ВАЉЕВСКЕ ТРОЈКЕ УШЛЕ У АНАЛЕ МАШИНСКОГ: Мастер дипломе Анке, Анђелке и Стојана Влајковића из Станине Реке по много чему јединствене

Бранко Пузовић

16. 02. 2021. у 15:37

АНКА, Анђелка и Стојан Влајковић из Станине Реке, код Ваљева, успешно су завршили Машински факултет у Београду, као прве тројке у историји ове високошколске установе, по чему су били јединствени на Универзитету у Београду. Са дипломама мастера машинства настоје да нађу посао, чврсто решени да, за разлику од многих својих вршњака, остану у Србији.

ВАЉЕВСКЕ ТРОЈКЕ УШЛЕ У АНАЛЕ МАШИНСКОГ: Мастер дипломе Анке, Анђелке и Стојана Влајковића из Станине Реке по много чему јединствене

Тројке по упису на факултет / Фото Б. Пузовић

Рођени су 1991. у размаку од 15 минута, Стојан, Анка, па Анђелка. У Ваљеву су као најбољи ђаци у одељењу завршили Техничку школу, а потом уписали Машински факултет и то на буџету. Анка и Анђелка у међувремену су се удале, имају по двоје деце, Стојан је по завршетку студија две године радио у струци у Рафинерији нафте Панчево.

- Никада се нисмо раздвајали, па смо одлучили да упишемо исти факултет - присећа се Стојан.

- Од почетка студија, сви на "Машинцу" били су одушевљени чињеницом да смо тројке, због тога смо били интересантни и колегама, студентима. Факултет нас је ослободио таксе за упис, током студирања бесплатно су нам обезбедили све уџбенике. То што нас је троје, било нам је у неку руку лакше, јер смо се међусобно допуњавали током студирања. Међутим, нашим родитељима, који се баве искључиво пољопривредом, било је веома тешко, јер су поред нас троје у Београду школовали и млађег брата Стевана, тада средњошколца, који сада похађа Вишу техничку школу.

Анђелка, Стојан и Анка са млађим братом Стеваном и родитељима / Фото Приватна архива

Влајковиће је током студирања стипендирао Петар Срнић, који је Универзитету у Београду поклонио три стана. Диплому мастера први је стекао Стојан, и то су Влајковићи прославили управо са Срнићем, који тада није крио сузе радоснице.

- Нема речи којима можемо да изразимо захвалност господину Петру за људску доброту и помоћ коју нам је пружио - каже Стојан.

- Много смо животних лекција од њега научили, пре свега о дарежљивости и спремности да се помогне онима којима је то потребно. Његов пример трудићемо се да следимо. Није нам лако, немамо посао, али смо оптимисти да ћемо се запослити у некој компанији у Србији, јер немамо намеру да одлазимо у иностранство.

БЕОГРАД ШИРОКОГ СРЦА

- Живели смо у много студентских домова, то бисмо препоручили свима који из унутрашњости на школовање дођу у Београд, јер то је предивно искуство - каже Стојан. - Стекли смо многе пријатеље из разних крајева, различитих будућих занимања, са којима смо и данас у контакту. После кратког несналажења, убрзо смо спознали све могућности и ширину срца које Београд несебично дарује свима који у њега дођу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)