РАТНА ИСТОРИЈА АЛЕКСИНОГ ХЛЕБА И ЋИРИНЕ ВИОЛИНЕ: Музеј Понишавља у Пироту чува експонате из балканских и Првог светског рата

Витомир Ћирић

15. 11. 2020. у 18:30

ПИРОТСКИ Музеј Понишавља у својим депоима, уз десетак хиљада разних предмета, пажљиво чува и два експоната, немих сведока балканских и Првог светског рата.

РАТНА ИСТОРИЈА АЛЕКСИНОГ ХЛЕБА И ЋИРИНЕ ВИОЛИНЕ: Музеј Понишавља у Пироту чува експонате из балканских и Првог светског рата

Фото В. Ћирић

Реч је о парчету таина, војничког хлеба умешеног 1912. године, и о виолини која је са својим власником такође преживела балканске и Велики рат и патње српске војске.

Таин је припадао нареднику Алекси Здравковићу који га је након шестогодишњег војевања вратио у Пирот одакле га је и понео са собом, а виолина Ћири Ранчићу, пиротском учитељу и новинару који је такође војевао у сва три рата од 1912. до 1918. године.

ЗАНИМЉИВО Мила Панајотовић и Сашка Велкова са инструментом Ћире Ранчића (прва виолина) , Фото В. Ћирић

- Приче о историји ова два драгоцена експоната, донео је, односно написао Душан М. Ћирић (1905-1980), сада већ далеке 1968. године, који је тада био директор Музеја Понишавља - каже Мила Панајотовић, виши кустос те установе и историчар.

ПИРОЋАНЦИ У ВЕЛИКОМ РАТУ

ВИШИ кустос Музеја Понишавља и историчар, Мила Панајотовић, aуправо на основу рукописа Душана М. ћирића, које је марљиво прикупила и систематизовала.

НАРЕДНИК Алекса Здравковић мобилисан је октобра 1912. и као сви војници Трећег пешадијког пука уз остало следовање добио је и комад таина. Одмах је упућен на македонско ратиште, али је одлучио да хлеб не поједе већ га је држао као амајлију. Љубоморно га је чувао чак и од других војника и био је нека врста тајног талисмана. Алекса је са парчетом хлеба преживео крваву битку на Облакову, где му је тане са супротне стране поломило чутурицу са водом. Преживео је борбе око Црне Баре у Мачви, око Шапца, затим војиште код Малог Пожаревца, повлачење преко албанских гудура.

- Ни у најтежим искушењима, када се умирало од глади није појео таин који је пар пута, на Солунском фронту "премесио". Љуба Живковић, пуковски поткивач и Алексин саборац испричао је Душану Ћирићу, како су поједини војници, у тренуцима када по неколико дана нису јели, Алекси нудили позамашну суму новца да им прода свој хлеб, међутим, он није хтео ни да чује, већ га је пажљиво чувао и након Великог рата, заједно са многобројним одликовањима на грудима, донео у Пирот - наводи Мила Панајотовић.

Саша Јовановић, Фото В. Ћирић

ГОТОВО идентична је и прича о виолини Ћире Ранчића, првог дописника "Политике" из Пирота, који се никад није одвајао од ње, ни у најтежим тренуцима. Стицајем трагичних породичних околности и преране смрти два сина, Ранчић је све своје предмете из рата, као и разна одличја, поклонио Музеју много пре своје смрти, али је инструмент љубоморно чувао до краја живота.

- Први балкански рат га је затекао у Куршумлији где је био учитељ и одакле је кренуо у шестогодишње војевање. Војна лекарска комисија прогласила га је неспособним за окршаје "прса у прса", али је зато био способан за административне послове које је обављао током сва три рата. Због критичких текстова према тадашњој власти, којој је указивао на тежак положај просветних радника, напрасно је пензионисан 1927. године. Његови савременици испричали су да је деци уместо хлеба, често нудио музику - прича Мила Панајотовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (0)