ТЕШКО БОЛЕСНИ ЈУНАК СА КОШАРА ДОБИЈА КРОВ НАД ГЛАВОМ: Мији доброта вратила осмех на лице - у Милентији почела градња куће (ФОТО/ВИДЕО)

С. БАБОВИЋ

14. 04. 2021. у 21:02

ГРАДЕ нам кућу, граде нам кућу!" Прво је што нам је јуче рекао Мија Ђидић (43) из села Милентија код Бруса, бивши војник који се борио на Кошарама 1998. године, тешко оболео од посттрауматског синдрома.

ТЕШКО БОЛЕСНИ ЈУНАК СА КОШАРА ДОБИЈА КРОВ НАД ГЛАВОМ: Мији доброта вратила осмех на лице - у Милентији почела градња куће (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: С. Бабовић

За три седмице сакупљен 1,1 милион динара, план је да све буде готово до Видовдана.

Још увек због болести мора да понавља скоро сваку изговорену реченицу, али поред градилишта сада његове реченице звуче срећније. И он се, коначно, смеје.

Иако услед више психијатријских дијагноза не може до краја да разуме свет око себе, схвата да му се помаже и да ће, захваљујући људима добре воље, ускоро добити нови дом.Његови ратни другови, покретачи племените акције за помоћ Мији о коме су "Новости" писале од првог дана, представници општине, мештани, сви имају једну жељу: да се кућа у којој ће Мија живети са мајком Видосавом заврши до Видовдана. Ако послужи време, поручују, биће тако.

 - Ми нисмо свесни шта се дешава, да ћемо бити у новоме, да нећемо више да живимо у старој кући где прокишњава кров, где је хладно - прича за "Новости" Видосава Ђидић, која, иако и сама под теретом болести, брине о свом немоћном сину, који због кошмара нема мирног сна. - Сами све ово не бисмо могли за три живота. Живимо од социјалне помоћи. Делимо 12.000 динара дан по дан. Док сам могла да надничим, надничила сам. После операције више ни то не могу. Свима смо захвални, Бог све да поживи.

Бобан Остојић, водник прве класе у пензији, рањеник с Кошара, који је са друговима открио Мијину судбину јавности, каже за "Новости" да је Мија био частан војник и добар младић,као и већина бораца који су били у Метохији 1998. и 1999. године. Ни сам није могао да верује шта је снашло некада бистрог и лепог младића.

 - Мија је служио војску у Пећи и био са нама у свим борбеним дејствима, где је бригада била ангажована 1998. године, а непуна четири месеца био је и на караули Кошаре при ојачаном воду из Пећи - каже Бобан Остојић.

- Стање му се погоршавало по одслужењу војног рока. Видео сам га пре неколико година у болници са мајком после дужег времена, страшно ме је погодило његово стање. Онда сам дошао да га видим и имао сам шта: у тешком стању, препуштен само мајчиној бризи. Није нас препознао.

Председница Општине Брус Валентина Милосављевић каже да је Општина платила ЈКП "Расина" да одради дренажу, да се ради термо и хидро изолација, бетонирају канали, посипа шљунак.

РАЧУНИ ЗА НОВИ ЖИВОТ

ПРИКУПЉАЊЕ средстава за градњу још увек траје. Наменски динарски рачун у акцији "За нашег хероја" отворен је у Банци Интеза 160-382562-94. Уплате на девизни рачун могу се обавити у истој банци по следећим инструкцијама-IBAN: RS 3516 0600 0001 0271 4319, SVIFT DBDBRSBG, Хуманитарна организација Градитељи Мира, Николе Тесле 47-13, 37000 Крушевац. Организатори добротворне кампање обећавају да ће свим донаторима уручити захвалнице када се Ђидићи буду усељавали у нови дом.

 - Истовремено радимо на сређивању статуса, како би Мија остварио права као ратни војни инвалид и имао сигурна примања - каже Валентина Милосављевић. - Прикупљена је сва потребна медицинска документација, послата је комисији. Чекамо и одређене потврде из Министарства одбране. На истом смо задатку као и Мијини ратни другови. Сви максимално покушавамо да помогнемо.

Процене су да ће изградња куће чији темељи су постављени још пре 22 године коштати око два милиона динара. Сакупљено је чак 1.168.000 динара у акцији Хуманитарне организације "Градитељи мира", ветерана из Удружења "На бранику отаџбине" и Општине Брус. И то за мање од три недеље!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)

Boba CH

15.04.2021. 09:54

@ja - Propust socijalne službe. Umesto da mu pomognu da ostvari pravo na penziju, dali su mu socijalnu pomoć. Srbija nema nikakav fond za stambeno zbrinjavanje učesnika rata. Ova me priča podsjeća na Lazu Lazarevića "Sve će to narod pozlatiti".

dragomir

15.04.2021. 04:47

Je li naša država toliko siromašna da ne može da obezbedi siguran život onima koji su je branili.Stvarno sramota,a lopovi kradu na milione i nikom ništa.Što se ne ugledamo na naše komšije koji za to ne žale para.Treba malo misliti na budućnost.Ko će posle ovakvih pojava ići da brani Zemlju,ako se ima u vidu odnos Države prema braniocima.Hvala njegovim drugovima koji ga nijesu zaboravili.Neka je sramota predsednicu opštine koja se vajka da su učinili sve što mogu.Da su se odrekli krkanluka po restoranima o trošku opštine,heroj sa Košara bi do sada imao rešena sve probleme.Pamet u glavu,ako je imate rukovodioci.