"ЗИДА" КУЛЕ НА ЛИТИЦАМА: Пријепољац дигитално реконструише средњовековну тврђаву Милешевац

Драгољуб Гагричић

07. 02. 2021. у 11:09

ПРИЈЕПОЉАЦ Мирко Антоније Малешић уз помоћ дигиталне технологије, црта куле средњовековног града Милешевца, чији се остаци налазе на врху литице на улазу у кањон Милешевке.

ЗИДА КУЛЕ НА ЛИТИЦАМА: Пријепољац  дигитално реконструише средњовековну тврђаву Милешевац

Фото Д. Гагричић

Тако жели да скрене пажњу јавности и подсети власт у Пријепољу да после вишедеценијског немара, окрене лист према овом градитељском и културном наслеђу, како би се зауставило урушавање.

- 3Д модели, односно дигитално "оживљавање" средњoвековног града кроз видео-снимке или фотографију је најбољи начин да се представе ствари онакве какве су некад биле.

Остаци утврђења Милешевца су тужна сена оног силног средњовековног града. Овим фото-репродукцијама обухваћен је само горњи део града и на основу њих можемо видети сву лепоту и грандиозност српске средњовековне фортификацијске архитектуре - истиче Малешић, по струци историчар уметности и вајар.

ОДАВНО обилази остатке кула и бедема, истражује по шипражју и испод литица, контактира са колегама, тражи изворе и "црта" на основу аналогије, односно чињеница како је нешто изгледало на некој сличној грађевини из тог доба.

О утврђењу на два километра од манастира Милешеве, које је чувало задужбину Немањића и контролисало пут који је спајао западне са средишњим областима Балкана, веома се мало зна. Писани су трагови оскудни, а према мишљењу неких научних кругова, град је саградио жупан Никола Алтомановић. Први пут се помиње у повељама западноевропских владара, најпре Алфонса V из 1444. године, као Мileseuischi, а затим Фридриха III 1448. и 1458. године.

БРИГА Мирко Антоније Малешић, Фото Приватна архива

- Након освајања града 1465. Турци нису дозидали ништа ново, већ само незнатно модификовали пар од 12 кула, колико их је било према турском путописцу Евлији Челебији (1611-1682). Потребе за утврђењем и повећањем овог града престају ширењем турског царства. Сам турски назив из 17. века "Хисарџик" (тврђавица) показује да Турци нису ширили град, већ су одржавали и користили само један његов део - казује истраживач, иначе уредник ликовног програма у пријепољском Дому културе.

БЕДЕМИ ИЗНАД РЕКЕ

ЦЕО систем одбране утврђења и положаја бедема подређен је природним одликама терена и његовим предностима. Тврђава је подигнута на високом стеновитом гребену, који је са две стране опасан реком Милешевком. Са истока, запада и севера налазе се стрме, готово вертикалне литице, које се спуштају до речног корита, као и окомитог брда са друге стране реке. Са јужне стране град је брањен стрмом, високо уздигнутом стеном и јаким бедемима.

САДАШЊИ зидови бедема су у веома лошем стању, а основе кула, мање-више у фрагментима. Градски комплекс састојао се од три дела - горњег, средњег и доњег, и јаки бедеми на ивицама стрмих литица образовали су основни брањени оквир утврђења.

ЛЕПОТА Фото реконструкција утврђења са јужне стране, Фото Приватна архива

- Посебно су интерeсантни још видљиви бедеми и грађевине изнад реке Милешевке у доњем делу града, који су, по претпоставци, чували Савине испоснице и утврђење прилазу од реке. Археолози имају посла и да утврде намену кула изнад испосница. Надам се да ће неко "одрешити кесу" за обимнија истраживања, па да започне обнова, како би Милешевац, уз још три града на територији општине био туристички бисер - истиче истраживач Малешић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)