicama. Ti ispadi su bili odraz opšte atmosfere, a ne usamljeni incidenti.

POKRAJINSKE vlasti su, međutim, prikrivale postojanje ilegalnog pokreta. Isticano je da povremeno dolazi do manjih nacionalističkih ispada Albanaca, odmah potom su, po pravilu i radi ravnoteže, sledili navodi o nacionalizmu Srba i aktivnostima SPC. U literaturi se često navodi da je tokom sedamdesetih dolazilo do masovnih hapšenja Albanaca zbog separatizma, hapšenja su, međutim, bila retka, a kaznene mere suzdržane.

Pokrajinsko rukovodstvo je po svaku cenu sprečavalo da procure informacije o ilegalnom pokretu. Posle 1974. u Jugoslaviji je važilo pravilo da nema mešanja u unutrašnje stvari neke federalne jedinice, osim ukoliko problemi u njoj nisu toliko ozbiljni da mogu da naškode čitavoj federaciji. Vesti o aktivnostima ilegalnog separatističkog pokreta su mogle da nanesu ozbiljnu političku štetu rukovodiocima SAP Kosova i čak da neke od njih koštaju položaja.

- Drugi razlog za prikrivanje informacija je bio odnos sa Srbijom - objašnjava Ristanović. - Rast aktivnosti ilegalnog pokreta je počeo 1977, baš u vreme spora oko Plave knjige i pokušaja republičkog rukovodstva da redefiniše ustavne odnose sa pokrajinama.

RUKOVODSTVO SAP Kosova nije želelo da pruži mogućnost srpskom rukovodstvu za politički pritisak do koga bi sigurno došlo da su do republike i federacije stizale informacije o jačanju separatističkog pokreta povezanog sa Albanijom. Vođe ilegalnih grupa su smatrale da je Ustav iz 1974. razočaranje i da proglašenje republike u okviru Jugoslavije nikako ne može biti krajnji cilj.

Baš kao i u slučaju ilegalnog pokreta, tokom sedamdesetih su postavljeni temelji razgranete mreže emigrantskih organizacija koje su tokom osamdesetih i devedesetih odigrale važnu ulogu u borbi Albanaca za nezavisnost Kosova. Slično hrvatskoj emigraciji, i među albanskim emigrantima Drugi svetski rat još nije bio okončan. Najekstremniji deo emigracije je zagovarao upotrebu terorizma u borbi protiv jugoslovenskog režima.


PROMENA ETNIČKE SLIKE

OD TRENUTKA kada je otvoreno, kosovsko pitanje je prošlo kroz nekoliko faza, omeđenih važnim datumima u istoriji Balkana. Svaku fazu je na terenu pratila smena dominacije jedne od sukobljenih grupa: Srba i Albanaca. Glavni cilj dominantne grupe je bio izmena etničke slike oblasti i dokazivanje legitimiteta kontrole nad teritorijom. Za Srbe, Kosovo je postalo "srpski Jerusalim" i prostor sa gotovo religijskim značajem, dok je za Albance Kosovo postalo "albanski Pijemont", centar pokreta sa ciljem da se ispravi istorijska nepravda nanesena albanskom narodu 1913. godine kada je ostalo van granica novoformirane albanske države.


SUTRA: Tito i Dolanc podržavaju pokrajine

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije